Nemačka

Prošlo je tek pet minuta prvog produžetka finala Evropskog prvenstva 1996. godine između Nemačke i Češke.

Oliver Birhof šutirao je iz okreta levom nogom, golman Kouba očajno je reagovao, lopta je završila u mreži, a Nemačka je 'zlatnim golom' postala šampion Evrope.

Šesnaest godina kasnije, 'panceri' i dalje imaju isti broj trofeja na najvećim takmičenjima – tri puta osvajali su svetsko prvenstvo (1954, 1974, 1990) i isto toliko puta bili su prvaci Evrope (1972, 1980, 1996).

Od tada jeste bilo odličnih rezultata – Nemačka je aktuelni evropski vicešampion, bila je druga i na SP 2002, a na poslednja dva svetska prvenstva osvojena je bronzana medalja. Ipak, fudbalsku velesilu kao što je Nemačka interesuju i zadovoljavaju jedino trofeji – da li je došlo vreme za novu titulu?

Dolaskom Jirgena Klinsmana na mesto selektora 2004. godine Nemačka je počela da igra lepršav i napadački fudbal sa mnogo energije, uz zadržavanje prepoznatljive germanske discipline i upornosti. Istim stopama nastavio je i Joakim Lev, Klinsmanov pomoćnik, kada je posle Svetskog prvenstva 2006. godine preuzeo kormilo nacionalnog tima.

Nemačka ima prilično mlad i istovremeno veoma kvalitetan tim, dugačku klupu i kolektiv za poštovanje, a to sve 'pancere' čini ozbiljnim kandidatom za trofej.

Lev najčešće igra u formaciji 4-2-3-1, a na golu je siguran 193cm visoki čuvar mreže Bajerna Manuel Nojer, čovek u kojem je Nemačka pronašla dugoročno rešenje za tu osetljivu poziciju u timu. Na desnom bek siguran je iskusni Lam, koji je koristan i u napadu, a u zavisnosti od postavke igre i karakteristika rivala zavisiće ko će popuniti ostale pozicije u odbrani – Badštuber, Humels i Mertezaker konkurišu za dva mesta na štoperu, a levo će Boateng ili Šmelcer.

Mnogi upravo odbranu vide kao najranjiviji deo nemačkog tima, a kao njen korektiv i pomagač funkcionisaće Sami Kedira, sada bogatiji za godinu dana igranja u jednom od najvećih klubova na svetu, madridskom Realu.

On bi trebalo da omogući Krosu i Švajnštajgeru da se više koncentrišu na povezivanje srednjeg reda sa napadom, a to će biti i primarni zadatak Mesuta Ozila. Slično Kediri, kreativni vezista dokazao se na velikoj sceni u Realu i sada sa ozbiljnim pedigreom dolazi u Poljsku i Ukrajinu. Dodavanjima u prostor, lucidnošću i fudbalskom inteligencijom 23-godišnji Ozil može da bude prevaga u korist Nemaca.

Kao po pravilu, Nemci bolje igraju za nacionalni tim nego na klupskom nivou (obično viđamo suprotno), a to se naročito odnosi na Miroslava Klosea i Lukasa Podolskog, donekle i na Tomasa Milera, igrača velikog srca i sa finim osećajem za gol.

Prva zvezda u napadu ipak je Mario Gomes, mada njega bije glas da ne igra najbolje velike utakmice. U svakom slučaju, Lev ima adekvatne zamene kako u centru navale, tako i na boku u vidu Marija Gecea i Marka Rojsa.

Dodatno samopouzdanje igračima i veru u uspeh navijačima daje i besprekorni skor Nemačke u kvalifikacijama za EP – u grupi sa Turskom, Belgijom, Austrijom, Kazahstanom i Azerbejdžanom Nemci su osvojili maksimalnih 30 bodova, uz gol-razliku 34:7.