2004 - Senzacija u Lisabonu

Svetsko prvenstvo 2002. godine bilo je nagoveštaj da se neke stvari kada su velika takmičenja u pitanju menjaju, timovi sa sjajnim igračima gubili su od onih sa manjim rejtingom ali je finalni duel, Brazil – Nemačka stvorio utisak da najzvučniji ipak dolaze do završnice.

U Portugaliji 2004. godine igralo je šesnaest ekipa, domaćin, pobednici deset kvalifikacionih grupa i pet boljih iz baraž duela drugoplasiranih.

Senzaciju kvalifikacija priredili su Letonci, u grupi su bili bolji od Poljaka i Mađara, a u doigravanju su se vratili posle vođstva Turaka od 2:0 i stigli do prvog nastupa na završnim turnirima. Reprezentativci Srbije i Crne Gore nisu iako su imali 'dobar žreb', završili su u grupi iza Italijana i selekcije Velsa.

U grupi 'A' bio je domaćin, tim Portugalije, reprezentacije Španije, Rusije i Grčke. Portugalci su goste dočekali sa puno ambicija, trener poslednjih prvaka sveta, Brazilaca, Felipe Skolari imao je i odlične veterane Kouta, Figa, Rui Koštu, Pauletu.. ali i novu zvezdu Ronalda, kao i Koštinju, Rikarda Karvalja, Paula Fereiru, klupske prvake Evrope u dresu Porta.

Komšije Španci su delovali prilično ozbiljno a tamošnji mediji stvarali su nadu da bi druga titula prvaka Evrope mogla da se osvoji u komšiluku. Injaki Saes imao je Kasiljasa, Pujola, elgeru, Albeldu, Barahu, Morijentesa, Raula, Valerona, Toresa...

Rusi i Grci smatrani su autsajderima, često pominjana 'renesansa ruskog fudbala' nije davala nikakve rezultate osim angažovanja pristojnijih stranaca u tamošnjim klubovima, a dva osvojena Kupa UEFA u četiri godine bili su, te 2004, budućnost. Igrali su poznati Alejničev, Smertin, Mostovoj, novajlije Aldonjin, Ismailov, Sičev...

Grke je na šampionat doveo Nemac Rehagel, a najveći aduti njegovog tima bili su povremeni prvotimci ili 'ljute rezerve' Intera, Verdera, Rome, Karagunis, Haristeas, Delas, uz Zagorakisa, Basinasa, Nikopolidisa, Kacuranisa, Janakopulosa, igrače grčkih klubova.

Počelo je senzacijom, Rehagelov tim, defanzivan, dekadentan i ljubiteljima lepršavog fudbala neprihvatljiv i stran, pobedio je Portugalce na otvaranju, četiri dana kasnije 'otkinuo' bod Špancima i u poslednje kolo ušao kao skoro siguran učesnik druge runde.

Portugalci su, jedva, pobedili Špance, Rusi, kao i mnogo puta do tada, bez izgleda da se plasiraju u drugi krug pobedili u poslednjem kolu Grke i dalje su otišli Portugalci i Grci. Kada su Rusi poveli sa 2:0 činilo se da je Rehagelov hit završio nastup na prvenstvu ali je Vrizas postigao gol a gol razlika presudila u korist kasnijeg prvaka Evrope.

U grupi 'B' favoritima su smatrani Francuzi i Englezi, Hrvati su, posle pobede nad Slovencima u baražu posle dosta problema, bili daleko od tima koji je na prvenstvima Evrope i sveta 1996. i 1998. godine bio sila, a ličili su na ekipu koja nije prošla prvi krug na SP u Japanu i Koreji. Četvrti učesnik grupe bila je selekcija Švajcarske, autsajder.

U prvom kolu Francuzi su zabeležili senzacionalnu pobedu. Lampard je postigao gol za vođstvo Eriksonovog tima sa Kempbelom, Bekamom, Džerardom, Skolsom, Runijem i Ovenom, ali je veliki Zi-Zu pogodio u prvom i trećem minutu sudijske nadoknade vremena za 2:1. Bekam je promašio sa 'bele tačke' i podsetio na to da je 11 metara za Engleze 'prokletstvo koje traje'.

Hrvati, koje je vodio Oto Barić, sa braćom Kovač, Olićem, Pršom, Šokotom, Srnom i Švajcarci sa veteranom Šapuizom, novom nadom Frejom i standardnim timom u kojem su bili braća Jakin i Fogel igraju 0:0, a već u drugom kolu bivaju otpisani.

Englezi, bez po muke, dobijaju Švajcarce sa 3:0, a Hrvati igraju zanimljiv meč sa Francuzima i posle zaostatka (0:1) i vođstva (2:1) osvajaju drugi bod na šampionatu.



U trećem kolu Francuzi su lako pobedili najslabiji tim u grupi, a Tiram, Galas, Vijera, Zidan, Viltor, Anri, Trzege, Pires... ostavljali su utisak ekipe spremne da odbrani titulu prvaka kontinenta.

Englezi su sa Hrvatima odigrali jednu od najboljih utakmica na velikim takmičenjima u poslednjih dvadesetak godina, posle rano primljenog gola postigli četiri i stigli do četvrtfinala.

Grupa 'C' sastavila je selekcije Italije, Bugarske, Švedske i Danske, počela je sjajnim nastupom Šveđana a završila se velikom sramotom dva tima iz Skandinavije.

Danci i Italijani odigrali su meč bez pogodaka, Helveg, Laursen, Henriksen, Poulsen, Romedal, Tomason, Sand sa jedne i Bufon, Kanavaro, Nesta, Kamoranezi, Toti, Del Pjero, Vijeri sa druge strane 'odradili' su utakmicu znajući da je bod iz prvog susreta solidan učinak.

