Koji je pravi Robin Soderling? I zašto nam nedostaje?

Gledao je ili u zemlju ili je čelo držao skroz visoko, izraz lica uglavnom mu je bio namršten i nije mnogima bio simpatičan.

Saša Ozmo |
Komentari 23
Getty Images
Getty Images

Nedostajalo mu je harizme, ali paradoksalno, s njime često nije bilo dosadno ni na terenu ni van njega.

Uprkos tome što nije bio omiljen, kada ga dugo nije bilo na ATP turu, počeo je da nedostaje navijačima i svima oko tenisa – zbog gromotivih forhenda, prkosne narave na terenu ili možda zbog potrebe čoveka da ga najviše zanima baš onaj koji želi da bude nedostupan i takvim se predstavlja.

Nedavno je Robin Soderling definitivno objavio da se povlači, iako je poslednji zvanični meč odigrao još u Bostadu 2011. godine.

“Nije baš najbolji momak u svlačionici, drugi igrači nemaju baš lepe stvari da kažu o njemu“, rekao je Rafael Nadal o njemu posle pobede na Vimbldonu 2007. godine.

“Rekao sam mu ’zdravo’ u prolazu mislim sedam puta, a on ne odgovara. Kada dobije poen uz pomoć mreže, ne izvini se. Kada smo završili meč, pružio je ruku i nije me ni pogledao“, atipično kritičan prema kolegi bio je Nadal na toj konferenciji za medije.

Bilo je mnogo čarki između njih na tom vimbldonskom meču koji se protegao na četiri dana zbog kiše – Soderling je u jednom trenutku čak oponašao Nadala kako vadi gaće iz zadnjice.

“Ako moj protivnik dobije poen srećno i ne izvini se, mene baš briga. Sve je to sr..e“, u svom stilu rekao je Soderling.

“Ne znam jesam li stidljiv, ali sigurno se sada neću menjati. Možda su igrači u pravu kada pričaju o meni, možda se ne javim uvek, ali uvek sam malo nervozan i ne volim da govorim pre mečeva“, odgovorio je ipak Šveđanin na Nadalovu zamerku koji dan posle.

I u tome se krije istinski odgovor – kako je vreme prolazilo, tako se i Robin menjao i počeo donekle da se prilagođava okruženju. Novinari počinju da ga opisuju kao povučenog, ali izuzetno finog u komunikaciji “jedan na jedan“, mada je u ranoj fazi njegove karijere situacija bila sasvim suprotna.

Paralelno sa novinarima, povratio je i naklonost kolega – isprva nije imao mnogo prijatelja, ali posle se stabilizovao, čak je i sa Rafom sklopio primirje. Da mu je karijera potrajala duže, možda bismo i upoznali nekog sasvim drugačijeg Soderlinga...

A mečevi sa Rafaelom Nadalom umnogome su obeležili njegovu karijeru, najviše ga pamte po pobedi nad Špancem na Rolan Garosu 2009. godine. Sve do prošle sezone bio je jedini teniser koji je dobio Rafu u Parizu – ’odneo’ ga je sa terena u osmini finala karakterstičnom, agresivnom igrom sa osnovne linije. Igrao je kao u transu, udarao je i udarao sve dok ’Kralj Šljake’ nije bio na kolenima – 6:2, 6:7 (2-7), 6:4, 7:6 (7-2).

Nadal je pao, a ceo teniski svet bio je u neverici – mnoge televizijske stanice čak nisu od početka ni prenosile taj meč misleći da će Rafa rutinski slaviti, ali kako je vreme prolazilo i Soderling nije popuštao, bilo je jasno da se sprema nešto veliko.

“Ljudi često kažu: ’Mora da je Nadal bio povređen’. Ja se ne sećam toga, igrao sam zaista dobro, a svi su pomalo povređeni kada se dođe do kasnijih faza Gren slem turnira. I mene je bolelo koleno i bio sam pomalo umoran. Možda je on imao problema sa kolenima, ali takve stvari uvek se više osećaju kada gubiš“, rekao je Soderling nekoliko godina kasnije.

Posle pobede nad Nadalom, Robin je deklasirao Davidenka i dobio Gonsalesa u maratonskom meču, a onda je ponovo bio deo istorije, samo ovaj put na “pogrešnoj“ strani – Federer ga je pobedio sa 6:1, 7:6 (7-1), 6:4 i napokon osvojio Rolan Garos.

Soderling je bio stegnut, nije servirao silovito kao u prethodnom delu turnira, pa Rodžer nije ni imao težak posao.

Sledeće godine Robin mu se revanširao u četvrtfinalu, posle je dobio i Berdiha i opet ušao u finale, ali tu ga je sačekao do neba motivisani Nadal – slavio je Rafa sa ubedljivih 6:4, 6:2, 6:4 i ponovo je uspostavio svoju vladavinu Parizom.

Getty Images
Getty Images

Ne računajući ta dva finala Rolan Garosa, Soderling ni na jednom Gren slem turniru nije stigao dalje od četvrtfinala – na US openu je dva puta ispao od Federera baš u četvrtfinalu (2009, 2010), na Vimbldonu je takođe 2010. igrao četvrtfinale (poraz od Nadala), a u Melburnu je 2011. godine došao do osmine finala.

Već dugo je tendencija u tenisu da igrači kasnije sazrevaju i nije retkost da se najbolji rezultati ostvaruju u onom periodu koji bi ranije bio smešten u “pozne igračke godine“. Najbolji primer jeste Stan Vavrinka, koji sarađuje upravo sa Robinovim nekadašnjim trenerom Magnusom Normanom.

U trenutku kada je odigrao svoj poslednji meč, Soderling je imao 27 godina i nije teško zamisliti da su najbolji rezultati i najbolje godine tek bile pred njime. Uostalom, bez njega i bez Del Potra, tenisu je nedostajao jedan udarač, igrač koji čistom snagom može da odnese protivnika sa terena. A takvi često znaju da ’zakuvaju’ kada im krene...

Međutim, sreća mu ponovo nije bila saveznik. Bio je perspektivan junior i osvajač Oranž Boula, ali su mu povrede, pre svega kolena, usporile napredak. Kada je konačno došao na svoje i ubedio sebe i druge da mu je mesto među najboljima, desio mu se virus mononukleoze.

Getty Images
Getty Images

Napravio je kobnu grešku, dugo je ignorisao simptome i nastavio je da trenira, tako da je njegovo stanje postalo hronično – imao je uspona i padova, ali i dalje se prebrzo umarao i posle više od tri godine bitke sa sopstvenim telom, rešio je da podigne belu zastavu.

“Naravno da je ovo tužna odluka. Trebalo je da slušam više svoje telo, tako bih izbegao bolest, ali sa druge strane, lako je sada biti pametan, a tenis je sport koji uvek zahteva da ste na maksimumu. Mogu sa ponosom da gledam na svoju karijeru kao vrlo uspešnu“, napisao je Soderling u pismu kojim je objavio povlačenje.

U karijeri je zaradio više od deset miliona dolara, osvojio je deset titula, uključujući i Masters u Parizu 2010. godine, a dostigao je i četvrto mesto na svetu.

Dugo Soderlinga nema na ATP turu, već smo se malo i navikli na to, ali muškom tenisu i te kako bi bio potreban jedan igrač njegovog profila.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)