Kolumbija – opasna i bez 'Tigra'

Zahvaljujući velikim igračima koji su postali zvezde u Evropi – Falkau, Martinesu, Rodrigesu, Kvadradu, Guarinu, Sapati, Sunigi i ostalima, stigla je do četvrtog mesta na FIFA rang listi i predstavlja potencijalnog favorita iz senke na predstojećem Mundijalu.

Iskusni selektor Hose Pekerman ima sjajne igrače u svim linijama tima, međutim, u poslednjem momentu odlučeno je da najveća zvezda tima Falkao ipak nije spreman da igra, pa sva prethodna priča pada u vodu.

Kako su došli do Brazila?

Izostanak Brazila najavio je lagan posao Argentini u kvalifikacijama, ali su Kolumbijci do poslednjeg kola konkurisali za prvo mesto.

Kvalifikacije su otvorili pobedom u Boliviji, ali su remi sa Venecuelom i poraz od Argentine, oboje kod kuće zabrinuli naciju, pa je otkaz dobio selektor Leonel Alvares. Tada dolazi Hose Pekerman i u narednih šest mečeva Kolumbija beleži pet pobeda što je verovatno bio prelomni deo borbe za Brazil.

Posebno je impresivna bila u jesen 2012, kada je između ostalih razbila Urugvaj 4:0 i Čile 3:1, te preuzela prvo mesto u južnoameričkim kvalifikacijama. Usledila su nova dva neuspeha protiv Argentine i Venecuele, ali sigurnim trijumfima nad Peruom i Ekvadorom bez primljenog gola potvrđuju put u Brazil, na svoje prvo Svetsko prvenstvo od 1998. godine.

U poslednja tri kola Kolumbija je nadigrala samo Paragvaj, pa je ipak gledala u leđa Argentini. Kolumbija nije bila najbolji domaćin, dobila je pet od osam mečeva u Bogoti, ali je ostvarila najviše pobeda u gostima od svih rivala i najviše zahvaljujući tome jedina dostojno parirala Argentini.



Kvalifikacije:
Bolivija – Kolumbija 1:2
Kolumbija – Venecuela 1:1
Kolumbija – Argentina 1:2
Peru – Kolumbija 0:1
Ekvador – Kolumbija 1:0
Kolumbija – Urugvaj 4:0
Čile – Kolumbija 1:3
Kolumbija – Paragvaj 2:0
Kolumbija – Bolivija 5:0
Venecuela – Kolumbija 1:0
Argentina – Kolumbija 0:0
Kolumbija – Peru 2:0
Kolumbija – Ekvador 1:0
Urugvaj – Kolumbija 2:0
Kolumbija – Čile 3:3
Paragvaj – Kolumbija 1:2

Ključni igrači

Nije teško zaključiti ko čini kičmu ovog tima. Iako je Pekerman napravio sjajan balans između odbrane i napada, golgeteri su zaštitni znak ove selekcije. Prvo ime je naravno napadač Monaka Radamel Falkao koji je postigao trećinu golova ovog tima u kvalifikacijama.

Glavobolju selektoru predstavljao je izbor njegovog partnera u napadu, jer je Teofilo Gutijeres bio drugi strelac selekcije na putu za Brazil, dok Džekson Martines ima ogromno evropsko iskustvo predvodeći napad Porta, ali nije postigao nijedan gol u kvalifikacijama.

Sada, kada nema Falkaa u timu, jasno je na koga će biti uprte sve oči Kolumbijaca.

Međutim, sada najveći teret pada na leđa igrača koji je uz Falkaa bio najvažnija karika u lancu, na leđa kreativnog ofanzivnog veziste Hames Rodriges, koji je u prvoj polovini ove sezone sjajno sarađivao sa Falkaom i u Monaku.

Rodriges je jedan od najvećih talenata u Evropi, može da igra na bilo kojoj poziciji u veznom redu, a odličan je i golgeter. Najjača snaga mu je balans, sjajan je tehničar, snažan je, metalno jak, brz, a nije sebičan. Pravi naslednik Valderame.

