Luka Puj – francuski, sa finskim šarmom

Jer kad ste konstantno na radaru, kada se od vas mnogo očekuje, daleko je teže igrati. Luka je u Melburnu konačno opustio ruku i stigle su pobede.

Konačno, jer je do ovog turnira imao pet mečeva „down under“ i svih pet je izgubio. Ove godine tri puta je gubio duele na Hopman kupu, potom je poražen i od Andreja Rubljova u prvom kolu Sidneja. I ko je posle toga mogao da mu prognozira polufinale Melburna?

Luka je trenutno 31. na svetskoj listi. To je i poprilično nisko s obzirom na talenat i činjenicu da je u martu prošle godine bio broj 10. Ali sa plasmanom u polufinale, ovaj momak sa severa Francuske iz mesta, Grand Sint, faktički predgrađu mnogo poznatijeg Dankirka, odakle se u maju 1940. evakuisao veliki broj savezničkih vojnika pred naletom Hitlerovih fašističkih snaga, obezbedio je minimalno 17. mesto od ponedeljka.

Luka je neobičan spoj francuskog temperamenta i nordijske hladnokrvnosti. Otac Francuz, majka iz Finske, iz mesta Narpes, 360 kilometara daleko od Helsinkija.

„U Finsku smo išli svakog leta i zime. Tamo se, verovali ili ne, priča švedski. Ne govorim ga tečno, pomalo me je sramota zbog toga“, priznao je kada je u leto 2016. bukvalno zablistao na Vimbldonu, potom i US Openu.

I još nešto o sebi:

„Ta mirnoća verovatno kod mene stiže sa te finske strane, ali sm istovremeno, jako emotivan. Iznutra ključam, ali to ne pokazujem tako često“, priznao je jednom prilikom.

„Munja“ je zaparala nebo iznad kompleksa na „Flašing medouzu“ kada je u jednom od najuzbudljivijih mečeva te sezone, u pet setova, nadigrao velikog Rafaela Nadala. Tada je potvrdio zaista koliko može.

I kao teniser, Puj je pomalo neobičan. U ranijim danima mentor mu je bio Janik Noa, kasnije je počeo da radi sa Emanuelom Plankom, sa kojim se početkom novembra prošle godine razišao, da bi započeo saradnju sa bivšom vimbldonskom šampionkom, Ameli Morezmo.

Luka je, što je neobično, jedini igrač iz Top 100 kome je trener žena. On je sledio primer Endija Marija koji je takođe sarađivao sa Ameli i čini se da njihova saradnja, koja jedva da traje dva i po meseca, već daje rezultate.

U igri, ima mnogo toga što ga čini izuzetnim. Odličan, snažan, obično dobro plasiran servis. Servis sa visokim izbačajem loptice, izuzetno snažan i precizan forhend kojim često napada protivnika i traži priliku da napadne i sa mreže. Voleji u njegovoj igri nisu nimalo strani, naprotiv, i sve što čini na terenu, deluje nekako prefinjeno, elegantno. Popravio je, kao što je i Novak Đoković primetio, kretanje, koje mu je bilo problematično. Sada se bolje namešta na udarce, ukoliko sredi i te padove koncentracije, ima sve predispozicije da beleži dobre rezultate u kontinuitetu, ne samo sporadično.

„Mislim da niko od mene nije očekivao da idem među osam, ili četiri. Išli smo meč po meč. Ako bih dobio jedan, koncentrisao sam se na drugi. Mislim da sam protiv Raonića igrao dobro zato što sam napravio četiri pobede u nizu. Pobeda u pet setova nad Popirinom dala mi je samopouzdanje. Potrebne su mi takve bitke, da vratim samopouzdanje“, priznao je Luka.

Prvi put će igrati i sa Novakom, sa kojim je do sada samo trenirao. Mnogo je toga prvi put ove nedelje za Francuza, kako je i sam rekao, ali za to se sam izborio. Ništa mu u Melburnu nije poklonjeno.