Ko je ovde stvarno "tool"?

Da ne kažem od najgore vrste paučine, za takvog prekaljenog Spajdermena!

Koliko god su se pojedini u Melburnu prvog dana turnira trudili da zakuvaju situaciju, nisu uspeli da pokvare utisak. Ovo je bio SRPSKI dan u Melburn parku.

Četiri od četiri! Bravo za Ninu Stojanović i momke. Tako se to radi. Punom snagom od početka, pa dokle ko stigne.

Ali kada neko ima loše namere, ma koliko god se trudio da ih zamaskira, one se brzo osete i otkriju. Ne vredi glumiti, jasno je da su od početka, kao i ranijih godina, tamošnji mediji krenuli u ofanzivu.

Setite se, prošle godine, Novak je u Melburnu dočekan pitanjima o ATP Savetu igrača, napadan kao da je on glavni krivac za sve što se tamo dešavalo. Politika, politika... Sada je ulogu u pokušaju destabilizacije srpskog tenisera jasno dobio Nik Kirjos.

Ili barem se oko njegova ekscentrične ose, vrti sada taj narativ. Bez ikakvog povoda, jer Novak i Kirjos ne igraju jedan protiv drugog, niti su blizu toga.

Prvi pokušaj bio je u nedelju, na konferenciji za medije Đokovića pred početak turnira. Tada je Novak kulturno i uljudno odgovorio šta misli o Niku i podvukao liniju.

Nije bilo dovoljno.

Kada je završio meč prvog kola protiv Žeremija Šardija, onako baš u super šampionskom stilu, glatko, rutinski, sa osmehom je dočekao pitanja voditeljke programa na terenu.

Pomenula je kako je Novak bio „frustriran u karantinu“.

„Ček, ček, stanite, šta ste mislili tim ’bio isfrustriran’? Pa ja sam tamo imao sve dobre uslove“ prekinuo je Novak sa osmehom na licu i naterao u defanzivu.

Osmeh, osmeh, to je odgovor na sve. I dobra diplomatija.

Nešto kasnije, Kirjosa su upitali da kaže šta misli o Novakovom odgovoru od nedelje, da ga poštuje kao igrača, zbog onog što čini na terenu, ali da ne poštuje zbog onog što čini van terena, misleći na njegove brojne ispade preko Tvitera i kritikovanje brojnih kolega, ne samo njega.

I Kirjos nije odoleo...

„Here we go...“, rekao je. I dodao: "Novak je čudna mačka..."

Da, Nik, mačka pred kojom beže mnogi, koja se uvek spretno dočeka, ma u kakvoj nezgodnoj situaciji da se nađe.

Kažu mačka ima devet života. Znači li to da će Novak-mačka uskoro u Melburnu imati devet titula? Hm, ne bismo imali ništa protiv da tako bude!

Elem, Novak je kasnije u razgovoru sa srpskim novinarima rekao kako ga jednostavno više ne zanima ta priča o Kirjosu. I to je to.

Ipak, nešto mi govori da će se ova „Kirjos saga“ rastezati kao žvaka. Rekosmo juče, bitno je da Novak ne upadne u zamku i upeca se na to.

Da se razumemo, Nik kao teniser je nešto vrlo interesantno. Čak deluje i vrlo zabavno, kada igra svoj najbolji tenis, kad je u elementu, ne ono kada lomi rekete, svađa se sa sudijama i odbija da nastavi meč. Ne, ne, to je demonski Nik.

Za Novaka je polovinom januara rekao u slengu da je "tool", što je može prevesti "blesavko, glupan", ali nekako žalosno deluje to što je Nik sam postao „tool“ u doslovnom značenju te reči, ne u slengu. Alatka za potkusurivanje za račun nekih drugih!

Lepše bi bilo da se samo priča o njegovom tenisu, ali ako momak neće, OK. Bitno je, kao što smo rekli da Novak gleda isključivo svoja posla. Ono zbog čega je u Melburnu. A ove petarde i dimne bombice neka praše koliko im volja.

Rekosmo, ovo je bio srpski dan u Melburnu.

Divna devojka, Nina Stojanović, zablistala je punim sjajnem protiv Irine Begu i upisala svoju prvu grend slem pobedu. I sada ide na – Serenu Vilijams.

Nina je hrabra, kaže da će protiv Serene, kada već nije imala sreće sa žrebom, biti krajnje opuštena, jer zaista nema šta da izgubi.

Serena je, ne zaboravite, pod pritiskom. Čupa je još pomalo u ramenu, ali pre svega uznutra, ona sumnja da li će uspeti da izjednači rekord Margaret Kort. Ma koliko da ste Serena i da ste takav šampion, to breme pritiska nije lako nositi. Eto šanse za Ninu, kad niko ne računa da pokuša da napravi australijsko čudo.

Miomir Kecmanović je lepo počeo turnir protiv Kamila Majčraka i to posebno raduje, kao što raduje i što je Dušan Lajović posle Tantalovih muka i maratona sa veteranom Stakhovskim, ipak iščupao pobedu. To je velika stvar, kada ti ne ide najbolje, da pobediš. Jer ubuduće, možeš samo da dižeš igru, a samim tim i izglede da pobediš narednog protivnika.

Šta mi je još zapalo za oko prvog dana? Nepravda, jedna velika sportska nepravda. Pa ko je bio tako nesrećne ruke da u prvom kolu spoji dva super klinca, Janika Sinera i Denisa Šapovalova? Kakva je to šteta da je jedan, u ovom slučaju Siner, morao već da spakuje kofere!?

Četiri sata igre, vodio je Italijan 2:1, ali je fantastični Denis uspeo da preokrene i pobedi.

„Moja mama će potpuno da osedi pored mene“, našalio se Šapovalov aludirajući na majku Tesu, koja je i dalje njegov trener.

Ovo je bila škola za mlade zvezde o surovosti tenisa. Ona floskula „imati sreće u žrebu“ je zaista važna komponenta. Ovde se najbolje vidi. U tenisu nema remija, uvek jedan otpada, a drugi ide dalje. Tako je to. Sada je Denis prošao dalje, Janiku ostaje da kod kuće glanca trofej koji je osvojio pred start turnira, mada će mu to biti slaba uteha. Grend slem je ipak grend slem.

Konačno, ovo pisanije na daljinu, kada niste u prilici da budete na licu mesta i oči u oči razgovarate sa teniserima, može da bude baš nezgodno.

Recimo, kao što se dogodilo meni, kada je 20 minuta pred obraćanje medijima Novaka i Dušana, u mom kvartu nestalo struje!

Sve je to lepo, tehnologija koja se sve više koristi, kako u samom tenisu, tako i u medijskoj sferi, da se premosti ovo pandemično ludilo.

Konkretno ovde u Melburnu nemamo linijskih sudija, što mnogima poput Dominika Tima, jako prija.

Ali ovo viđenje preko žice zna da bude nezgodno... Kad nestane tona, ili slike na ekranu, jer je internet odnekud zaribao. Ili kad eto, iskoči neki osigurač u trafostanici.

I evo za kraj, dok ovo kucam, oglašava se i Mats Vilander:

„Volim da vidim Novaka Đokovića kad se smeje, na terenu“.

Volimo i mi, dragi Matse. Naročito kad je to na kraju turnira, sa trofejom u rukama.

Što potvrđuje ono naše, „ko se zadnji smeje, najslađe se smeje“.