Mek od sedam dolara

Japanci, Kinezi, Hindusi, Tajlanđani, Srbi, Makedonci, Hrvati, Irci, Englezi. Ma ko zna sve ko tu nije. Kada uđete u gradski prevoz, šoping centar ili slično, vidite da je Australija ustvari svet u malom.

Ogromna zemlja i prostranstvo, a Melburn je tek jedan njegov biser sa 4,5 miliona stanovnika.

Gužve znaju baš da budu velike. Pa taman kad izletite iz tramvaja, a počne pljusak, lepo je da svratite na sendvič ili u kakvu knjižaru. U glavi taktovi "Here comes the rain again" od dua Eurythmics.

O da, Mek (Džon Mekinro) je legenda, Mek me i na ulicama Melburna proganja. Ma nisam još ni pošteno ušao u prodavnicu knjiga na Flinders stanici, kada sam na polici sa autobiografijama, sa desne strane, spazio naslov "But Seriously". Autobiografija čudesnog Džona Mekinroa.

"Budim se u znoju. Moj jastuk je spljošten i nemam pojma koji je dan. Jesam li propustio meč? Igram li kasnije? Na nekoliko sekundi ne znam gde sam. Onda mi udari u glavu. Već sam igrao meč. Izgubio sam. Isuse, pa to je bilo još 1984. i to me još proganja. Čak i sad, više od trideset godina kasnije, još sam vruć kao u tom petom setu i još osetim taj ukus crvene šljake na svom jeziku", piše Mekinro u prologu knjige koju je objavio 2017.

Veliki teniser ovde je podsetio na meč u finalu sa Ivanom Lendlom na Rolan Garosu 1984. Jedan od mečeva koji je obeležio njegovu karijeru. Mek sada sa istim žarom komentariše Novaka, Rafu, Rodžera, uvek bez dlake na jeziku, i zato ga svi i cene.

Ali knjige su, gde god da se okrenem ovde u fazi totalne rasprodaje i sve koštaju isto, sedam australijskih dolara. "Seven bucks for Mac?" O, da isplati se, u tom rudniku biće dosta blaga. Za kasnije.

Petog dana takmičenja na Australijan Openu, naša dva predstavnika u singlu, Novak Đoković i Filip Krajinović su odmarali, njih tek čekaju mečevi treće runde, pa je nekako bilo opuštenije ako se ima na umu da je prethodni dan baš potrajao. Što zbog kiše, što zbog dužine mečeva.

Inače, kiša je oborila temperaturu za sedam ili osam stepeni, danas je već bilo prijatnije i za rad i za gledanje tenisa iako je povremenih pljuskova opet bilo.

Marija Šarapova se, očigledno dobro naspavala. Kaže da obično legne oko 22.30, a kada je ustala u petak ujutro i izašla nešto kasnije na megdan kraljici turnira, Karolini Voznjacki, skinula joj je krunu.

"Danska princeza" nije iskoristila svoje šanse, Maša nije ustala na levu nogu, pucala je iz svih oružja. Stegnuta pesnica, noga savijena u kolenu, gura Marija ka završnici. Davaj!

Na "Melburn areni", Tomaš Berdih je samo na kratko iskačio iz šina, protiv Argentinca Dijega Švarcmana je izgubio početni set, a onda je snažnim udarcima naterao Dijega na povlačenje.

U loži, baš kao što sam očekivao i ona, Ester Šatorova, dugogodišnja Berdihova devojka, ovog puta u elegentnoj crnoj bluzi i haljinici boje trule višnje. Samo je treptala kao Barbika, tapšala na svaki poen Berdiha, koji je posle nekoliko meseci velike krize u prošloj sezoni izgleda uspeo da se resetuje i krene u žestok nalet.

Nikad ne volim kad jedan takav ratnik, kakav je "El Peke" ispadne tako rano. Završnici turnira trebaju trilerovci, momci hrabrog srca, ali u tenisu su bitni i drugi detalji, a kod Dijega je problem visina. Berdih je u odnosu na njega servirao kao sa drugog sprata.

