Odlični Novak, najbolja sezona Troickog i sjajni finiš Janka

Novak Đoković

Detaljnu analizu igre i rezultata Novaka Đokovića pročitajte u zasebnom tekstu napisanom pred kraj prošle sezone.

Osim svega napisanog o njegovoj igri u pređašnjem tekstu, imam utisak da Novak u novu godinu ulazi kao potpuno zreo teniser, igrački i mentalno. Prošle sezone je u kontinuitetu pružao dobre partije, a jedine pehove imao je na Gren slemovima, pošto je samo jednom igrao polufinale. Mišljenja sam da je sada Đoković došao u fazu razvoja kada čistim kvalitetom svog tenisa može da se nosi sa najboljima na planeti, kojima nesumnjivo i sam pripada, i da osvaja najveće trofeje. Znači, inspiracija, posebno nadahnuće i ogromna motivacija mogu i trebalo bi da predstavljaju dodatak dobrim igrama, ali više neće uzimati tako značajan udeo kao npr. u Australiji 2008. godine, kada je Novak došao do prvog Gren slem trofeja. To može biti od velike važnosti jer automatski znači da će se Đoković manje emocionalno i fizički trošiti, te da će konstantno imati koncentracije i snage onda kada mu je najpotrebnija.

Viktor Troicki

Pre Australijan opena prošle godine Viktor Troicki odigrao je dva pripremna turnira – u Dohi je ispao već u prvoj rundi od Viktora Haneskua, dok je u Oklendu savladao Kunjicina i Monaka, pre nego što je u četvrtfinalu ispao od Huana Martina del Potra.

Na Ozi openu je u prvoj rundi u četiri seta savladao Alberta Martina, ali je očajnu partiju pružio u drugom kolu i izgubio od Tomija Robreda sa 6:1, 6:3, 6:0.

Narednog meseca Viktor je igrao polufinale u Zagrebu – eliminisao je trociju solidnih rivala Bolelija, Ljubičića i Stahovskog, a u borbi za finale bolji je bio Marin Čilić. Nakon toga je osvojio ’čelendžer’ u Beogradu, a na turnirima iz Masters serije u martu prvi put je na tom nivou vezao nekoliko pobeda.

U Indijan Velsu je igrao treće kolo – Južni mu je predao meč u prvom, izbacio je Berdiha u drugom, a bolji je bio David Nalbandijan. Troicki se Argentincu revanširao u Majamiju, kada ga je dobio u drugoj rundi, zatim je nadigrao i Bjorna Faua i plasmanom u osminu finala ostvario plasman karijere na turnirima iz Masters serije.

Nažalost, do kraja sezone Troicki se u toj kategoriji takmičenja još samo dva puta plasirao u drugu rundu, a neslavno je prošao i u Majamiju jer ga je Endi Mari u osmini finala pobedio sa 6:1, 6:0.

Usledio je nešto lošiji period sezone, a Viktor se iz krize izvukao plasmanom u četvrtfinale na Srbija openu i osvanjem timskog šampionata sveta u Dizeldorfu, gde je savladao Maksima Gonsalesa, Karaljova, Sepija i Šutlera.

Na Rolan Garosu je ispao u drugoj rundi od Del Potra, a na startu turnira je u 3 časa i 58 minuta dugom meču eliminisao Lukaša Kubota.

Dobri rezultati u prvom delu godine omogućili su Troickom poziciju nosioca i lakše rivala u početnim rundama Vimbldona. U prvom kolu pobedio je Brajana Dabula, a onda je u meču sa Danijelom Himeno-Traverom gubio sa 1-0 i 2-1 u setovima, kao i 4:1 u petom, ali je uspeo da slavi nakon nešto više od tri časa igre. U trećoj rundi čekao ga je Endi Mari i ponovo nije bilo ozbiljnijeg otpora – 6:2, 6:3, 6:4 za Škota. Na terenima Ol Ingland Klaba Viktor je izjednačio svoje najveće ostvarenje na GS turnirima, pošto je prethodno do treće runde dogurao na US openu 2008.

Period od Vimbldona do US opena bio je vrlo loš za Troickog, koji je predao četvrtfinale u Hamburgu Polu Anri-Matjeu, a naredna dva meseca mučio se sa povredom stopala.

Na četiri naredna turnira eliminisan je već u prvom meču, a na US openu je pobedio Luščaka u prvom kolu, da bi već u narednoj rundi ispao od Žulijena Benetoa.

Najbolji turnir u sezoni Troicki je odigrao u Bangkoku (Serija 250), kada je pobedio Belučija, Iznera i Congu i ušao u svoje drugo ATP finale u karijeri. Izostala je prva titula jer je Francuz Žil Simon bio bolji u finalu. Do kraja sezone Troicki je četiri puta igrao u drugom kolu i godinu je završio kao 29. teniser na planeti.

