Ljvov

Imena Львів (ukrajinski), Lwów (poljski),Львов (ruski), Lemberg (nemački)
Stanovništvo 760.000/1,5 milion
Osnovan 1256.
Fudbalski klub(ovi) Karpati

Istočna Galicija je u poslednjih hiljadu godina predstavljala raskrsnicu svih puteva između centralne I istočne Evrope. Zato je taj region vekovima predstavljao mešavinu8 različlitih naroda i kultura, što je kroz istoriju donelo mnogo dobrih i mnogo loših posledica. U centru regiona, na severnim obroncima Karpata, nalazi se grad lavova, koji mi sada znamo pod imenom Ljvov, ali koji je kroz vreme i u različitim državama, čiji je deo bio, nosio različita imena.

Priča o Ljvovu počinje na sredini XIII veka, kada je lokalni rusinski vladar dao ime gradu na reci Poltvi po svom sinu. Već pre toga teritorija na kojoj je Ljvov prelazila je iz ruke u ruku, najčešće između moćnih poljskih i ruskih suseda. Grad je smešten dvestotinak metara ispod Velikog zamka, koji je i danas njegov najprepoznatljiviji simbol. Vek posle osnivanja grad Lvov postaje deo Poljske, u kojoj će pod tim imenom ostati preko 400 godina.

Poljska država bila je među najmoćnijima u Evropi svog doba, a zbog izuzetne tolerancije prema manjinama neki njeni delovi bili su naseljeni stanovništvom različitog porekla i različitih religija. Zahvaljujući tome u Ljvovu su, pored Ukrajniaca i Poljaka na čijem je preseku, masovno živeli Jevreji, Nemci, ali i pripadnici mnogih drugih naroda, često daleko od svog zavičaja.

Grad je već u XVII veku bio čuven po obrazovanju (univerzitet od 1608. godine), bogatstvu i lepoti, zbog čega su mnoge vojske pokušavale da ga osvoje, ali je u poljskim rukama ostao sve do prve podele te zemlje 1772. godine. Preuzimaju ga Austrijanci, koji uvode nemački kao zvanični jezik i uskoro omogućavaju svim narodima velike Dunavske imperije da se nasele i u tom kutku carstva. Već u to vreme Lemberg, kako su ga Nemci i Jevreji zvali, imao je 30 hiljada stanovnika i dnevne novine.

Tokom XIX veka, dok poljska država nije postojala, najliberalnija od tri carevine koje su je podelile bila je upravo K.u.K, pa su Ljvov i Krakov postali kulturni centri tog velikog naroda. Bilo je to doba nezapamćenog prosperiteta u gradu u kojem je, barem sudeći po jeziku, pola stanovništva bilo poljsko, četvrtina jevrejsko, a petina ukrajinsko. Ljvov je prvi evropski grad sa sistematskom uličnom rasvetom, a izgradnja je uhvatila pun zamah između 1885. i Prvog svetskog rata, kada su izgrađene zgrade koje i sada privlače pažnju u gradskom jezgru. Povrh svega, nova lemberška opera izgrađena na samom početku veka bila je veća od bečke.

Niko tada nije slutio da slede tri paklene decenije. Na samom početku svetskog rata Rusi su zauzeli grad, Austrijanci su ga ubrzo preuzeli, a dolazak mira nekako je zaobišao taj kraj. U uzastopnim konfliktima između Ukrajinaca (većinskog stanovništva u okolini), Poljaka (većine u gradu), i dve ruske vojske (carista i Crvene armije) stradale su hiljade ljudi, a grad je konačno dodeljen vaskrsloj Poljskoj 1923. Suočeni sa velikom ukrajinskom i beloruskom manjinom u oblasti koju su zvali Kresy (opisni prevod bio bi Krajina) Poljaci su izabrali dva odvojena puta – u ne tako dalekoj Voliniji dali su Ukrajincima velika prava, ali su ih u Ljvovu nemilosrdno asimilovali. Ta politika nije uspela, a kako se bližio Drugi svetski rat, odnos prema manjinama bio je sve suroviji.

Uvek uz granicu, Ljvov je i u sledećem ratu nekoliko puta zauziman – najpre su ga 1939. Osvojili Nemci, pa ga predali Rusima, zatim su ga dve godine kasnije opet osvojili Nemci, a Crvena armija se vratila u drugoj polovini 1944. Između tih datuma Galicija i susedna Volinija bile su pravi pakao, sasvim sličan južnoslovenskim prostorima u isto vreme. Okupatori su podbadali jedan narod protiv drugog i jednu struju protiv druge, pa je masovno nasilje postalo način života. Srećom po građane Ljvova, situacija u samom gradu bila je mnogo manje drastična u odnosu na sela, koja su gorela iz dana u dan.