"Imao sam osećaj kao da je servirao sa drugog sprata", prisetio sam se rečenice koju je izrekao moj omiljeni igrač svih vremena, Stefan Edberg, kada je u drugom kolu Vimbldona 1995. izgubio od dvometraša iz Belgije, Dika Normana. U tri seta!

Dik je bacio pik i na Pata Keša u prvoj rundi, da bi se zaustavio nešto kasnije u 4. kolu protiv Borisa Bekera. Da je dobio tri šampiona, zaista bi bilo previše.

Ali zašto ovo pričam? Zato što u tenisu uvek naizgled i bizarna i na prvi pogled neprimetna stvar može da odluči meč. Dik mi je nešto kasnije ispričao, kada je igrao na čelindžeru na Gemaksu u Beogradu da je tog dana mogao linije da pogađa i žmurećki. I još nešto, da je želeo da igra sa potpuno novim "Head" reketima koje je pozajmio od kolege Tibora Pimeka, jer je sa njima na treningu udarao mnogo, mnogo jače. Kako ga je ovaj odvratio od toga, on je izmerio težinu kojom je njegov španer zategao žice na Tiborovom reketu, potom sve to izbalansirao i na svojim "Vilsonima" i ostalo je poznato.

"Bila je to kao demonstracija kako treba pogađati linije i as servise. Mogao sam samo da ih ispratim pogledom", rekao je tada Edberg.

Tako se eto dogodi i da neki kvalifikant napravi senzaciju. Kao i ovde u Melburnu, pa su u trećoj rundi čak i neki igači sa vajd kartama ili iz kvalifikacija. Recimo kao Australijanac Aleks Bolt koji je prestao da igra pre dve godine, posvetio se lokalnom fudbalskom timu, pa se opet zaželeo tenisa i vratio mu se. Ili Popirin.

Za takve, barem kako mi je priznao, ali i one koji su mladi a najviše obećavaju, ove godine navija Mats Vilander. Napravio sam mu malu zasedu, upalilo je.

Taman kad se spremao da pojede porciju paste, stigla su mu pitanja iz Srbije. Ljubazno kao i uvek, odgovorio je da bi bilo dobro da svetski tenis dobije mlade teniske zvezde. Da igraju bitnu ulogu u završnicama grend slemova.

"Da muči Novaka, tera ga da pobedi u pet setova", dao je primer.

OK Mats. Ali Novak ne planira sa se muči sa klincima. Iako je drčni Šapovalov pomalo najavio da ima svoje šanse da namuči broja jedan.

"Jeste levoruk ali ne liči na Nadala. Njegova igra je agresivna, ima veliki zamah i kod forhenda i kod bekhenda, dosta je dinamičan, eksplozivan, temperamentan je. Imam poštovanja za njega, na neki način mu se i divim kako tako mlad pristupa mečevima. Pratim ga već dve godine unazad, vidim kako je posvećen i samouveren na terenu, što je jako bitno. Vraćajući nekako moju karijeru na te početke, i ja kad sam bio tog uzrasta imao sam tu pozitivnu energiju i drskost. To je neophodno kako bi se izborio sa divovima našeg sporta i kako bi zaradio svoje mesto i popštovanje u očima drugih. Tako da, svaka mu čast. Impresivan je, biće nezgodan meč sigurno jer nema šta da izgubi, ali pratim ga, i ja ću se isto tako dobro spremiti", rekao je Novak posle pobede nad Congom.

Ako se pitate kako Novak izgleda prvih dana takmičenja, opisao bih to ovako: smiren, samouveren, odmeren, raspoložen, taktičan, diplomatičan. Sve to upućuje na "sedmicu". Sazrelo je za novo osvajanje Australije, ali oprez Novače, nije na odmet. Šapovalov ili Šapo ne sme nakriviti šapku.