Troicki je prošle sezone izrastao u solidnog tenisera, ali još je daleko od samog vrha. Viktor retko kada deluje kao ravnopravan rival u duelima sa najboljima – 2008. je dobio Rodika u Vašingtonu, uz sedam poraza protiv Top 10 igrača, a prošle sezone je savladao Congu u Bangkoku, uz devet poraza. Nije problem u tim brojkama, već u činjenici da je Troicki samo u nekoliko navrata pružio respektabilan otpor, a često je trpeo vrlo ubedljive poraze.

Razloga za gorenavedeno ima nekoliko. Pre svega, Troicki isuviše oscilira tokom mečeva, čak i protiv slabijih tenisera. Ne desi mu se retko da osvoji nekoliko dobrih poena, da deluje sasvim sigurno i da mirno gradi poene, uz ipak pravu dozu agresije, a da onda postepeno krene sa greškama i za 10-15 minuta upadne u totalnu anarhiju. I tako ispočetka.

Najsvežiji primer je meč sa Lukašom Kubotom u Brizbejnu. Viktor jeste taj meč dobio i za svaku pohvalu je njegova upornost, ali siguran sam da bi bio poražen da je preko puta mreže stajao za nijansu kvalitetniji teniser. Jednostavno, Troicki je Poljaku davao previše šansi, a periode kada je sam bio u naletu nije do kraja materijalizovao rezultatski. Bolji teniseri, pogotovo oni iz samog vrha, uvek osete kada se ’lomi’, malo pojačaju ritam, a posle jednostavno puste da meč plovi u pravcu u kojem su oni usmerili kormilo. Uz to, kada igra sa najboljima Troicki kao da nema dovoljno vere u sebe i čini se da je unapred potpisao kapitulaciju. Otuda i mnogo ubedljivih poraza.

Servis mu je najveće oružje, tako treba i da ostane, ali čini se da Viktor ponekad izgubi sve konce igre ukoliko ga ne krene početni udarac. To ne bi trebalo da se dešava jer Troicki poseduje pristojnu igru sa osnovne linije i sasvim solidno se kreće za svojih 193cm visine.

Viktor je trenutno 29. teniser na svetu, što je odličan rezultat. Za nešto više, kao i za ozbiljniji proboj na Gren slem turnirima, moraće još mnogo da radi i da dobije na samopouzdanju. Raduje to što Troicki ima potencijala i prostora da se dodatno razvije. Viktorov napredak do sada je išao postepeno, ali celovito. Nema razloga da se ne nadamo da će tako biti i u 2010. godini, pa da nas Troicki, posle dva finala, obraduje ATP titulom ili plasmanom među 16 ili u četvrtfinale nekog Gren slema.

Janko Tipsarević

Janko Tipsarević je do završnice prošle sezone imao prosečan učinak, ali je sjajnim partijama u finišu pretvorio 2009. godinu u jednu od najuspešnijih u karijeri – zabeležio je rekordni broj pobeda na ATP turu (30), igrao svoje prvo ATP finale i zaradio 661 hiljadu dolara, najviše u karijeri na godišnjem nivou. Trenutno je 35. teniser na svetu, dva mesta niže od svog rekordnog ranga.

Kod Janka nam je prošle godine najviše nedostajalo pravih triler-mečeva na Gren slem turnirima zbog kojih je svojevremeno na Vimbldonu dobio nadimke „Triler Janko i „Janko the Marathon Man“. Recimo, 2008. je sa Federerom odigrao spektakularan meč u trećem kolu Australijan opena, bio na ivici pobede, ali je izgubio sa 10-8 u petom setu. Iste godine je izbacio Rodika sa Vimbldona, a 2007. je na istom turniru u nizu od tri meča koje je dobio posle pet setova bio i šesti teniser planete Fernando Gonsales.

U 2009. slična uzbuđenja su izostala, Prvo je na Ozi openu dobio prvo kolo protiv Oskara Ernandesa, ali je u durgoj rundi ispao od Hrvata Marina Čilića, koji je u tom periodu bio koban za njega jer ga je po jednom savladao pre i posle toga, u Čenaju i Dubaiju. Na Rolan Garosu je, doduše, eliminisao dvojicu igrača bolje rangiranih od sebe – Alberta Montanjesa i Felisijana Lopesa. U ta dva okršaja dobio je tri od četiri taj brejka, što je bio znak da je psihološki spreman za turnir.

U trećoj rundi protiv Endija Marija prognoze su bile umereno optimistične jer je Janko poznat kao ’ubica divova’, a šljaka je daleko od Britančeve omiljene podloge. Srpski teniser je odlično počeo i, posle izjednačene igre u prva četiri gema, uz dva brejka i osvojen svoj servis došao do prednosti 5:2 i servisa za set. Usledio je povratak Marija i izjednačenje 5:5. Tipsarević je u sledećem gemu došao do brejka, ali se ni Škot nije predavao pa je meč ušao u taj brejk u kome je Mari bio ubedljiv.

