Portugal

Generacija slavnog Euzebija osvojila je treće mesto na Svetskom prvenstvu 1966, ali na prvi nastup na evropskim prvenstvima Portugal je čekao do 1984.

Tada su u polufinalu poraženi od Francuza. Na novo učešće na EP čekali su do 1996. godine, kada ih je čuvenim lobom Karela Poborskog izbacila Češka.

Od tada je Portugal redovni učesnik evropskih prvenstava – sećamo se 2000. godine i ruke Abela Ksavijera u kaznenom prostoru, nakon koje je Zidan sa penala postigao zlatni gol u 117. minutu polufinalnog okršaja.

Činilo se da su se napokon sve zvezde poklopile 2004. godine i da će Portugal kao domaćin doći do trofeja. Tako nije mislio grčki bunker sa Rehagelom na čelu, a dželat Portugala u finalu bio je Angelos Haristeas.

I u četvrtfinalu 2008. godine zaustavila ih je Nemačka, iako je Portugal važio za favorita, čime su ponovo potvrdili reputaciju i mentalitet 'večitih gubitnika'.

Celu deceniju, pa i više, Portugal kuburi sa klasičnim napadačima, čiji kvalitet nikako nije bio u skladu sa ostatkom tima. Tako je i sada – Ugo Almeida i Helder Poštiga nisu ta klasa, ali se na zapadu Pirinejskog polustrva uzdaju u Kristijana Ronalda, koji može da igra i centralnog napadača.

Selektor Paulo Bento najčešće igra u formaciji 4-3-2-1, a osim napadača, kao potencijalna slabost tima vidi se golman lisabonskog Sportinga Rui Patrisio. Bruno Alveš, Pepe, Pereira i Kontrao čine solidnu defanzivnu liniju, a na sredini terena dosta toga će zavisiti od Mutinja i Meireleša. Nani i Ronaldo igraće bliže protivničkom golu i od njih kao najvećih zvezda očekuje se da ponesu najveći teret.

Portugal se nije proslavio u kvalifikacijama – završili su kao drugi iza Danske, a Evropskog prvenstva dokopali su se posle baraža i dvomeča sa Bosnom i Hercegovinom.

Za Portugal je do sada važila floskula da su izvrsni na individualnom planu, ali da taj kvalitet ne umeju da pretvore u kompaktan i odlučan kolektiv. Videćemo da li će tako biti i u Poljskoj i Ukrajini.