Paklena pomorandža

Proći Sizifovski uspon kroz razne kvalifikacije, baraže, nokauterski završni turnir i - pokleknuti u finalu! Mađarska već poodavno ne predstavlja fudbalsku velesilu, ali su dvostruki vicešampioni sveta urezani u Kuću slavnih po “gubitnicima” iz 1954. Virtuozna Laka konjica predvođena Cziborom, Grosicsem, Hidegkutijem, Kocsisem i naravno Puskásem, neobjašnjivo se saplela o nemačke Pancere rezultatom 2:3, iako su ih u prvom delu takmičenja demolirali sa 8:3!

Prokletstvo drugog, unatoč impresivnim igrama na Mundijalima, prati još jednu evropsku ravničarsku naciju. Snovi u (Niskoj) zemlji o uspeću na tron Oranje momčadi se svaki put brutalno rasprše. Holandija je čovečanstvu podarila bezbroj bisera, ali nije ostvarila punu afirmaciju na reprezentativnom planu (čitaj: osvojila Svetsko prvenstvo), iako je njen klupski trijumvirat Ajax-Feyenoord-PSV već dugo među najtrofejnijim na Plavoj lopti.

Da stvar bude još bolnija, podanici Narandžaste kraljevine toliko strasno žive ovu igru, da se ne libe u stanju posebne egzaltiranosti da ničice padnu na kolena pri intermezzu između crvenog i zelenog svetla na semaforima. Ti će živopisni navijači načiniti neke od najlepših dekora na i oko sjajnih nemačkih stadiona tokom juna, a zasigurno i jula leta Gospodnjeg 2006.

Nesporne činjenice o superiornosti

Prvi Oranje vitez: Johan Cruijff

Po većini recentnih, pa i zvaničnih FIFA i UEFA listi najboljih XX veka, kao trener No. 1 bez dileme figurira “otac holandskog i modernog svetskog fudbala” Rinus Michels. Takođe, za fudbalera veka u Evropi (mnogi stručnjaci ga smatraju boljim i od njegovih južnoameričkih konkurenata) najčešće je biran veličanstveni Johan Cruijff. Ako se pogledaju sve zlatne, srebrne i bronzane lopte France footballa, neupitno je među njima najviše - Holanđana.

Po autorima ugledne fudbalske enciklopedije Nick Holtu i Guy Lloydu, holandski Dream Team svih vremena, naravno pod rukovodstvom Rinusa Michelsa, nadmašio bi brazilskog All Time ekvivalenta. Kakva niska fudbalskih dragulja: Hans van Breukelen, Wim Suurbier, Ronald Koeman, Ruud Krol, Frank Rijkaard, Ruud Gullit, Johan Neeskens, Wim van Hanegem, Johan Cruijff, Marco van Basten, Dennis Bergkamp, a na “klupi”: Edwin van der Sar, Frank de Boer, Arie Haan, Johnny Rep, Ruud van Nistelrooy.

Kreacije čuvene holandske trenerske škole su priča za sebe. Nadasve poznata inteligencija holandskog koncepta se najbolje ogleda u tome kako su nosioci trijumfalne generacije iz 1988. vrlo brzo postali trofejni stručnjaci u mladom trenerskom dobu. Najnovije dostignuće je neodoljiva Barcelona Franka Rijkaarda, aktuelni prvak Evrope u svojoj drugoj holandskoj inkarnaciji (prva - šampionski tim Cruijffa iz 1992, začinjena projektilom Ronalda Koemana). Vredan pomena je i fudbalski čudotvorac Gus Hiddink, koji je u stanju da izvuče maksimum od svakog fudbalskog tima čijeg se vođenja prihvati.

Stvoritelj

Nj. Totalno Visoèanstvo: Rinus Michels

Počeci holandskog fudbalskog uzdignuća sežu u period sredine 60-ih, u kosmopolitski Amsterdam. Vrlo je verovatno da su Holanđani oduvek imali vrsne igrače, ali nedostatak stručnog rada i poluprofesionalizam (treninzi tri do četiri puta nedeljno) nisu mogli doneti značajnije rezultate.

Rinus Michels (1928-2005.), ranije vrstan fudbalskih strelac za Ajax (120 golova na 250 utakmica), te 1965. iznenada dobija šansu da trenira svoj klub u jednoj od njegovih najgorih sezona u svojoj istoriji (samo par bodova od zone za ispadanje).

On je bio trener-vizionar, neka vrsta fudbalskog alhemičara. Kasnije je prozvan fudbalskom Sfingom, Nestorom, Generalom, a prvo što je učinio je zavođenje vojničkog režima i discipline na treninzima, dovodeći fizičku spremu igrača na atletski nivo. Johan Neeskens, jedna od vedeta tog slavnog tima kasnije je izjavljivao da je u trenucima slabosti, kao mlad igrač često razmišljao da napusti taj “zastrašujući” režim i “umre kao normalan čovek”.