Pekerman ima još nekoliko opasnih igrača u veznom redu, Huana Kvintera iz Porta, Huana Kvadrada iz Fiorentine i plejmejkera Intera Fredija Guarina, dok su za obranu gola uglavnom zaduženi iskusni Mario Jepes i Luis Perea, kojima svežinu daju Huan Sunjiga iz Kristijan Sapata dobro pripremljeni u Seriji A.

Biće zanimljivo videti na golu 42-godišnjeg Farida Mondragona.

Zvezda

U izostanku Falkaa, sav teren uspeha ili neuspeha Kolumbije na Mundijalu pašće na mladog ofanzivnog vesistu Hamesa Rodrigresa.

Iako ima tek 22 godine, Rodriges je već jedan od ključnih igrača Kolumbije, možda i najvažnija karika u sastavu Hosea Pekermana. Tri godine se kalio u Portu, protekle sezone je predvodio Monako do mesta u Ligi šampiona, ali se njegov pun potencijal očekuje tek u narednoj.

Rodrigesa mnogi, s razlogom, smatraju istinskim naslednikom legendarnog Karlosa Valderame, pa zbog toga mnogi očekuju da ova selekcija Kolumbije bar ponovo ono što su učinili njeni prethodnici početkom 90-ih godina.

Sam Valderama je istakao da Rodriges nije novi on, jer Kolumbiji nije potreban novi Valderama. Rodrigesa je opisao kao konzistentnog, neverovatno talentovanog i strastvenijeg igrača od bilo kog drugog koga je on gledao. Valderama očekuje od Rodrigesa da bude najbolji kolumbijski fudbaler svih vremena.

Može da igra na svim pozicijama u veznom redu, a izuzetno je i efikasan, što ga čini više nego univerzalnim. Kao njegovi ključni atributi ističe se izbalansiranost njegovih kvaliteta – tehnike, mentalne i fizičke snage, brzine.

Nametnuo se kao glavni organizator igre i u klubu i u reprezentaciji, što je bio i Valderama, a bez obzira na važnost njegove uloge ističe se nesebičnošću i timskim doprinosom ekipi. Kao veliki plus u njegovoj igri ističe se i što zna da bude sebičan kada je potrebno, i to uglavnom završi golom.

Iako je levonog, jednako kvalitetno kontroliše loptu u desnom nogom, a retko mu je potreban veći pokret za pas bez obzira na udaljenost.

Budući heroji

Ranije pomenuti ključni igrači Kolumbije ne znače da je ovo jedinstvena šansa ove selekcije da uradi nešto na SP. Kolumbija ima budućnost i posle njih, jer će na scenu tek stupiti 21-godišnji Huan Kvintero.

Kvintero je prošle godine bio meta Mančester Junajteda, ali je prešao u Porto i najavio veliku karijeru zahvaljujući ubitačnoj levici i savršenim centaršutevima i slobodnjacima.

Kolumbija ima budućnost i u odbrani, Eder Alveres Balanta iz Rivera nije igrao u kvalifikacijama, samo jednom je nosio nacionalni dres, ali je već u 21. godini postao ključni defanzivac novog šampiona Argentine, pa će Brazil za njega biti samo šansa da stekne iskustvo.

Selektor

Već u 28. godini je zbog povrede kolena morao da završi igračku karijeru, pa je nakon toga za život zarađivao kao taksista. Međutim, početkom 90-ih počinje da radi sa mladim igračima i sledećih 15-ak godina je vodio isključivo mlade timove, što ga dovodi do neočekivanog imenovanja na mesta selektora U20 tima Argentine.

Kritičare je odmah ućutkao osvojivši tri trofeja šampiona sveta, a mlade Argentinec je vodio sedam godina. 1998. je dobio ponudu da bude selektor A tima, ali ju je odbio i predložio Marsela Bjelsu, koga je ipak nasledio 2004. godine.

