Atletski savez organizuje novi – Serbia City maraton

Branković je istakao da je Beogradski maraton "izbrisan" iz kalendara Evropske atletske federacije zbog dugovanja prema učesnicima i da će zbog toga Savez organizovati novi.

"Mi ćemo organizovati novina maraton koji neće imati dodirnih tačaka sa Beogradskim maratonom. Biće u novom terminu – prva nedelja novembra, tačnije 4. novembar. Nalaziće se u kalendaru svetske i evropske atletske federacije, imaće podršku i jednih i drugih. Trčaće se na Novom Beogradu, staza je ravna, biće jedna od najbržih na svetu. Želimo da vrhunski maratonci istrče lične rekorde baš kod nas, ali i rekreativci žele da u svom CV imaju što brže vreme. Staza će imati sertifikat, biće u organizaciji Atletskog saveza Srbije i zvaće se Serbia City maraton", kazao je Branković.

On je naveo da će početak i kraj maratona biti kod Beogradske arene i da će informacije o prijavama biti puštene za nekoliko dana na sajtu ASS.

Branković se osvrnuo i na probleme koje ima Beogradski maraton, koji je doživeo pravi debakl za vikend.

"Atletski savez Srbije je bio uključen u prepiske, svaki put kada je evropska atletika slala pisma. Obaveštavani smo, od nas je traženo da 2017. izbacimo Beogradski maraton iz kalendara ASS. Pre toga je učinila evropska atletika i oduzela im sertifikate za bezbednost, sigurnost i kvalitet. Sve se to dešavalo zbog neisplaćenih nagrada i dogovora Beogradskog maratona sa atletičarima i menadžerima koji su prethodnih desetak godina dolazili, nastupali i osvajali nagrade. Oni u tim prilikama nisu dobijali ni za putne troškove".

Osim ostajanja bez sertifikata, razlog što ne učestvuju kvalitetni takmičari jesu veliki dugovi prema samim učesnicima.

"ASS ne snosi ni delić odgovornosti za ceo slučaj – Beogradski maraton organizuje privatno preduzeće koje ima ugovor sa gradom Beogradom. Mislim da ugovor važi još jednu godinu. Grad Beograd bi trebalo da traži odgovornost u privatnom preduzeću jer trpi najveću štetu. Ako neko dođe u Beograd i svi ga ugostimo, a ode iz zemlje bez onoga što je zaradio, to nije lepa slika".

Kristijan Stošić, prvi srpski pobednik maratona od kada se 1990. godine prešlo na stazu od 42.195 metara, mogao bi da ostane bez nagrade od 3.000 evra jer je je trku pretrčao u vremenu 2:45,23, što je najslabiji rezultat u istoriji Bogradskog maratona.

"Ovakav učinak je posledica politike koja je vođena. Kada ne isplaćujete nagrade i obaveze koje imate, taj glas se vrlo brzo proširi širom sveta. Zato je na ovom maratonu, koji nije bio u kalendaru, učestvovalo vrlo malo stranaca, faktički nimalo onih kvalitetnih i vrhunskih. Rezultat svega toga je pobednik sa vremenom 2.45 – on se bavi maratonom, ali to je više na nivou rekreacije, nego što je rezultat koji muškarac treba da istrči", zaključio je Branković.