Enciklopedija zvana Nilton Santos ili obrnuto...

Ali, da krenemo redom...

Nilton Santos rođen je u srcu srca Rio de Žaneira, na ostrvu Governador, kao prvo od sedmoro dece. Počeo je da igra sa 14, za lokalni tim Flešeiras. Sa nepune 23 godine, da, ne ranije, upravo sa 23, postao je ozbiljan fudbaler, član Botafoga. Sa pune 23 debitovao je za prvi tim i krenulo je dobro. Te 1948. godine je sa Botafogom postao šampion Rija, a sledeće godine debitovao u reprezentaciji Brazila.

I igrao, samo za Botafogo i Brazil, do kraja karijere, za 'O Glorioso' je odgirao 723 utakmice i postogao 11 golova, za reprezentaciju svoje zemlje 75 mečeva, uz tri gola.

Na drugoj strani tog bekovskog para igrao je Đalma Santos, nisu bili nikakav rod ali su na terenu delovali savršeno, kao da se znaju od rođenja...

Počeo je 1949, osvojeno je prvenstvo Južne Amerike, našao se u timu za SP 1950. I nije odigrao ni minut, posmatrao je poraz od Urugvaja i možda je za njega ispalo sasvim dobro što je Brazil ostao u suzama. Od tog tima nije ostalo ništa, samo je Karlos Bauer bio reprezentativac 1954. godine, ostali su otišli.

Dobar uvod u Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj, dva trijumfa na Panameričkim igrama, nova formacija 4-2-4 u kojoj je Nilton Santos dobio puno prostora. I koristio ga je, itekako, cela strana bila je njegova pa su samo oni stariji poznavaoci fudbala koji su imali sreće da vide nešto od tog Brazila znali da Robert Jarni 1998. godine u Francuskoj nije bio novost. Tako je, skoro pola veka ranije, igrao i Nilton Santos.

U Švajcarskoj su ga čekali Nemci i mađarska 'Laka konjica' a sve bi bilo drugačije, možda, da se Brazilci nisu silno posvađali pred četvrtfinale. Nervozni su izašli na teren, na terenu delovali upravo tako, a 'kruna' sramne večeri bili su crveni kartoni. Na 3:2 za Mađare Nilton Santos se pobio sa Božikom, čovekom koji je, zanimljivo, bio poslanik u parlamentu Mađarske, a engleski sudija Elis je isključio obojicu. Brazilci su posle toga dobili još jedan crveni i primili još jedan gol. I otišli kući.

Niltonova sudbina bila je i da ser Stenli Metjus baš njemu pokaže šta sve ume, 1956. na Vembliju, prijateljsku utakmicu Englezi su dobili 4:2, a najbolji levi bek sveta svih vremena delovao je izgubljeno.

Dve godine kasnije bio je 'na ivici'. Bilo je onih koji su smatrali da je star za reprezentaciju, imao je pune 33, ali se to nije videlo ni u grupi ni u četvrtfinalu. Brazil nije primio gol, a Nilton Santos vladao je svojom stranom. Jednako kao i Đalma Santos svojom, u talasima su kretali napadi sa strana, a Garinča, Didi, Pele i Zagalo znali su dobro šta sa loptama koje su im dolazile lako i brzo. Uspeo je i da postigne gol, protiv Austrije, spektakularan.



Ni polufinale nije donelo probleme, Brazil jeste primio dva gola, ali su Didi, Pele i Vava postigli pet pa je finale sa Šveđanima ostalo jedina bitka za titulu. Prvu za Brazil, dugo i sa puno strasti čekanu.

Šveđani su, domaćini prvenstva, imali na desnom krilu Kurta Hamrina, momka koji je namučio nemačku odbranu u polufinalu i bio velika zvezda. Sa druge strane čekala ga je 'Enciklopedija fudbala', Nilton Santos, čovek koji nadimak nije dobio zbog fizičkog izgleda niti mesta porekla, neke osobine, detalja iz detinjstva, nadimak je zaradio tako što je "u fudbalu znao sve".

Videlo se to u finalu, Šveđani dva, Didi, Pele i Zagalo pet, Hamrin ništa. Nilton Santos postao je prvak sveta.

I, za Brazil sasvim logično, četiri godine se nije menjalo ništa. Đalma i Nilton bekovi, novo prvenstvo sveta. tada je imao 37 i igrao se sa protivnicima. Brazil je igrao u formaciji 4-3-3, novoj, Pele se povredio ali 'mašina' nije stala do finala. Ni u finalu, Garinča je ekipu doveo do završne predstave, a u finalu su Čehoslovaci pobeđeni, 3:1.



A Garinča je postao reprezentativac zahvaljujući Niltonu Santosu. Legenda kaže da tadašnji selektor Visente Feola nije želeo takvog tipa u timu ali su Nilton Santos i nekolicina starijih igrača prosto primorali trenera da ga pozove. Vratio im je na najlepši način. Bila je to druga titula za Niltona Santosa, znak da je sa 37 dosta.

Povukao se iz reprezentacije, igrao još dve godine za Botafogo i to je bilo sve.



Nije ga puno bilo u fudbalu kasnije, voleo je da peca, objavio autobiografiju krajem XX veka.

Otišao je u novembru 2013. od posledica upale pluća. Za samo godinu dana starost i bolesti odneli su četvoricu šampiona iz 1958, Niltona Santosa, njegovog 'večitog partnera' Đalmu Santosa, Gimlara i De Sordija. Nisu dočekali Mundijal u Brazilu.