Previše je dobrih šansi propustio u prvom setu Janko, a i milimetri su ga delili od vođstva u setovima. Početkom drugog dela igre Tipsarević je zatražio medicinski tajm-aut zbog povrede prepona, ostao je u igri dok nije izgubio i drugi set (6:3), a potom je predao meč.

Na Vimbldonu prvi put posle dve godine nije uspeo da se probije do osmine finala. U prvoj rundi savladao je Jana Herniha u tri seta, ali je u drugom izgubio od Mardija Fiša sa 6:4, 3:6, 6:1, 6:4. Tipsarević je imao intervale odlične igre u duelu sa Amerikancem, ali često su jedan briljantan pratila dva loša poteza, a takve oscilacije nisu karakteristika Jankove igre kada je na vrhuncu forme. U nekim momentima izostala je i prava borbenost, pa je poraz bio logičan epilog.

Na US openu Janko je zabeležio najslabiji rezultat jer je u prvoj rundi ispao od Fracnuza Florana Sere posle tri odigrana taj brejka. Malo šta je tada nagoveštavalo da će se Tipsarević izboriti za dobru startnu poziciju pred početak naredne sezone. Neredovno je igrao, mučile su ga sitne povrede, a dobri rezultati u glavnom delu godine su izostali.

Ipak, najava snažnog finiša sezone bio je plasman u četvrtfinale u Mecu, gde je zbog povrede predao meč Gaelu Monfisu. Posle toga je trijumfovao na ’ćelendžeru’ u Monsu, koji je ranije već jednom osvojio, a na putu do trofeja izbacio je Bubku, Falju, Malisa, Darsisa i u finalu Sergeja Stahovskog.

Do trofeja je došao bez izgubljenog seta, a zatim je u Sankt Peterburug ušao u finale, što mu je najbolji rezultat na ATP nivou u karijeri. Često je Janko govorio, i bio potpuno u pravu, da mu je žao kada vidi koliko ima tenisera lošijih od njega koji su dolazili do završnica ATP turnira, čak ih i osvajali. Tu ’nepravdu’ delimično je ispravio u Sankt Peterburgu, pošto je dobio Kelerera, K.Rohusa, Džineprija i i Ilju Marčenka, pre nego što je u neizvesnom finalnom dvoboju izgubio od Mihaila Južnog sa 6:7, 6:0, 6:4. Nakon tesno osvojenog prvog seta, Jankova igra se totalno raspala, pošto je Rus osvojio osam gemova u nizu. Dok se gemovi na Tipsarevićev servis bili neizvesni sve do samog kraja, Južni je sa lakoćom, uz fantastičan servis, osvajao svoje gemove i bez većih poteškoća sačuvao brejk viška steknut na početku odlučujućeg seta.

Niz odličnih rezultata okončan je u Beču, kada je Janko eliminisao Iznera, Devildea i Monfisa, a u polufinalu je u tri seta poražen od Jirgena Melcera. Sezonu je završio ulaskom u 40 najboljih i plasmanom u drugu rundu u Valensiji.

Janko Tipsarević ima dovoljan kvalitet igre da se nađe u Top 20, to možemo tvrditi bez ikakve sumnje. Najveću nedoumicu, kao i pred svaku godinu, predstavlja njegova sposobnost da igra dobro u kontinuitetu. Tipsarević ima 25 godina, sazreo je kao čovek i možda će baš ovo biti sezona kada će prilježnim radom na treninzima, uz uslov da ga izbegnu povrede, podići samopouzdanje na viši nivo, što bi mu konačno omogućilo da konstatno pravi dobre rezultate. Tu je i pitanje voljnog momenta – koliko je Janko spreman da se žrtvuje jer je često izjavljivao da mu manjka motivacije protiv slabijih tenisera. Uz to, previše brzo prelazi put od ogromne motivisanosti do potpune ravnodušnosti, što je za najviši nivo tenisa nedopustivo.

Tokom pauze između sezona Janko je naporno radio u Keniji kako bi se privikao na visoke temeperature koje ga čekaju u Okeanji, prevashodno na prvom Gren slem turniru sezone u Melburnu. Tipsarević u godini koja je već počela treba da pronađe način da njegove vrline što više dođu do izražaja – brze noge i odlična kretnja, stabilni forhend i bekhend, kao i dobar taktički plan. Valjalo bi da se malo češće koristi slajs bekhendom ili spin forhendom kada mu napadi ne idu od ruke, ali u principu bi, po mom mišljenju, trebalo da igra za nijansu ofanzivnije. Za napredak nikada nije kasno (videti pod „Endi Rodik“), tako da Jankova budućnost u tenisu umnogome zavisi od njega samog. Potencijal svakako poseduje, a zašto ne bismo ove godine očekivali bar jednu titulu i neki ’ršum’ na Gren slemu.