Osamnaesti deo: Sve je pošteno

Mislio sam da objavim kako štrajkujem zbog pomora pacova u Kalkuti, ali da ne bi pomislili da sam definitivno skrenuo sa uma ili da lažem (i jedno i drugo bi bio tačan odgovor), morao sam nešto da napišem. I tako prođoše sati i sati... A onda pročitah komentar navijača Rome povodom De Rosija (to je onaj večiti talenat, koji veze sa vezom nema i žabarska je kopija Đoke Milovanovica a.k.a. Đoke Bombe, koji je samo umeo da zuva tj šalje one „seljanke“- oštro i bez veze, tu i tamo pogodi nešto, ali za „one“ je, u nedostatku primeraka ljudskog roda koji igra fudbal, za njih, bio idol! Tako se i Romanisti lože na dotičnog. Ne Đoku, već Rosketa). Odluka je pala. Tema je tu (i još proširena nečim što sam vam ostao dužan, od pre desetak dana).

Zovem Luiđija. Takva i takva stvar. „Ljudi se žale da nemaš pojma, da pričaš gluposti...“, te mu saspem o Del Boy Rosiju i Kamoraneziju, kako nema pojma o pozicijama igrača svoje reprezentacije.

Odgovara da piše za Gazetu 24 godine i to samo fudbal... Ma ne vredi ti ništa, pojma nemaš... priča svoje novinarske uspehe... i onda odjednom: “Za koga navija taj što sve zna?“.

Oklevam, ali kako sam dužan da mu kažem, to sam i uradio.“Za Romu!!!"

"Ti mi postavljaš pitanje navijača Rome?!!! Da li si pijan?! Poludeo?!!!! Ko pametan navija za taj klub, osim komunista iz Rima i to iz predgrađa!!! Madre mio... bastardo (to se odnosilo na Mua), ma ke... puta ( i ovo verovatno)... ti si lud. Javi se kad dođeš sa pregleda od psihijatra!“ i spusti mi slušalicu.

Okrenuo sam ga posle pola sata. Posle kratkog ubeđivanja prihvata razgovor. Krećem sa klačicnom žvakom B92 o tome kako treba da se čuje i druga strana, sloboda govora... “Ti si na drogama, o čemu ti pričaš?! Kakve su to gluposti? Dođi u Italiju pa vidi kako se sve to poštuje? Madre mio!“.

Ne odustajem i tražim objasnjenje (ne pada mi na pamet da mu spominjem da mi je to za tekst, jer nemam šta drugo da pišem u Beču, koji je danas bio baš dosadan!)

„Pazi, Rosi je igrao povučenije nego što igra u Romi... Akvilani nije ni postojao, tu i tamo je nešto udarao po lopti, ali bolje da nije... Kasano je tragedija... Da su napad tj. vezni red činili Pinturikio i Kami, pa mi bismo ih ubili... Znam da je sada lako biti kapetan, ali bi bilo tako, veruj mi... Pa pitaj drugara zašto Rosi nije igrao glavnu rolu u Nemačkoj, Kasano takođe. Znam šta će ti reći – da Lipi mrzi Romu. Ne mrzi, jedino što je taj klub dao je Toti. Sve ostalo je tragedija!“.

Oseća se u glasu, kako poleće! “Mislim Roma, pa osim one jadne titule od pre nekoliko godina, da li se njegov tata seća kada je Roma bila prva, kada je bila bitan klub u Italiji i svetu... Kada je utakmica sa Romom bila derbi za Juve, Milan pa čak i Inter? Da nema jadnog Lacija, o Romi bi se pisalo kad odigra nerešeno sa Juventusom ili Milanom. Ovako se spominje kada se igra gradski derbi. Jak derbi, kao Juve – Torino. I da, taj klub je u Italiji ženski klub?“ „Zašto?“ „Zato što samo plaču i kukaju kako su pokradeni. Kao žene. Ma i žene imaju dostojanstva, a ovi ga nemaju. Tu završavam priču o tom klubu!“

Opominjem ga da će ga proglasiti ženomrscem itd.“Mene?! Pa ja samo žene i volim i poštujem, ali ne i Romu. Nju nikada!!!“

Prekidam ovaj razgovor i kažem mu da je vreme da ispuni obećanje dato pre desetak dana za „moje“ kladioničare (to su moji čitaoci koji su tražili da im strane kolege pomognu oko klađenja ako znaju za neke dojave...)