Kada je mržnja preuzela kontrolu postalo je jasno da priče o povratku na staro nije moglo da bude. Na kraju su se pitali najmoćniji, a u tom trenutku bez dileme je to bila Crvena armija. Staljin je iscrtao nove granice, a onu između Poljske i sovjetske Ukrajine stavio je na reku Sun, zapadno od Ljvova. Gotovo kompletno poljsko stanovništvo je preseljeno, dobrim delom u današnje zapadne poljske pokrajine, iz kojih su proterani Nemci. Od polovine stanovnika 1900. i dve trećine 30 godina kasnije udeo Poljaka pao je na ispod procenta.

Za Jevreje su se, kao i širom istočne Evrope, na brutalan način pobrinuli nacisti (broj im je posle rata pao na nekoliko procenata, a ogromna većina onih koji su ostali u međuvremenu se preselio na zapad ili u Izrael), pa su dva najveća sovjetska naroda dobila gotovo etnički čist grad.

Kada su ratovi konačno prošli počela je ponovna izgradnja grada, koji je ponovo bio nadomak granice. Stanovništvo se prepolovilo, ali je masovno naseljavanje dovelo do toga da u doba raspada SSSR b ude duplo više stanovnika nego dok su gradom vladali Poljaci. U nezavisnoj Ukrajini Ljvov ima najveći procenat unijata od svih velikih gradova i najžešći proevropski i antiruski stav.

Ljvov danas

Današnji Ljvov pravi je arhitektonski biser, koji svedoči o multikulturalnoj prošlosti. Lokalni i uticaji iz još istočnijih krajeva u njemu se mešaju sa onim što je doneto iz Nemačke ili Italije u jedinstvenu kreaciju, koju je Unesko prepoznao i zaštitio još 1998.

U njegovom centru je ogromni trg Rinok, velik kao gotovo tri fudbalska terena, popločan još početkom XVIII veka. Po predanju, ruski car Petar Veliki posetio je grad tokom rata sa Šveđanima, kada su mu se kola zaglavila u blatu na trgu, zbog čega je naredio da bude popločan.

Činjenica da je grad uprkos brojnim najezdama retko rušen vekovima unazad (poslednje katastrofe bila su dva požara u prvoj polovini XVI veka), učinila je da je u njemu moguće naći ostatke srednjovekovne, renesansne i neoklasicističke arhitekture, ali je veći deo centra grada pod jasnim uticajem secesije i art nuvoa. Sovjeti su takođe bili umereni, pa su preskočili preuređenje centra, osim dodavanja ponekog spomenika, a svoja arhitektonska čuda izgradili su uglavnom u novim naseljima.

Ako tražite najbolju stranu multikonfesionalnosti na jednom prostoru, to je definitivno veliki broj velelepnih verskih objekata, jer su se katolička, unijatska, pravoslavna i jevrejska zajednica takmičile ko će napraviti lepši hram.

Ljvov je već četiri veka univerzitetski centar, a danas u njemu studira preko 100 hiljada ljudi na jednom od tri velika univerziteta.

Ljvov je bratski grad Novog Sada i Banjaluke.

Fudbalska istorija Ljvova

Ljvov je grad koji se s punim pravom smatra kolevkom poljskog fudbala. Smešten u Austrougarskoj, taj grad je na prelazu iz XIX u XX vek bio centar poljske kulture, kao i mesto koje je najbrže prihvatalo nove tendencije. U njemu su zbog toga 1894. Mladi sokoli iz Ljvova i Krakova odigrali prvu dokumentovanu šestominutnu utakmicu.

U tadašnjem Lembergu su osnovana prva tri fudbalska kluba u istoriji Poljaka – Lehija i Čarni 1903, a Pogonj godinu kasnije. Nedugo zatim (1908) lokalni Jevreji osnovali su Hasmoneju, najpopularniji jevrejski klub međuratne Poljske. Sva ta četiri kluba igrala su u prvoj Poljskoj ligi, iako je Lvov bio deo te države samo 12 i po godina po njenom osnivanju.

Sparta (1910, crno-bela) nikad nije stigla do najvišeg ranga, kao ni Radnički, za koji je igrao mladi Kazimjerž Gorski, koji će voditi poljsku selekciju do trećeg mesta na SP 1974.

Čarni (u prvih godinu dana pod imenom Slava) su osnovali učenici prve i druge državne srednje škole. Klub je boju dobio po boji dresova, igrao je u prvih sedam šampionata Poljske. Hasmoneja (plavo-bela) je igrala u prva dva šampionata, osvojivši jedanaesto i trinaesto mesto.

