B92 Sport EURO 2008 Dnevnik bečkog dečaka
prethodna strana 1 od 3 sledeća idi na stranu

29. jun 2008. | 13:39

Odmah ću vam reći moju odluku, koju sam doneo još pre početka Eura (mada je preciznije- od kada sam shvatio da će fudbal biti deo mog života. I ovozemaljskog i onog drugog). Naravno da ću ići na finale, u to nisam nijednog trenutka sumnjao. Hvala na odgovorima, koji su bili iskreni, duhoviti i vrlo poučni. Za nekog sa skromnim IQ-om, veoma sam vam zahvalan na njima. Nisam imao nikakve zle namere kada sam vam postavio pitanje. Ni da vas ocenim kao nemoralne što hoćete da prodajete karte niti da ste glupi, zaluđeni.. što nizašta na svetu ne bi propustili finalnu utakmicu. Ipak, moram da primetim da mi je ogromna većina predložila da je prodam (kada računamo preporuke komentara). Ukoliko mi neko priđe sa još nepristojnijom ponudom za kartu, vi ćete biti krivi što nisam gledao finale! (Mislim mogu li vas iskoristiti kao alibi, please?!)

@@textad_title@@
@@textad_text@@
@@textad_link@@

Inače, u Beču podrhtava tlo. Malo, ali se oseća..

Jaoj što je dosadno u „Beč“, kada nema fudbala..samo bre neka kultura, čistoća, prelazak preko ulice na zeleno... Ipak, ima jedna stvar koju sam odavno primetio i hoću da vam je iznesem. Ne, nije vezana za fudbal, jer ovde osim male grupe ljudi, većina Bečlija jedva čeka da se sve ovo završi i da nastave svoja smaranja.

Beč je prelep grad, ustvari božanstven, kada govorimo o građevinama, spomenicima, a njegovom značaju kroz istoriju čovečanstva (pomenimo samo Mocarta, Lista, Štrausa...mocart kugle, kremaste kolače koji su za mene najbolji ljudski gurmanski izum, odmah posle ćevapa!) i da ne govorimo.

Upravo te i takve građevine su glavni razlog što u Beču ima toliko kafića i malih restorana. Na hiljade. Svi su božanstveni. Svaki na svoj način. To, ruku na srce, i nije neka mudrost jer ovde možete i pet hoklica da postavite ispred neke zgrade i eto vam prelepog kafica. Neverovatno. Stvarno im zavidim! Ali ne mogu da im zavidim na „ekipi“ koja tamo dolazi. Auuuu, sačuvaj Bože. U Beogradu „naši“ tj. Crnogorci i ostali blejači, sede zavaljeni po čitav dan..ponekad i padnu sa tih stolica...ni sto za stoni tenis im nije dovoljan da na njega mogu komotno da ostave svojih dvesta ključeva, cigareta, upaljača i trideset mobilnih telefona.

Ovi ovde sede kulturno, nemaju više od jednog ključa (često nijedan) na stolu, cigarete su one ženske male (ako ih uopšte i ima)... Ipak, ima i sličnosti. „Njihovi“ jedva da koju reč prozbore. „Naši“ preko mobilnog „aaa..ee.smor, brate..ne rise,a..neam pojma..ee..ajde pa se čujemo..“ I tako u nedogled.

@@textad_title@@
@@textad_text@@
@@textad_link@@

Bečlije su, naravno, daleko kulturnije i ne pričaju na mobilnom ali ni između sebe! Izlaze u kafiće na pauzi ili kad završe posao (za razliku od „naših“ koji su od jutra do sutra tamo) i bez obzira da li je reč o kolegama sa posla ili da su u „šemi“, samo blazirano gledaju u stranu..ćute...i piju ona isfolirana pića u duginim bojama (šta je sve u njima to ni hemičari ne znaju). Hrana je šnicla „ala jedan zalogaj“ sa dodatkom jednog providnog kolutka šargarepe i ostalo je ogroman tanjir. Zato posle tog jela trče u Mek ili po hot dog, ne bi li nešto jeli. Elem, ćute dvadeset minuta...pa onda „ah zo, ja slundzi frudnzi gebajgn...ja“ i ope ćute..i gledaju levo pa desno..uzdah..i opet levo pa desno (zato su tako dobri u slalomu samo levo-desno) srk pića ogavnih boja..i tako u krug. Za razliku od početka osamdesetih kada sam poslednji put bio u Austriji, njihov look se promenio. Na bolje. Nema više onih kretenskih malih šešira sa kvazi kajšićem koji su uglavnom bili karirani i naočara sa prevelikim crnim okvirima.

Kišni mantili i velike aktn tašne. Žene im više ne nose „trajnu“ zurku, zaboravile su šta su to papilotne i frizure „koker španijel“. Bečlija 21. veka je uniformisan kao biznismen (u kafiću je casual biznismen bez kravate i otkopčano jedno dugme na košulji, vauuuu), naočare obavezne ili za sunce ili sa providnim okvirima (pa čak i ako nemaju dioptriju). Kada su baš „opušteni“ zavrnu rukave na košulji koja je svetlo roze boje. Dame su u strukiranim suknjama i stiklama, nose naočare i minimalno našminkane. A za razliku od dinosaurusa iz 80-ih ove su zgodne, drže liniju (pa kad jedu „ono“ sa šargarepom) i ne izlaze iz solarijuma.

