Najteža i najlepša priča Australijan opena!

Ovim rečima Mirjana Lučić-Baroni odgovorila je na pitanje o tome kakva je njena karijera mogla da bude, da nije bila ispresecena povredama.

Samo dva dana kasnije, 34-godišnja Hrvatica je nastavila bajku na Australijan openu i plasirala se u polufinale, njeno prvo od Vimbldona 1999. godine.

Da, dobro ste pročitali – poslednji put je to učinila pre 18 godina! Sada je savladala Karolinu Pliškovu sa 6:4, 3:6, 6:4, srušila se na teren od emocija, a kada je došla sebi, opet je ponovila isto.

"Jednog dana ću ispričati svoju veliku priču i sve ono što mi se dogodilo, ali ne mogu da verujem da sam ovde. Preplavljena sam emocijama. Znam da svakom igraču znači da dođe do polufinala, ali za mene je ovo nešto posebno. Nikada neću zaboraviti ovaj dan i poslednjih nekoliko nedelja. Sve loše što sam proživela ovim je ispravljeno i učinjeno da bude dobro", ponovo je zajecala na terenu 'Rod Lejver arene'.

"Život piše romane", poznata je izreka, ali sport ima tu moć da ispiše priče koje niko nije mogao da zamisli. Mirjanina je počela 1998, odmah nakon velikih uspeha u juniorskoj konkurenciji. U januaru se upisala zlatnim slovima u istoriju Australijan opena – sa 15 godina, 10 meseci i 21 danom postala je najmlađa igračica ikada koja je podigla pehar, kada je sa Martinom Hingis slavila u dublu.

Godinu i po dana kasnije, Lučićeva je stigla na terene Ol Ingland klaba zahvaljujući posebnom izuzetku. Nije mogla da učestvuje u kvalifikacijama jer je igrala druge turnire, zbog čega su joj organizatori Vimbldona dozvolili da učestvuje u glavnom žrebu.

Usledila je neverovatna serija pobeda, redom su padale Erika de Loun, Marijana Dijas Oliva, Monika Seleš, Tamarin Tanasugarn i Natali Tozio, sve dok je u tri seta nije zaustavila legendarna Štefi Graf.

"Ta mala će jednoga dana vladati svetskim tenisom", izjavila je tada Štefi.

Umesto da se predviđanja Nemice ostvare, dogodilo se potpuno suprotno – postala je žrtva porodičnog nasilja, kasnije je otkrila da je otac Marinko zlostavljao majku Anđelku i nju, zbog čega je morala da pobegne u Sjedinjene Američke Države. U tome joj je pomogao Goran Ivanišević, kome je, prema sopstvenom priznanju, večno zahvalna.

Prve godine novog milenijuma provodila je radeći na blagajni na Floridi, ne razmišljajući o tenisu, kojem se vratila sredinom prošle decenije. Želja i ljubav prema tenisu bili su jači od svih nedaća, a poseban trenutak u njenom životu bio je kada je upoznala Danijelea Baronija, Italijana za kojeg se 2011. godine udala.

"Duša mi je bila slomljena nekoliko godina. Kada sam bila mlađa, verovala sam jer sam mnogo pobeđivala, zbog čega sam bila puna samopouzdanja. Kada prestanete da pobeđujete i ne osetite to dugo vremena, izgubite i veru. Ne samo da je izgubite, već i zaboravite šta je. U dubini duše zaboravite ko ste i šta ste na terenu. To se meni desilo, pa mi je još draže što sam uspela da se setim. Ponovo sam se osetila kao nekada kada sam bila mala, ne znam šta je prava reč, ali sam pokušala da ignorišem sve loše desilo i nastavim dalje kroz zid. Ne ide, ali nastavljate da pokušavate i pokušavate – ništa ne funkcioniše, ali vi nastavljate. Bila sam istrajna i vera se u jednom trenutku promenila".

Njena druga karijera išla je korak po korak, sve do 2014. i Njujorka, gde je mislila da je zablistala plasmanom u četvrto kolo, a onda je stigla u Melburn. U drugom kolu je deklasirala Agnješku Radvanjsku za 63 minuta i otvorila žreb do četvrtfinala, gde je čekala Karolina Pliškova – peta nositeljka i jedna od devojaka koja je tiho došla do završnice turnira.

Od samog starta meča bilo je jasno da može da se nosi sa favorizovanom rivalkom – forhend joj je sjajno funkcionisao i potpuno je iskoristila nešto slabije kretanje Pliškove, za osvajanje prvog seta.

Na početku drugog je napravila brejk i sve je išlo u njenu korist, ali je dozvolila da stečenu prednost odmah izgubi i Karolina je to znalački iskoristila. Preuzela je kontrolu, još jednom oduzela servis i izjednačila.

Slična situacija je viđena i u odlučujuem delu igre – brejk za Lučić-Baroni, povratak Čehinje i odlučujući trenutak na 4:3, kada je Hrvatica zatražila medicinski tajm aut zbog bola u nozi. Posle petominutne pauze se vratila na teren i bukvalno pretvorila u Rodžera Federera – četiri poena za izjednačenje, brejk sa nulom i servis za istoriju.

Produžila je seriju osvojenih poena na 12-1, pre nego što su je na već opisan način preplavile emocije.

"Zahvalna sam bogu što sam uspela da izvedem ovo danas, što sam uopšte mogla da završim meč. Bila sam zabrinuta, nisam bila sigurna da imam u sebi da dođem do kraja. Počela sam da se mučim tokom meča, naročito pri kraju. Bilo je teško jer, kada sam uzela medicinski tajm aut, nisam znala kako se osećam. Osetila sam da u tom trenutku samo bog može da mi pomogne. Ta pauza mi je pomogla da ostanem snažna, nisam previše razmišljala niti je planirala".

Na konferenciji su je pitali da li planira da napiše knjigu o svom životu i onome što je proživela sa ocem. Odgovorila je da razmišlja, ali da još nije sigurna da li i kada će se to desiti.

Ipak, trenutno piše jednu mnogo lepšu – knjigu koju će ostaviti na čitanje svim budućim naraštajima.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)