Najslabiji utisak ostavila je zeleno-bela Lehija, koja jedina nije bila osnivač šampionata 1927. Jedini put u ligu je ušla četiri godine kasnije, kada je bila dvanaesta, i do danas je poslednja od 78 prvoligaša na večnoj listi, sa samo 11 bodova.

Daleko najmoćniji gradski tim bio je Pogonj, klub koji su osnovali đaci četvrte gimnazije. Pogonj (poljski naziv za litvanski grb iz doba zajedničke države) je pre osnivanja lige bio četiri puta prvak Poljske, po osnivanju lige bio je učesnik svih 13 predratnih šampionata (triput vicešampion), dobio je gotovo polovinu odigranih mečeva, i još uvek se nalazi na 29. mestu večne liste.

Bivši članovi Pogonja su posle rata uglavnom naseljeni u dolini Odre, gde su osnovali četiri kluba, koji su u neku ruku nastavljači tradicije – Polonija Bitom, Odra Opole, Pjast Glivice i pre svih Pogonj Šćećin. Sva četiri čuvaju staru boju Pogonja – plavo-crvenu. Pogonj je u Ljvovu obnovljen pre 3 godine od strane preostalih pripadnika poljske manjine.

Pre rata Ukrajinci su bili manjina u gradu, a predstavljao ih je FK Ukrajina, osnovan 1903. (belo-svetloplavi), koji je postojao do Drugog svetskog rata, bez ozbiljnijih uspeha (triput vicešampion Druge lige). Tek je osnivanje Spartaka posle pada Poljske i formiranje SKA posle rata pokrenulo malo ozbiljnije fudbal među ukrajincima i sve brojnijim Rusima.

Ponovno podizanje ljvovskog fudbala vezuje se za osnivanje Karpata, 1963. godine. Zeleno-beli su samo šest godina po osnivanju osvojili sovjetski kup, kao jedini drugoligaš kojem je to ikad uspelo (2:1 protv SKA Rostov). Već sledeće godine tim se plasirao u najviši rang, gde će sa jednom godinom pauze ostati celu deceniju, a 1976. bili su četvrti, ispustivši drugo mesto u poslednjem kolu.

Po ispadanju usledila je osmogodišnja fuzija sa lokalnim rivalom SKA, a jednom im je promocija u najviši rang izmakla zbog gol-razlike (u odnosu na moskovski CSKA!). Devedesete su donele Ukrajinsku ligu, u kojoj su Karpati gotovo stalni učesnik dve decenije. Tokom devedesetih bili su jednom treći u ligi, a dvaput su gubili finala kupa od kijevskog Dinama. Ispali su na dve godine početkom veka, ali su se brzo vratili. Međutim, u ovom veku najbolji rezultat im je peto mesto.

Sliku o fudbalu u gradu upotpuinjuje klub koji nosi njegovo ime. FK Ljviu (kako se na ukrajinskom izgovara ime grada) osnovan je 2006, ubrzo je stigao do najvišeg ranga, ali je odmah ispao.


Vesti

Del Boske: Iker, Ćavi, Injesta...

5.07.2012. | 14:46 | Komentari: 4

"Oni su u ovom trenutku nezamenljivi u našem timu. Bez njih ne bi bilo ni ovih titula. Ipak, siguran sam da ćemo u budućnosti imati igrače koji će uskočiti na njihova mesta jer odlično radimo sa mlađim kategorijama", rekao je Del Boske nemačkom

Fudbal

Igra se u Elbasanu, "orlovi" šetali Tiranom

8.10.2015. | 12:00 | Izvor: B92 | Komentari: 26 foto: StarSport

Srpski fudbaleri su bili obučeni u trenerke nacionalnog tima i za vreme njihove šetnje nije bilo incidenata. Fudbaleri Srbije će nekoliko sati uoči utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa Albanijom krenuti za Elbasan. Reprezentativci Srbije su u

Paunović dobio doktorat: Živiš da bi izgradio sebe

8.10.2015. | 13:12 | Komentari: 0

Trener Veljko Paunović dobio je počasni doktorat Fakulteta za menadžment u sportu Alfa BK univerziteta. Paunović, koji je prevodio omladinsku reprezentaciju Srbije do titule prvaka sveta, rekao je da je ovo veliki i značajan dan u njegovom životu

Maja Ognjenović za B92: Vreme je za olimpijsku medalju

8.10.2015. | 13:09 | Komentari: 0

Srpske odbojkašice vratile su se sa bronzom sa Evropskog prvenstva, na kojem je Maja Ognjenović bila pravi vođa na terenu. U intervjuu za B92, Ognjenovićeva je pričala o svim uspesima našeg tima i onome što ga čeka naredne godine

ANKETA

Ko će osvojiti EP?