Dan bez fudbala

I kada na to dodamo “One” tj. repovi nation, onda dan bez vazduha i nije tako loš, naprotiv.

“Onih” je u sredu uveče je bilo toliko,da je bolelo. Da odemo u biskop nemoguće, pošto Poljaci nahuju filmove i to sa jednim te istim glasom. Tako recimo Vil Smit prica kao Dudek, ali i Ketrin Zita Džons takođe priča kao Dudek… O Bože!

Fan zona, koja je zaista spektakularna, mada ne vidim nijedan razlog za njeno postojanje, jer pravi ljubitelji fudbala ili idu na tekmu ili je gledaju sa ekipom na nečijoj praznoj gajbi, pošto kod kuće ne postoje ni minimalni uslovi za gledanje utakmica (žena koja uvek ima nešto da ti kaže ili je na telefonu, ili muž koji ne gleda fudbal, pa smara ženu koja voli fudbal – mada to i nije muž, niti je muško, ali ajde preskočiću to da me ne bi NVO dame linčovale kao primitivca ili Queeria napisala saopštenje “Mislim, stvarno, kakav anti macan…” – i još deca, koja su naše najveće blago i koje treba do 22 časa uterati u krevet, a posle 22h bolje da lakiraš ženi ili sebi nokte nego da gledas poslednjih 20 minuta meča), ali gledati u Fan zoni je… (ne, neću da psujem).

Ima nešto još gluplje: gledati u Fan zoni u Varšavi. Od toga je bolja i lobotomija bez anastezije, majke mi. Džaba sva lepota i funkcionalnost iste, kada se od 10 časova ujutro smenjuju raznorazni, pa mogu slobodno reći, ”intelektualci”, koji usta ne zatvaraju. Ništa ih, Bogu hvala, ne razumeš (samo mi još i to treba), a oni ne prestaju “džengisplgpnj… tuprekovgdž… šćićkočđž… pšenico (ima jedna takva reč na poljskom, nju smo Cvrle i ja jedino i razumeli)… futbolgćšgengiko…” i onda okrene mikrofon ka publici, KOJE NEMA! Nema je ni u deset ujutro, ni u tri poslepodne, ni u osamnaest časova, ali to ih ne sprečava da okreću mikrofon kao da je million ljudi. I onda , bez ikakvog raloga, izuste: ”Bravo!!”… Zašto i za koga bravo, stvarno mi nije jasno, ali ajde da nagradim trud tih mučenika i napišem svaka čast, vreme slobodnih aktivnosti je završeno i sada nazad na kliniku po lekiće.

U sredu je bilo toliko prazno da sam se smilovao na organizatore EURO i otišao u Fan zonu… Bio sam jedini, ako ne računamo nekoliko likova koji su imali natpis “steward” i koji su uglavnom kucali poruke na mobilnom… Posle dvadesetak minuta došlo je par roditelja sa bebama i malom decom i neki starci koji u Varšavi stvarno ne znaju šta će sa sobom, i tu ih u potpunosti razumem. Nema ničeg goreg nego provoditi penziju u Varšavi, bolje i u Hondurasu gde na svakih 45 minuta neko bude ubijen (mislim, nešto se dešava, sad nije baš da uživaš, ali i to je zanimljivije od Varšave), no dobro. Da nastavim, ”Bend” svira obrade ili ti na srpskom kavere, vrhunac je pesma tzv. Kuliške end d Gengiške “Selebrejt”, provališ da je ta “stvar”, tek kada krene refren, pre toga ti zvuči kao pesma Branka Kockice koju obrađuje neka grupa što svira na terasi propalog hotela na crnogorskom primorju. I naravno, mikrofon ka “publici”, niko ni da bekne, ali tu je i “Bravo!!” i tako u krug… Starci odoše, pošto je i njima dosadno, mame sa decom u naručju su malo “odigrale”, ali kada su uvidele da su deca pozelenela od muke i one odoše. A ja… i ja sam otišao, ovaj, nastavio po svome, ”bend” takođe.

Malo je bolje kada se igra neka utakmica (bolje je ne samo u Fan zoni, nego u Varšavi generalno) jer tu i tamo bude preko nekoliko ljudi. Video bim impresivan, Full HD, za nas Serbe koji smo o toj vrsti tehnike čitali u novinama i u najavama da će se kod nas na televizijama puštati Full HD signal 2123. godine, to je nešto nestvarno, ali i to je sve džaba kada gledate tekme sa ekipom koja navija, pored svoje zemlje, još samo za Ukrajinu i Češku! Od toga je gore samo da navijaš za Poljsku i Grčku! Pri tome Poljska sada igra na EURO kao i Srbija: u mislima, ili bolje reći igra misaoni fudbal. Oni i dalje nose dresove svoje reprezentacije kada gledaju utakmice drugih reprezentacija. Za to bi vas u Srbiji pojedine “grupacije” optužile za šovinizam i ksenofobiju, ja bih nas optužio za neinteligenciju. Ko još normalan bi gledao Engleska – Italija u dresu srpske repezentacije? To se gleda ili u dresovima tih ekipa ili u dresu argentinske reprezentacije. Čak je i dres višestrukog šampiona Srbije (a o dresu višestrukog vicešampiona Srbije i da ne govorim) too much!

Neki dres kod mora da postoji !!!

PS. Vidim da postoje ljudi koji baš ne kapiraju moj cinizam, vrstu humora (humora?!!!) i misle da sam pripadnik ksenofobično-nacionalnog dela našeg nebeskog naroda koji misli sve najgore o drugima. Objašnjenje ću im dati na kraju mojih “pisanija”.