Sve je to bila samo neophodna osnova za Michelsov odabir za visoko tehnički i taktički potkovani tip igrača koji bi se uklapao u njegovu viziju igre kasnije imenovan Totalnim fudbalom!

2006. za 1974. (i 1941.)

Ovaj izuzetno zahtevni ofanzivni sistem načelne formacije 4-3-3, podrazumevao je da svih deset igrača u polju čine kreativni, fleksibilni znalci, sposobni da na svakom delu terena igraju na svim pozicijama - otuda naziv Total.

Protivnik bi bio suočen sa presingom još na svom delu terena, a kratki pasovi i individualne akcije kombinovani su sa iznenadnim, dugim loptama kako bi protivnik ostao zatečen. Nije ni čudo što su se protivnici osećali kao pregaženi, jer im nije dopušteno da uopšte razviju svoju igru.

Profesionalno strog, hladan i neumoljiv (persirao je svojim igračima), a privatno duhovit i srdačan, Rinus je znao i da zapeva poznate operske arije, da pusti ceo tim po molbi kapitena Gullita na koncert Whitney Houston za vreme prvenstva Evrope 1988, a 1971. godine je golmana Heinza Stuya stavio na mesto centarfora Ajaxa - i izgubio sa 4:1.

Tvorac čuvene sentence Fudbal je rat u periodu 1965-1971. sa Ajaxom osvaja 4 prvenstva, 3 kupa i prvi u nizu od 3 trofeja klupskog šampiona Evrope 1971, nakon kojeg ostavlja klub u sigurne ruke rumunskog trenera Stefana Kovácsa da bi nastavio svoju uspešnu  trenersku misiju u Barceloni.

KNVB Lavica u društvu

Ako je Michels “otac”, onda je Austrijanac Ernst Happel (na trenerskoj klupi Feyenoorda postao šampion Evrope 1970.) neka vrsta “strica” modernog fudbala. Michelsove i Happelove patente su ubrzo počeli da kopiraju i usavršavaju svi vodeći evropski i svetski timovi kako bi mogli da pariraju holandskim revolucionarnim dostignućima.

Prebacivši model Ajaxa na reprezentativni nivo (koji je podrazumevao 6-8 obaveznih Ajaxovaca u prvoj postavi), Michels preuzima Oranje u osvit Mondijala u Nemačkoj 1974. i na njemu ostvaruje neke od najblistavijih performansa ikada viđenih na travnatim terenima.

Cruijff, Neeskens, van Hanegem i ostali asovi naprosto briljiraju i u završnoj fazi takmičenja ''padaju'' Argentina (4:0), DR Nemačka (2:0), Brazil (2:0), da bi im se u finalu desilo nešto slično kao i velikim Mađarima.

Teško je reći šta je presudilo u tom legendarnom finalu u korist SR Nemačke (2:1), nemoguće briljantne odbrane Seppa Maiera, visoki moral pomalo favorizovanog domaćina, ali Cruijff & co. neočekivano ostaju nekrunisani kraljevi Totalnog fudbala!

Argentina ’78: Greh na duši fudbala

Za Kraljicu!

Zla sreća Oranja nastavila se i na prvenstvu 1978. u Argentini. Ovog puta pod vođstvom “stričeka” Happela, gotovo isti tim (sa izuzetkom Van Hanegema i Cruijffa koji je zbog besmislenih razloga odbio učešće) je kako je turnir odmicao igrao sve uverljivije. Ovoga puta briljirali su Ruud Krol, Rob Rensenbrink, Johnny Rep, Arie Haan…

A onda se desilo nešto što baca sumnju na regularnost celog takmičenja i ljagu na tu epohu fudbalske istorije. Gotovo izvesni protivnik Holanđana u finalu, Brazil, raznim mahinacijama potisnut je Argentinom, zemljom domaćinom u kojoj je tada na vlasti fašistička vojna hunta.

U knjizi ''Kako je ukradena utakmica'' engleski fudbalski ekspert David Yallop tvrdi da je svetloplavo-bela diktatura platila neverovatnih 50 miliona dolara selekciji Perua, kako bi ova izgubili sa više od 4 gola razlike. Takav rezultat je bio imperativan, kako bi na Argentina pretekla Brazil i dosegla finale. Yallop tvrdi da je 30 miliona pripalo vojsci Perua, 20 njihovoj fudbalskoj federaciji, a trojica igrača su dobila po 20 hiljada dolara. Sve je to začinjeno poklonom od 35 tona semena Peruu i “čistom” pobedom od 6:0.

Poraz u drugom uzastopnom finalu protiv domaæina

Nakon toga usledio je neverovatan psihološki rat protiv Holanđana. Autobus sa fudbalerima nije bio obezbeđen pri dolasku na finalnu utakmicu, i kao takav izložen udaru hordi argentinskih navijača, porodici i suprugama nije bio omogućen kontakt sa igračima nekoliko dana uoči finala. Stvorena je visoko naelektrisanu atmosfera, koja je izrodila utakmicu u kojoj je sudija tolerisao grublju igru, koja je naravno više odgovarala domaćinima.

