Nekada sam Danki služio kafu, sada je intervjuišem

Znate onaj najduži raspust između srednje škole i fakulteta koji traje mesec dana više od običnog i tokom kojeg pokušavate da se po prvi put u životu osamostalite.

Sačekao sam rezultate prijemnog ispita na željenom fakultetu, potvrdili su da idem na samofinansiranje, zbog čega sam morao da zaradim dodatni novac u sledećih dva i po meseca.

U to vreme najbolja drugarica je trenirala tenis i zamolio sam je da se raspita da li u klubu ima neko mesto koje bih mogao da popunim tokom leta.

Dobre vesti od Eme su stigle nekoliko dana kasnije, pa sam u ponedeljak došao na razgovor i dobio posao šankera i konobara – moj prvi pravi posao. Naučio sam da spremam nekoliko vrsta napitaka od kafe, šta je potrebno za trebovanje robe, ali i upoznao mnogo ljudi iz sveta tenisa.

Mnogi su govorili o maloj Danki kao devojci koja može da napravi nešto u karijeri, već tada je bila u vrhu ITF liste (posle se popela do petog mesta u juniorskoj konkurenciji), a trener joj je bio Veljko, inače vlasnik kluba.

„Sa deset godina sam počela da treniram u Beogradu – prvo u Crvenoj zvezdi, a onda u klubu koji se zvao Tenis Tenis. Veljko Radojičić, koji je radio kao trener u Zvezdi, prešao je u Višnjičku banju i osnovao svoj klub. Došlo je mnogo igračica jer je to uglavnom bio klub za ženski tenis. U tom periodu smo bile najbolje u Srbiji, bez dileme. Ekipa nam je bila sjajna, treninzi takođe, a ja sam sve vreme provela u Tenis Tenisu“, počela je priču Danka Kovinić za B92.

Photo by Julian Finney/Getty Images

Za Veljka Radojičića sam čuo kada je Jelena Janković počela da se probija, ali je zaslužan i za to što je Crna Gora konačno dobila respektabilnu teniserku. Kovinićeva je trenutno 68. na WTA listi, najbolji plasman joj je 46. mesto, učestvovala je na Olimpijskim igrama u Riju i odavno je najbolja teniserka u istoriji svoje zemlje.

„U to vreme sam bila juniorka, putovala sam, ali ne kao sada. Treninzi nisu bili toliko naporno, dok je sad i ono van teniskog terena mnogo zahtevnije i ozbiljnije. Nisam imala predstavu da WTA tur ovako izgleda, ali kako se krene ka višem nivou, sve su bolji uslovi. Naravno, moraš da radiš mnogo više kako bi opstao“.

Raspust se završio, moj život je otišao u drugom pravcu i prestao sam da radim u kafiću teniskog kluba, a ona je ušla u profesionalne vode. Svi znaju da je prelazak iz juniorske iz seniorske konkurencije najteži, pa da vidimo kako to izgleda iz ugla samih tenisera.

„Potrebno je mnogo vremena i rada da se dođe do velikih turnira koje gledamo na televiziji. Nimalo slično tome kakvi su počeci u profesionalnom tenisu. Uslovima u klubovima nisu na nivou ostalih – brojni turniri ne mogu da obezbede fizioterapeuta koji je neophodan za igrače. Vodu smo kupovali sami, za razliku od većih turnira gde imamo šta poželimo. Ne postoje skupljači loptica, sudi samo sudija u stolici, peškire smo morali sami da nosimo... Ipak, vrede žrtvovanje i naporni treninzi, kako bi se došlo na ovaj nivo. Tako ljudi zamišljaju vrhunski tenis jer su im takve informacije dostupne, ali pre njega postoji jedan sasvim drugi svet“.

Photo by Julian Finney/Getty Images

Posle mnogo vremena zajedničke saradnje, ipak je došlo vreme za rastanak sa prvim trenerom.

„Došlo je do obostranog zasićenja, radili smo zajedno 10 godina. Ne znam da li je iko toliko radio sa jednim trenerom u kontinuitetu. Svaka nam čast oboma kako smo izdržali '1 na 1'. Nas dvoje smo uglavnom putovali sami, jedino je nekad moja majka išla sa nama na turnire. Osećala sam da mi treba promena i dugo sam razmišljala o tome. Nije mi bilo jednostavno, nisam znala da li je pravi potez, a i počela sam da radim sa njim kao veoma mala. Sve što znam u tenisu me je Veljko naučio, bilo mi je baš teško da prelomim. On je kao deo porodice, naš odnos je i sada isti, samo što više ne radimo zajedno. Mnogo mi je bilo teško i neprijatno da ja budem ta koja će napraviti prvi potez pri raskidu saradnje. Zahvalna sam mu dosta, ali je ovo posao i morala sam da uradim ono što je najbolje za moju karijeru. Nekoliko meseci sam 'ubijala glavu' i posle Olimpijskih igara i US opena odlučila“.

Gotovo čitavo detinjstvo provedeno u Beogradu dovelo je do toga da sa srpskim teniserkama ima odličan odnos.

„Sa Jelenom Janković sam imala najviše kontakta, kao i sa Bojanom Jovanovski koja je trenirala gde i ja. Od Jelene sam mnogo naučila – kada je bila prva na svetu, ja sam imala 12-13 godina i tada sam učila od nje što je bilo najbolje u tom trenutku. I danas mi je od velike pomoći, sada smo više prijateljice nego koleginice. Sa svim teniserkama iz Srbije sam u odličnim odnosima“.

Photo by Sean M. Haffey/Getty Images

Nedavno povlačenje Ane Ivanović iz sveta profesionalnog tenisa za 22-godišnju Crnogorku nije iznenađenje.

„Nije me iznenadilo. Ana je imala vrhunsku karijeru i uopšte nisam iznenađenja. Mislim da je srećna jer je ostvarena ličnost. Ostvarila se u sportu koji voli i za koji je čitav život trenirala. Jednostavno, to je to. Svi ćemo doći do toga u jednom momentu. Bolje da prestane da radi nešto što joj ne prija nego da se 'muči'. Svaka joj čast, nije lako doneti takvu odluku“.

Za kraj, otkrila nam je kako sa prijateljima uspeva da nadomesti vreme provedeno na turnirima.

„Fejsbuk, Instagram, Vajber – društvene mreže. Nedostaje mi da nekada izađem, da popričam sa prijateljima... Jeste da smo stalno na vezi, od osnovne škole se družimo, ali mi nekada fali vremena za pravo druženje. Imam nekoliko drugarica na WTA turu sa kojima mogu da popričam, ali je to drugačija vrsta prijateljstva. Društvena sam osoba i prija mi kada imam drage ljude oko sebe. Uspešno bavljenje tenisom mi je toliko pružilo da nemam za čime da žalim“, zaključila je Danka Kovinić za B92.

Ovogodišnje takmičenje završila je u drugoj rundi porazom od Timee Bačinski, čime je izjednačila najbolji rezultat na Grend slemovima, ali će u budućnosti sigurno postizati zapaženije rezultate. Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)