Sećate li se slučaja Monike Seleš?

Televizijske stanice sklonile su fokus sa terena na koji su odmah utrčali radnici obezbeđenja u žutim majicama i opkolili Novaka Đokovića i Endija Marija.

Ubrzo je bilo jasno – meč je prekinut zbog upada navijača na teren Rod Lejver Arene koji su pokušali da pošalju političku poruku transparentom „Australija je otvorena za izbeglice“.

Finalni susret nekoliko minuta kasnije je nastavljen, ali su nas neobične i pomalo uznemirujuće scene vratile dvadesetak godina unazad – na sumorni 30. april 1993. godine.

Monika Seleš, tada reprezentativka Jugoslavije i najbolja igračica sveta, igrala je četvrtfinale WTA turnira u Hamburgu protiv Bugarke Magdalene Malejeve. U pauzi između gemova, pri vođstvu Selešove rezultatom 6:4, 4:3, na teren je uleteo Ginter Parč, opsednuti navijač Štefi Graf i napao je nožem dužine 23 centimetara. Parč je Moniku ubo u predelu lopatica, a rana dubine 1,5 cm zauvek je promenila istoriju 'belog sporta'.

„Sedela sam na klupi i osetila oštar bol u leđima. Pogledala sam iza sebe i videla osobu sa nožem u ruci i pomislila: 'O moj bože, ovaj čovek je zario nož u moja leđa'. Bio je haos, videla sam samo da je obezbeđenje vuklo nekog čoveka“, opisala je Monika najgori dan u svom životu.

Posle ovog incidenta bilo je insinuacija da je motiv politički zbog srpskih korena teniserke, ali su nemačke vlasti potvrdile da je napadač bio mentalno ometen. Parč je osuđen za napad, ali nije zatvoren jer mu je konstatovana neuračunljivost, već je dve godine proveo na psihijatrijskom posmatranju.

Bezbednosne mere na teniskim stadionima drastično su pojačane – ceremonija dodele pehara na Rolan Garosu preneta je na teren sa tribina, kako je ranije bio običaj. Međutim, devojka rođena u Novom Sadu izjavila je da nije stekla takav utisak.

„Od trenutka kada sam izbodena, mislim da bezbednost nije poboljšana“, rekla je Selešova naglasivši da je tada odlučila da nikada više ne igra u Nemačkoj. „Ono što ljudi zaboravljaju jeste da me je taj čovek namerno ubo i nije služio nikakvu vrstu kazne zbog toga“.

Monika je sa 16 godina pokazala svetu da će postati jedna od najboljih igračica svih vremena pobedivši na Rolan Garosu kao najmlađa u istoriji, dok je već sa 18 osvojila sedam od svojih devet Gren slemova. Samo pola godine posle druge titule na US Openu i tri meseca nakon treće u Melburnu njena teniska karijera zauvek je promenjena.

Na povratak se čekalo više od dve godine, ali je on bio spektakularan – trijumf na Rodžers kupu i finale US opena nekoliko nedelja kasnije u kom je poražena od Štefi Graf. Protiv najveće rivalke ima negativan skor od pet pobeda i 10 poraza, ali su mnogi saglasni sa ocenom da bi situacija bila znatno drugačija da se napad nije dogodio. Štefi je nastavila da dominira svetskim tenisom i osvojila 22 Gren slem titule – rekord koji je i dalje na snazi.

Selešova je pretila da postane neprikosnovena u istoriji ovog sporta, pošto je slavila u osam od prvih devet finala do nesreće, a najveći uspeh po povratku imala je 1996. titulom na Australijan openu. Dve godine ranije uzela je državljanstvo SAD kojima je donela tri FED kupa i bronzu na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, pobedivši Jelenu Dokić sa 6:1. 6:4.

Poslednji meč odigrala je na Otvorenom prvenstvu Francuske 2003, ali se zvanično povukla pet godina kasnije sa 53 osvojene titule iz 85 finala. O stravičnom događaju u Hamburgu zbog kojeg je zapala u duboku depresiju izbegava da govori i dan-danas, a savremenici i dalje tvrde da nikada više nije bila isti igrač.

„Povreda je bila takva da sam mogla da se oporavim i vratim posle šest-sedam meseci, ali emotivno nisam bila spremna za povratak. Nisam bila ni blizu da se vratim na raniji nivo. Šta bi bilo kad bi bilo ne postoji, ali mislim da su me teškoće kroz koje sam prošla oblikovale da budem kakva jesam i učinile me srećnijom nego što sam ranije bila“, navela je Selešova dodajući da je tugu često pokušavala da utoli u hrani.

Pre nekoliko godina na Rolan Garosu jedan španski navijač nasrnuo je na Rodžera Federera, srećom bez nekog negativnog ishoda. Sve do ove sezone nije bilo naznaka sličnog ponašanja na teniskim terenima, ali je propust u finalu Australijan opena mogao skupo da košta.

Živimo u vremenu koje nam svakodnevno donosi vesti o stravičnim zločinima širom sveta. Boko Haram već mesecima pustoši Afriku, sukob Rusije i Ukrajine nikako da se stiša, islamska država sve je jača, a napad na Šarli ebdo najsvežiji je primer rasta islamskog radikalizma. Neredi su se preselili i na sportska borilišta – Donbas arena u Donjecku dvaput je granatirana, Bostonski maraton pre nekoliko godina ostao je u senci terorističkog napada. Nisu strane slike ni ubistava navijača i igrača na stadionima širom Južne Amerike, kao i kriminalnih radnji u kojima su učesnici sami sportisti.

Ovogodišnji Ozi open prošao je bez ikakvih problema sve do poslednjeg dana, kada se opisani incident dogodio. Dvoje ljudi utrčalo je na teren pokušavajući da animiraju pristutne, dok je nekolicina njih razvila spomenuti transparent na tribinama.

Obezbeđenje je brzo reagovalo i udaljilo prestupnike, ali se moramo zapitati šta bi se desilo da je njihova namera bila da se povrede igrači.

Čudno, novinari su ignorisali dešavanja na Rod Lejver Areni i nisu nijednom pokrenuli pitanje bezbednosti tenisera tokom mečeva – senzacionalizam je uvek aktuelniji od morala.

Ljudi koji su okruživali Đokovića i Marija nisu delovali kao sposobni da zaustave iole ozbiljnije napadače, naročito jer je među njima bilo nekoliko žena. Uz dužno poštovanje zaposlenih koji su odradili svoj posao na pravi način, nisu ostavili utisak da im je obezbeđivanje sportskih događaja profesija kojom se bave.

Usaglasićete se, ovako veliki turniri moraju imati obučene profesionalce koji su spremni za događaje svake vrste. Sa te strane, tenis je specifičan sport jer problemi na tribinama nisu uobičajeni, zbog čega je i stepen bezbednosti poprilično nizak. Svakako, dovoljno nizak da se akteri na terenu nađu u neposrednoj opasnosti.

To je na svojoj koži osetila jedna od najboljih igračica u istoriji, kada je za tren oka ugašena velika karijera.

Slučaj Monike Seleš svima nam služi kao podsetnik, ali i velika opomena da su slične nesreće i te kako moguće.

Da se nikada ne ponovi…

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)