Posle regularnih 1:1, Oranje je palo u produžecima (2:0). Rensenbrink u poslednjem minutu regularnog dela je zamalo bio neprecizan, stativa je spasila Argentinu. “Poraženi” su bili toliko ogorčeni da su odbili da prime srebrna odličja.

Michelsov osvetnički pohod

Nepravovremena i traljavo izvršena smena generacija nanela je velik udarac holandskom fudbalu i udaljila ih sa velikih takmičenja (1982-1986.). Možda bi svet već 1986. u Meksiku upoznao novu supertalentovanu generaciju iz zemlje lala da u poslednjem minutu nije ispuštena potrebna pobeda od 2:0 u baražu protiv Belgije.

1988: Konaèno naplata (dela) dugova

Genijalnog Marca van Bastena, Franka Rijkaarda, Ronalda Koemana, Ruuda Gullita i ostale mlade majstore preuzeo je ponovo neuništivi Michels rešen da na starom poprištu, u Nemačkoj, bar delimično naplati stare dugove.

Bila je to nova božanstvena narandžasta rapsodija, prilagođena zahtevima novog vremena. Dakle, opet tehnički savršen, ofanzivni fudbal, ne više u totalnom izdanju, ali sa nizom razoružavajućih Rinusovih trikova koji su upalili kada je najpotrebnije.

Tadašnji selektor Nemaca, Franz Beckenbauer doživeo je pravi ''trenerski šamar'' u vidu neočekivano ''lutajućeg'' Erwina Koemana sa specijalnim zadacima koji su možda presudili u korist Oranja slavno polufinale.

Baš to beskompromisno pobedničko samopouzdanje koje je krasilo ovu izvrsnu generaciju je verovatno i ključni razlog zbog koga su oni doneli za sada jedini reprezentativni trofej, koji je ova mala po površini, a ogromna zemlja po fudbalskom pedigreu toliko godina željno očekivala.

U finalu tog prvenstva u visokom stilu pobeđen je bivši SSSR sa 2:0, uz najlepši gol svih vremena, kojim je Marco van Basten oborio nekoliko zakona konvencionalne fizike.

Nedostajala (bela) "tačka na i"

Povratak tradiciji: Oranje-blanje-bleu

Novi, veliki tim Ajaxa Luisa van Gaala iz sredine 90-ih sa imenima Bergkampa, Franka i Ronalda de Boera, Davidsa, Overmarsa i ostalih poslužio je kao osnova za odlične nastupe na velikim takmičenjima u periodu 1998-2004. (sa izuzetkom neodlaska na prošli Mundijal 2002.)

Najjači utisak ostavljen je 1998. kada je tim pod vođstvom Gusa Hiddinka zaustavljen u polufinalu od nadigranog Brazila, već ukletim lošijim izvođenjem penala!

Ono što nedvosmisleno karakteriše sva učešća te izuzetne i na žalost nepotvrđene ekipe u sva tri takmičenja tog perioda jeste činjenica da se redovno dolazilo do polufinala i tu najčešće zaustavljalo, posle produžetaka, na beloj tački. Uvek je nešto (ili neko) nedostajalo da bi se načinio taj odlučujući korak…

Tajni element: Labud iz Utrechta

Novo, aktuelno Oranje izaziva oprečna mišljenja, iako je ekipa više nego uverljivo prošla tešku kvalifikacionu grupu. Nesporno, opet je u pitanju vanserijski talentovana generacija mladih igrača, uz nekoliko iskusnih znalaca poput Cocua, Van Der Sara i Van Nistelrooya (a kao zapete puške čekaju i lovorom ovenčani klinci iz U21 ekipe).

Sada na klupi: Marco van Basten

Skeptici smatraju da će nedovoljno iskustvo kako celog tima, tako i trenerskog dvojca Marco van Basten & Johnny van't Schip biti glavni razlog eventualnog neodlaska u završnu fazu takmičenja. Poznavajući Van Bastena kao super ambicioznog i inteligentnog čoveka, sasvim je izvesno da će on na svoju momčad pokušati da prenese duh pobedničkog tima iz 1988. i da će iz bogate tradicije holandske škole probati da iskombinuje model koji će biti najadekvatniji profilu igrača kojima raspolaže.

O ogromnom autoritetu koji ovaj maestro uživa, posebno u holandskoj javnosti, nije potrebno govoriti. Cruijff je bio taj čija je sugestija prihvaćena da Van Basten postane selektor Oranja, a trenersku licencu uručio mu je ''General'' Michels lično! Ko drugi osim njih može znati šta je dobro za nacionalne narandžaste? Da li je Sveti Marco ta karika koja je nedostajala?!