Hvala ti Valensa!

Urednici očekuju da će da divljaju, ili barem nas dvojicu da linčuju i da (pre)dobre Vesti B92 opet budu u elementu. Huligani, a ne navijači, naši ih provocirali, Španci i svi ostali uljudni zapadnjaci se krstili i molili nas da počnemo sa čitanjem knjiga, a mi zli Balkanci hoćemo samo da se bijemo.

Na centralnoj stanici u Varšavi, navijači Hrvatske i Španije, i par desetina baba i deda, kojima je ili dosadno pa ne znaju šta da rade u penziji, ili idu u neku banju kod Gdanjska, pošto nema ama baš nikakvog razloga da tako rano budu na petočasovnom putovanju za sever Poljske.

Nema pevanja, kome je tako rano do pevanja…Voz pun kao onaj na relaciji Beograd – Bar iz 1993. Godine, kada smo jedan drugom na glavi sedeli. Cvrle odmah zaspao i propustio spektakl: devet puta je ulazio kontrolor i tražio nam svima karte!!! Niko osim mene se nije bunio zbog tog flagrantnog kršenja ljudskih prava, nas Serba koji nisu navikli da kupuju i poseduju karte za vožnju vozom. Na kraju su nam karte izgledale bušne, kao milje sa televizora. Cvrle se probudio kada smo stigli i, logično, upitao me: “Šta uradi od naših karata”? “Ma pusti, ubijao sam nervozu”, šta drugo da mu kažem.

Nekako smo uspeli da zaobiđemo “krdo” penzionera i navijača i uputimo se u centar grada, ka hotelu Radison, gde je smešten ceo HNS. Recepcionerka nam ljubazno kaže da su nas čelnici HNS ljubazno pozdravili i poželeli ugodan boravak, a oni umesto intervjua, odoše sa organizatorima EURO 2012 na piknik. Pitamo za net, kaže samo za goste hotela. Da ostavimo stvari u lokeru dok završimo snimanje? Kaže samo za goste hotela. Taman kada smo odustali u razgovor ulazi lik u dresu hrvatske reprezenatcije sa jakim dalmatinskim akcentom, pita nas u čemu je problem. Objasnili mu, a on će na to: “Ne brinite, sad ću ja lipo sa njom”

“Vaj not, a? Vaj? Pliz, pa j…. mu m…. pomozite ljudima?!!!” Pita ga da li je gost hotela. Kaže “Jok”… Otpratiše nas do izlaza. ”Ma ko ih j…, njihova reprezentacija ja ispala a mi idemo dalje”? Aha.

Centar Gdanjska je božanstven, ali zaista. Kao Amsterdam, samo sa lepim crkvama (koje za razliku od Dama nisu pretvorene u izložbene prostore). Čist grad, sa lepim malim trgovima i … navijačima!!!

Hrvati, klasika, crveno-bele kocke i kockice, te su u boju, pa su pijana ekipa, te imaju more, te imaju i Bosnu (pravo čudo kako i Kosovo nemaju), te mole lepe Poljakine za poljubac, a one se kao nećkaju… Onda su opet pijana ekipa, pa su u boju. Poprilično neoriginalno, ali ne prave nikakve nerede ili problem.

Posle dve sata ispijanja piva su “za dom spremni”, pa su “mi hrvati” (ma jok, Islanđani ste), te opet idu u boj. Pitam da li hoće da daju izjavu za srpski medij, pitaju koji, kažem istinu (malo falilo da kažem OBN i TVCG), a oni kao iz topa: “A pa vi ste naši!” (Zemljo, otvori se!).

”E za vas može. vi ste nam naklonjeni”! (Zemljo, šta čekaš više?). ”Hajde pitaj brate?” (Srce, kada se već zemlja ne otvara, prestani da kucaš, preklinjem te!). Pitam za rezultat, kažu 2:0, 3:1, logično za “naše”.

A onda poveća grupa za stolom dobaci 2:2, ili ti “dos-dos, tako smo se dogovorili sa Španjolcima”!!! Zovu na piće, odbijamo sa žaljenjem kako se samo “braća” odbijaju, i idemo pola metra dalje kod Španaca.

Oni u elementu, pevaju sa “braćom” kako idu u boj i pijana ekipa, iako pojma nemaju o čemu se u pesmi radi. I onda šok!!! Ugledaše dve atraktivne Poljakinje i poludeše, začu se truba. Zovu ih, one kao neće, a trčećim koracima idu ka njima. Slikaju se, malo dobiše spanking po zadnjici, nisu se bunile. Onda Španci pomeraše kukove napred-nazad vičući “Ole”, dok truba svira van svakog takta i ritma…

Idemo dalje, odjednom Španac koji ispred i iza sebe ima glavu odnosno trup konja!!! I jaše, samog sebe, sve sa toreadorskom kapom, svi mu viču “Ole”. I oni hoće 2:0, ma kakvi dva, hoće 5:0!!!! Ali može i 2:2, da ispadnu Italijani…

Kasno poslepodne, dođe i ozbiljnija “braća”. Crni Legionari, sa šahovnicom, te neki Legionari iz Mostara “1452”. Kapiram da to nije pozivni broj ili lozinka za net, ali tip ima 20 godina i velike bicepse i deluje kao da ne zna šta je to osmeh, tako da pojma nemam kako je preživeo tolike vekove i ostao tako mlad. Možda hrvatska varijanta Dorijana Greja?!

Svejedno, i on je, kao i njegove kolege Legionari iz Mostara, za boj, za “neovisnu Hrvatsku” (zar već nije dve decenije?!), za Herceg Bosnu (mala im je Hrvatska?)… Jedino su oni samo u grupi ispod drveta i ne komuniciraju sa ostatkom sveta… Divni neki ljudi.

Atmosfera karnevalska i nemam srce da okrenem ove “moje” iz Vesti da im kažem da nema tuče, prebijenih, mrtvih… Pretpostavljam da će se iz očaja ubiti, jer na fudbalu može i bez incidenata.

Odlazimo do brodogradilišta, da se slikam na mestu gde je “sve počelo”, bar kada je reč o padu tzv. komunizma. Kad tamo osim natpisa Solidarnost i slika Leha Valense (malo dalje od ulaza i skoro sklonjenih u stranu), samo slike Jovana Pavla II!!!

Možda ih nisu obavestili da je Papa umro ili ti rahmetli već neko vreme? Slikamo se i taman da krenemo na voz, kad ono pored tog istorijskog mesta “Football camp”, za navijače da spavaju na zemlji tj. pod šatorom, video bim koji navijači vide samo ako kupe lupu!!!

A muzika?A šta drugo nego Viva 2… Nosim se mišlju da napišem pismo Haškom sudu da podignu tužbu protiv tog “kanala” za “Genocid nad svim narodima i narodnostima sveta”… Viva i Grand zajedno!

Napuštamo Gdanjsk… Preskočiću onaj deo u kojem bi trebalo da opišem svoje emotivno i svako drugo stanje zbog poraza Hrvata… Ipak su nam “braća”, zar ne?

Pročitajte prvi deo dnevnika "Bečkog dečaka tragovima Šopena".