„Nameštanja u Seriji A?!!! Nikada, ja to odlučno poričem!!!“ Međutim, jedan moj kolega iz Italije („neki tamo“) kaže sledeće (to nije Luiđi, naravno!):

1. Udineze – najveći prodavci bodova. Zovu ih „periodičari“ jer samo u određenom periodu to rade. Od novembra do aprila. Imaju par stalnih mušterija: Juve i Milan. Pošto se obezbede za opstanak, onda kreće „SALE“. Gube i u kupu od totalnih luzera. U aprilu, ako imaju šansu da uđu u Kup UEFA ili Ligu šampiona, onda se uzobilje i ovi im vraćaju bodove. U „periodu“ siguran poraz ili iks. Pobeda „ako baš mora“.

2. Roma – kad krene period „kukanja“, daju golove posle 60. minuta. Kod njih igrati na golove u drugom poluvremenu.

3. Milan i Inter. To nijedan „freak“ što proriče budućnost ne zna. Nikada se ne kladiti protiv Udinezea van „perioda“ i gađati protiv slabih klubova u gostima. Pogotovo ako Milan ne osvaja titulu. Tad i Sijena pobedjuje, bez problema.

4. Juve – Juve.

Nihat mi je pre neki dan izneo podatak da u Turskoj nema nameštanja i da je sve „čisto i pošteno“. Ali „neki“ tamo iz njegove zemlje mi je rekao sledeće:

1. Galatasaraj uvek pobeđuje, pogotovo ako im „zagusti“ za titulu. To je uvek tako i svi igraju na njih u gostima zbog velike kvote.

2. Fenjer i Bešiktaš su nejasni. Niko ne razume logiku njihovih pobeda i poraza!

3. Ostali koji su ispod 6. mesta, a obezbedili su opstanak – „buvljak“, sve je na prodaju!!!

„Uostalom, kod nas igraju ljudi iz Srbije, oni jako dobro znaju kada je i šta namešteno. Ako je uopšte namešteno, naravno. Neka nabave njihove brojeve i sve je sređeno“.

Zagao je takođe bio sokiran pitanjem. „U Portugalu se nikada ne namešta! Kod nas je Porto uvek prvi, Benfika druga, a Sporting treći. Ponekad se među njih, ili čak ispred njih, namesti Boavista ili neko peti, ali Porto je uvek prvi! Pare staviti pre početka sezone i sigurica!!!“

„Kod vas?!“, pita Luiđi. Znao sam da će se neki pametnjaković setiti tako patetičnog i jadnog pitanja bez ikakvog osnova. „Kod nas nema vaših utakmica u kladionicama. Samo preko singapurskih kladionica se možeš kladiti. A i one često skidaju vaše utakmice i to na sam dan igranja! Ne razumem zašto?!“

„Zato što su loše internet veze i ako im se prekinu sa našom zemljom neće znati rezultat, a neko ko ima dobre veze znaće i kladiće se u poslednjem trenutku... inace sve pošteno i neizvesno do samog kraja (jedva sam se uzdržao da kažem do samog kraja priprema pred početak prvenstva)... zato je i nezanimljivo za klađenje...“, rekoh to i brzo prekinuh vezu.

Ne znam da li da se viđam sa njima ponovo... šta ako postave ovo pitanje... možda da isključim mobilni kao da sam otišao kuci...mislim, ne dam naše fudbalsko poštenje nikome!!!