Pravo je čudo kako rađaju bele bebe, kad ne izlaze iz tih skalamerija. Viđanje je samo u pauzi ili posle posle, a van toga: “jao moramo da se vidimo..kad smo se poslednji put videle nasamo, u februaru..nemoguće mora da je bilo skoro, u aprilu recimo...zato hajde što pre da se vidimo recimo u septembru..a ne tada ćemo biti još crnje zbog mora pa se nećemo prepoznati zato hajde krajem oktobra ako ti to nije previše brzo..“

I opet to podrhtavanje tla.

@@textad_title@@
@@textad_text@@
@@textad_link@@

S druge strane, noćni zivot i to onaj „alternativni“ je IMPRESIVAN! Bečka DJ scena je odavno među najboljima u Evropi i među najboljima u svetu. Kruder i Dorfmaister su vrh! G-Stone produkcija je jedna od najboljih na svetu..Pre neku noć sam bio na K&D certu u klubu koji je kao akademija samo manji i ide u g. Ekipa je bila šarolika od klinaca sa minđušama po celom licu i boje kose kao ono piće iz kafića do ljudi koji su oko 50-e (pitao ih i oni mi lepo rekli). Svi đuskaju. I mlado i staro...totalno opušteno..ovi cepaju svi đuskaju i uživaju i tako do 5 ujutru. Ne pamtim kada mi je košulja poslednji put bila mokra, kao da sam bio na pljusku, ali je vredelo. I čak tako „avangardno“ je bilo vrlo kulturno - nije bilo smarača, pijandura..u klubu su se regularno delili flajeri i za druge klubove (!!)...piće nije bilo preskupo..redari su izgledali kao da su iz biblioteke izašli a ne kao oni naši- kao da su dva vola smazali za užinu.

Bilo je tu i motanja „cveća zla“ (šta će kad su u EU i moraju da se drogiraju, za razliku od nas koji smo „čistih glava“) i stariji su to konzumirali...ma kao da sam u „zemlji čuda“. Sinoć (subota veče) K&D su pravili žurku na brodu koji ima bazen...kupanje slušanje muzike...cena je bila 18eu, ali zato free šampanjac i pivo...ležaljke...muzika..đuskanje...opuštena atmosfera...lepe žene...na obalama kanala se nalazi hiljade kafića sa svojim dj-ejevima...auuu paralelni svet...ne izlazi mi se iz ove dimenzije, majke mi!

Al tutnjava i podrhatavanje je sve jače i jače...?!

Kako sam glup! Pa to su Nemice i Španjolke koje sutra imaju utakmicu u nacrtanim dresovima...pominju se i mokre majce...brus no brus..tange ili ne tange tj ništa...Manolo sa svojim bubnjem i orkestrom...Nemci sa svojim pesmama...Barden Španci i flamenko...tango...igranje...pevanje...elvisi from Espania...vaterpolisti sa kapicama i u kupaćim gaćama...LUDNICA!!!

I tako ceo dan i ispred stadiona i na stadionu...i da je to propustim?!!

Da prodam kartu?!!!!

Da prodam dušu?!!!

No way Hose !!!

Postojeći komentari (7) | Pošaljite komentar  Odštampaj   Pošalji

Google oglasi Šta su Google oglasi?


Bio sam na tekmi. Hose je bio. Nisam se dvoumio ni kada mi je tip rekao 2500 evra! Stvarno nisam. (Možda

Postojeći komentari (21) | Pošaljite komentar

Crno tržište karata za EURO 2008, barem ovde u Beču, se pojavilo pred četvrtfinale. Do tada ste imali

Postojeći komentari (27) | Pošaljite komentar

Dvadeseti deo: Promaja | 27. jun 14:24
I sad neka mi neko priča kako ne postoji promaja. Da je to srpska izmišljotina jer se, tobože, plašimo

Postojeći komentari (11) | Pošaljite komentar

Svaka čast Turkie. Nisam, priznajem, verovao, da ću ovo ikada reći, ali hteo - ne hteo (a hoću) moram

Postojeći komentari (10) | Pošaljite komentar

Hm, još jedan dan bez fudbala. U Beču. To je isto kao slušati i gledati Dnevnik 2 na RTS-u. Ili Kuću

Postojeći komentari (5) | Pošaljite komentar

Pisati po ovakvom danu o fudbalu, u gradu u kojem kao da se ne igra EURO 2008, već je to za njih ponedeljak,

Postojeći komentari (12) | Pošaljite komentar

Šesnaesti deo: "Que" | 23. jun 12:45
Morao sam prvo da pogledam u kartu grada Beča, kako bi se uverio da sam u glavnom gradu Austrije. Vuk i

Postojeći komentari (12) | Pošaljite komentar

Petnaesti deo: Opet Mua! | 22. jun 18:23
Umoran sam od sinoćnje jurnjave po periferiji Beča i manijaka koji ne znaju da prihvate poraz, pa mrze

Postojeći komentari (16) | Pošaljite komentar

"Zar da čeka me“, je grafit koji je, jedan Igor (Nosonja mu je bio nadimak, a ako nije imalo

Postojeći komentari (16) | Pošaljite komentar