Šveđani su 'pregazili' Bugare, Ljungberg, Larson, Ibrahimović, Svenson, Melberg, Linderot... delovali su kao veoma ozbiljan tim, Petrovi, Berbatov, Hristov, uz Jankovića i Pažina kao prosečna ekipa koja se neće naigrati na šampionatu.

I nije. Posle 0:5 sa Šveđanima usledilo je 0:2 sa Danskom. Italijani i Šveđani podelili su bodove, u utakmici koja će se pamtiti po pogotku Zlatana Ibrahimovića.

U poslednje kolo Bugari su ušli bez nade, Italijani sa imperativom da pobede iste te Bugare, a Danci i Šveđani da remijem 2:2 ili 3:3 prođu u četvrtfinale.



Nikada nije dokaz(iv)ano, nikada se neće, verovatno, dokazati, ali se stekao utisak da su komšije u potpuno prijateljskom susretu odradili šta su hteli i Trapatonijev tim poslali kući.

U grupi 'D' Česi, sa Ujfalušijem, Jankuloskim, Poborskim, Rosickim, Nedvedom, Kolerom i Barošem dobijaju Letonce, kojima je Verpakovskis, u to vreme igrač Dinama iz Kijeva bio daleko najveća zvezda.

Nemci (Feler imao Vernsa, Novotnog, Lama, Šnajdera, Balaka, Fringsa, Kuranjija, Švajnštajgera) i Holanđani (Advokat, sa van der Sarom, Stamom, Davidsom, Kokuom, van der Vartom, zendenom i van Nistelrojem) dele bodove u prvom susretu, a u drugom kolu slede jedno umereno i jedno veliko iznenađenje.

Letonci su odigrali nerešeno sa Nemcima a Česi pobedili Holanđane kojima 2:0 posle 19 minuta nije bilo dovoljno za više od časnog poraza.

Holanđani su u poslednjem kolu lako pobedili Letonce a Česi završili takmičenje u grupi na briljantan način, pobedili Nemce, poslali ih kući i najavili da bi, kao i 1996. godine, mogli do same završnice.

Prva faza takmičenja bila je, dakle, poslednja za Špance, Italijane, Nemce i Hrvate.

Prvi dan četvrtfinala doneo je derbi. Oven je doneo rano prednost Englezima, domaćin uspeo da se vrati sedam minuta pre kraja, usledio je još po jedna gol u drugom produžetku j penali. Bekam je promašio prvi, Vasel poslednji i Portugalci su stigli do četvrtfinala.

Dan kasnije sledi senzacija. Francuzi su napadali Grke a Haristeas savladao Barteza. Jedan gol bio je dovoljan da se potpuni autsjderi nađu u polufinalu.

Šveđani i Holanđani odigrali su 120 minuta bez pogodaka, a Advokat je, za razliku od prethodnika, imao sreće. Posle dve 'crne tačke' na prethodnim prvenstvima Holanđani su 'preživeli rulet' i stigli u četiri najbolja tima.



Kao i Česi. Posle tri dramatična četvrtfinala jedna utakmica bila je veoma jednostavna. Koler i Baroš, dva puta, za laganih 3:0 protiv Danaca.

Prvo polufinale donelo je bitku Portugalaca i Holanđana, pobedu Skolarijevog tima koji je stigao do prve prilike u istoriji da se bori za titulu prvaka Evrope.

Drugo je donelo iznenađenje, mada je ta reč postala sporna kada je Rehagelova Grčka u pitanju. Ponovo 'zgužvana' odbrana, tvrda igra i jedan gol. Za Grke. Česi su promašili svašta, Delas u 105. minutu savladao Čeha i poslednja utkamica prvenstva bila je 'repriza' prve.

Po imenima učesnika, mislili su mnogi, ali i po rezultatu, pokazaće se.

Već viđeno, jedan tim bio je bolji, agresivniji, lepršaviji, a Haristeas je za onaj drugi postigao jedini gol na meču.

Haristeas je bio najbolji strelac prvaka Evrope, Teo Zagorakis najbolji igrač prvenstva, a Grčka šampion Evrope. Iznenađenje je blaga reč.



Mečevi su igrani na deset stadiona, dva lisabonska, 'La Lušu' i 'Žoao Alveladeu', dva u Portu, 'Besi' i 'Dragau', u Faru, Gimaraešu, Koimbri, Leiri, Bragi i Aveiru.

Svi rezultati, strelci i sastavi ekipa na Prvenstvu Evrope 2004. godine

Reprezentacija Jugoslavije počela je kvalifikacije, a reprezentacija Srbije i Crne Gore ih završila. Kako god se država zvala, tima koji je vodio Dejan Savićević nije bilo na Prvenstvu Evrope.

Pokazaće se da je zla kob tih kvalifikacija bila selekcija Azerbejdžana. U jednoj od najistočnijih država u okviru UEFA liga se nije igrala, savez je bio u rasulu ali je Gurban Gurbanov bio u formi.

U Podgorici je dva puta bio strelac, u Bakuu jednom, dovoljno da se iz dvomeča osvoji jedan bod, i Dejan Savićević podnese ostavku na mesto selektora.

Italijani i Velšani (protiv kojih su ostvarene dve pobede uz dva remija) zauzeli su prva dva mesta, a od odlaska Jevrića, Mirkovića, Mijatovića, Stankovića, Mihajlovića, Duljaja, Miloševića, Kovačevića, Krstajića, Kežmana... na šampionat Evrope nije bilo ništa.