Malotra za B92: "Iznenađen sam evropskom publikom"

Iako ne spada među zvezde NHL-a, Malotra je svakako jedan od onih koji bi to trebalo da potanu u sledećih nekoliko godina. Kada ga je 1998. godine na jednoj srednjoškolskoj utakmici gledao veliki Vejn Grecki, izjavio je da je to hokejaš oko kojeg se na duži rok može formirati šampionska ekipa. Pomen te anegdote doneo je smešak na lice 24-godišnjeg Kanađanina iz Misisauge, država Ontario.

“Da, Vejn me je gledao u poslednjoj godini moje srednje škole i zaista je to rekao. Nadam se da ću uspeti da opravdam njegova očekivanja”, rekao je Malotra, koji je sa 18 godina osvojio titulu šampiona Ontarija, kao i naslov najboljeg srednjoškolca u toj državi.

Grecki je u to vreme igrao za Njujork Rendžers, pa nikoga nije iznenadilo kada je tog leta na draftu Malotra sa sedmog mesta izabran upravo od strane te ekipe. Rendžersi su već punu deceniju najveće razočarenje NHL-a – iz godine u godinu u Medison stižu zvezde svetskog hokeja, ali ne samo da od 1994. nije osvojena titula, nego je i plej of već osam godina nedostižan za tim, koji je svake sezone u vrhu lige po novcu namenjenom za plate.

“Problem Rendžersa je u tome što su uprava i navijači veoma nestrpljivi”, kaže Malotra, koji je za plavo-bele igrao tri i po godine. “Ne ulaže se strateški, već se dovode zvezde, koje treba da odmah donesu rezultate. Tim je neuigran i rezultati izostaju. Takođe, u klub dolaze igrači sa prosekom od 22-23 minuta po utakmici, a zatim padnu na 16-17 minuta. Tako im se smanji učinak, što izaziva frustraciju. Onda se ta priča ponavlja iz sezone u sezonu”.

Ove sezone Rendžersi nisu dobili priliku da podbace – igrači i vlasnici klubova su u sporu oko odredaba kolektivnog ugovora vezanih za plate, pa takmičenje nije ni počelo, a šanse da se hokej uopšte zaigra su sve manje.

“Problem je u tome što su dve strane na previše udaljenim pozicijama, pa je izuzetno teško naći kompromis. Situacija uopšte ne izgleda dobro. Posledice ovog lokauta mogu biti katastrofalne – hokej bi mogao izgubiti mnoge navijače, što se posebno odnosi na SAD, ali bojim se da bi sličan trend mogao da se ponovi i u Kanadi. Ipak, moramo biti optimisti. Kada je prethodni put napravljen lokaut, 1994. godine, situacija je izgledala jednako beznadežno, ali se sve sredilo za jedan dan, rekli su mi stariji igrači, koji su tada već bili u ligi”.

Nesreća za severnoamerički hokej omogućila je divan poklon za ljubitelje najbrže igre u Evropi – veliki broj hokejaša preselio se na naš kontinent, gde sad igraju u različitim angažmanima. Veliki broj evropskih igrača vratio se u svoje zemlje, pa su lige Skandinavije, Rusije i Češke jače nego ikad, a vrhunskih igrača preteklo je i za manja takmičenja, pa se Malotra sa još tri igrača obreo u Olimpiji.

“Bilo mi je čudno kada sam došao, pre svega zato što je stil života drugačiji, ali i na samom terenu nije bilo lako, jer su dimenzije evropskih igrališta znatno veće. Međutim, kada sam se privikao sve je bilo ok, hokej je svuda isti. Ono što me je fasciniralo je činjenica da svuda gde smo igrali, u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i sada u Beogradu, publika voli i odlično razume ovaj sport. Nisam znao da je situacija u Evropi takva. Drago mi je da mi se pružila prilika da obiđem mnogo velikih gradova na ovom kontinentu”.

Ukoliko se lokaut prekine, Malotra će se vratiti u Ohajo, gde nastupa za ekipu Kolambusa, treći tim u karijeri. Kanađanin je odmah posle drafta ušao u prvi tim, što nije redovna praksa za 18-godišnjake. U prvoj sezoni odigrao je za NYR 73 meča, sa po 8 golova i asistencija. Sledeću sezonu uglavnom je proveo u Hartfordu, gde je smešten rezervni tim Rendžersa (svi NHL timovi imaju rezervne timove u dva nivoa takmičenja po rangu ipod NHL-a). Sa klubom iz Konektikata osvojio je jedan trofej, a bio je i kapiten kanadske reprezentacije, koja je došla do bronze na svetskom prvenstvu.

U naredne dve sezone dobio je više prostora u Rendžersima, pa je u 116 nastupa postigao 11 golova, uz 14 asistencija. U finišu sezone 2001/02 trejdovan je u Dalas, a za Starse će nastupati otprilike godinu i po dana (84 utakmice, 4 gola, 7 asistencija). U tom periodu Malotra je došao i do jedinog plej ofa u karijeri – sa Dalasom je u doigravanje ušao 2003, a na 5 mečeva postigao je jedan gol. Početkom sezone 2003/04 trejdovan je u najmlađu ekipu u ligi – Blu Džekitse.

“Moram priznati da mi je Njujork omiljeni grad za život, ali mi je lepo i u Kolambusu. Veoma sam zadovoljan i sa sportske strane – podigao sam minutažu na 15-ak minuta po utakmici a rezultati se vide u znatno boljoj statistici. Sve je to posledica samopouzdanja koje sam stekao. Povećanjem vremena na ledu postao sam opasniji, i sada mi je cela karijera u usponu”.

Malotra je za Kolambus odigrao 6 utakmica i zabeležio 12 golova i 13 asistencija, što su mu najbolji skorovi u karijeri. Uz to, upadljiva je znatno veća agresivnost prema paku i protivničkom golu (digao prosek sa oko jednog na gotovo dva šuta po utakmici), paralaleno sa smanjenom agresivnošću prema protivničkim igračima (uprkos uvećanoj minutaži prepolovio prosek isključenja).

Malotra je na početku ove sezone u Ljubljani odigrao 13 utakmica, postigao 7 golova i zabaležio 7 asistencija. Napustio je Olimpiju četiri dana posle gostovanja u Beogradu, a sada nastupa za švedsku ekipu HV 71 iz Jenćepinga, šampiona te skandinavske zemlje.