Odveo ih je na Mundijal u Nemačku gde je umalo eliminisao domaćina u četvrtfinalu, ali je Miroslav Klose doneo penale u kojima su "gaučosi" poraženi. Usledile su kritike da je gajio suviše defanzivni stil igre, a najviše mu je zamereno što je protiv Nemaca umesto Rikelmea uveo Kambijasa.

Narednih godina vodio je meksičke timove, da bi u januaru 2012. preuzeo Kolumbiju kao treći selektor od početka kvalifikacija za SP. Usledila je renesansa, impresivne pobede nad Urugvajem i Čileom i Pekerman je postao heroj, pa je dobio i državljanstvo. Proglašen je za najboljeg trenera Južne Amerike za prethodne dve godine.

Taktički ugao:

Pekerman je eksperimentisao sa 3-5-2 i 4-2-3-1, dok se konačno nije skrasio sa 4-2-2-2, što mu najbolje omogućava da maksimalno iskoristi svoje ključne igrače na pravim pozicijama.

Kolumbija na SP stiže kao jedna od tehnički najtalentovanijih, fizički najjačih i taktički najfleksibilnijih selekcija. Sposobnost da tokom meča često menjaju tempo igre razara rivala.

Dva zadnja vezna igrača imaju potpunu slobodu, a ključni deo igre ovog tima su vertikalni pasovi iz svoje trećine terena kojima ekspresno pokreće napadače.

Kvadrado, Armero i Kvintero će biti stalna opasnos preko krila, zbog čega će strepeti svaki rival jer neće znati s koje strane vreba opasnost. Ono što bi moglo da brine Kolumbijce je često kontroverzan način biranja tima Pekermana.

Tokom karijere je nekoliko puta znao da iznenadi (nije zvao Havijera Zanetija na SP 2006), a u kvalifikacijama za SP je znao da tim koji savlada jednog rivala 5:0 potpuno zameni u sledećem meču, pa bi usledio poraz.

Istorija

Još od 60-ih godina Kolumbija često ispisuje fudbalsku istoriju. To je tim koji je uspeo da nadoknadi četiri gola zaostatka na SP 1962. protiv SSSR-a koji je imao najboljeg golmana svih vremena u tom trenutku na golu, Lava Jašina.

To je tim koji je 1993. deklasirao Argentinu sa 5:0 u sred Buenos Ajresa, tim koji je na golu imao čoveka koji je petom zaustavljao udarce, Renea Iguitu, tim čiji je igrač Markos Kolj postigao jedini gol direktno iz korenera na SP.

Ovo je selekcija koja je svetu donela ekstravagantnog Karlosa Valderamu i Faustina Asprilju, i selekcija čije porazi navijači ne opraštaju tako lako, pa je Andres Eskobar platio glavom zbog neuspeha na SP 1994. u SAD.

Kolumbija je pet puta učestvovala na Svetskim prvenstvima, najbolja je bila 1990. kada je stigla do osmine finala, igrala je i naredna dva Mundijala, a onda je pala u zaborav sve do ove generacije. Početkom ovog veka Kolumbija je postala šampion Južne Amerike, što joj je jedini trofej u istoriji.

Najuspešniji klub u ovoj zemlji je Milionario sa 14 titula, dok po jednu manje imaju Amerika i aktuelni šampion Atletiko Nasional koji je osvojio i Apeturu i Klausuru.

Milionarios je dominirao početkom 60-ih ogdina, a u ovom veku je osvojio samo jednu titulu, 2012. Nasional je najdominantniji u poslednjih desetak godina sa šest trofeja, dok su povremeno do vrha stizali Žunior, Santa Fe, Independijente Medeljin...

Slavni dani

SP 1962, grupna faza:
Sovjetski Savez – Kolumbija 4:4 (3:1)
Ivanov 8, 11, Čisljenko 10, Ponedeljnik 56 – Aseros 21, Kolj 68, Rada 72, Klinger 86

Mundijal u Čileu 1962. važi za jedan od najružnijih u istoriji ove igre i prekretnicu koja je u fudbal donela fizički faktor. Međutim, Kolumbija i Sovjetski savez su se pobrinuli da bar jedna utakmica bude apsolutno fudbalska. Kolumbija je zabeležila istorijski povratak u meč jer je gubila 4:1, a na kraju osvojila bod postigavši četiri gola najboljem golmanu svih vremena, Lavu Jašinu. Sovjeti su za 11 minuta stekli tri gola prednosti, koju je polovinom prvog dela igre smanjio Aseros, ali početkom drugog poluvremena SSSR vraća +3. Međutim, u 68. minutu dogodio se istorijski trenutak. Markos Kolj potao je prvi i za sada jedini igrač koji je potigao gol direktno iz kornera na Svetskom prvenstvu. Samo pet minuta kasnije bilo je 4:3, da bi pet minuta pre kraja Klinger postavio nestvarnih 4:4.

SSSR: Jašin, Čoheli, Ostrovski, Masljonkin, Neto, Varonjin, Ivanov, Kanevski, Meski, Ponedeljnik, Čisljenko;
Kolumbija: Sančes, Alsate, Gonsales, Ečeveri, Serano, Lopes, Aseros, Kolj, Klinger, Rada, Gonsales.



Kvalifikacije za SP, 1993:
Argentina – Kolumbija 0:5 (0:1)
Rinkon 41, 74, Asprilja 50, 75, Valensija 85

Kolumbija se tokom 90-ih godina smatrala fudbalskom silom, a pravi primer za te tvrdnje je najveća pobeda u istoriji ove reprezentacije iz septembra 1993. godine. Kolumbija je otputovala u Buenos Aires gde joj je bio potreban bod da potvrdi plasman na Svetskom prvenstvo u SAD naredne godine, a Argentinu da pošalje u baraž protiv Australije. Ono što je usledilo bila je jedna od najneverovatnijih pobeda u istriji kvalifikacija za Mundijal. Predvođenja fantastičnim Karlosom Valderamom, Kolumbija je deklasirala Argentinu sa 5:0 na Monumentalu, nakon čega ju je Pele svrstao među favorite na predstojećem SP. Međutim, njegova predviđanja se nisu obistinila, Kolumbija je ponižena u SAD porazima od Rumunije i domaćina, zbog čega je Andres Eskobar ubijen po povratku u zemlju.

Argentina: Gojkočea, Saldana, Boreli, Rugeri, Altamirano, Sapata, Redondo, Simeone, Rodriges, Beljo, Batistuta;
Kolumbija: Kordoba, Erera, Perea, Mendosa, Peres, Alvares, Gomes, Valderama, Rinkon, Asprilja, Valensija.



Kvalifikacije za SP, 2012:
Kolumbija – Urugvaj 4:0 (1:0)
Falkao 2, Gutijeres 48, 52, Sunjiga 90+1

Današnja generacija Kolumbije sa Jepesom, Rodrigesom, Gutijeresom, Falkaom predstavlja prvog pravog naslednika čuvene generacije s početka 90-ih, ono što su tada Valderama, Rinkon i Apsrilja učinili Argentini, moglo bi da se uporedi sa trijumfom Kolumbije nad Urugvajem u kvalifikacijama za Brazil sa čak 4:0. Urusi su stigli na Barankinju kao četvrti tim sa SP 2010. i u skoro najjačem sastavu, sa Godinom, Peresom, Forlanom i Kavanijem u timu, ali su doživeli debakl. Sve je počelo još u drugom minutu golom Falkaa, rivala je razbio Teofilo Gutijeres sa dva pogotka početkom drugog poluvremena, da bi ga dotukao Sunjiga sjajnim golom u nadoknadi vremena.

Kolumbija: Ospina, Sunjiga, Perea, Valdes, Armero, Valensija, Agilar, Dž. Rodriges, Tores, Gutijeres, Falkao;
Urugvaj: Muslera, Pereira, Viktorino, Lugano, Godin, Pereira, Rios, K. Rodriges, Peres, Kavani, Forlan.