B92 | Info | TV | Radio | Video | B92.FM | Sport | Putovanja | Nekretnine | Zdravlje | Biz | Mape | Život | Blog | Forum | Automobili | Tehnopolis | Shop | Music


Pišite nam


UVOD

U seriji je korišćen materijal iz knjige Vladana Vlajkovića ‘’Vojna tajna’’, koja je zasnovana na stenogramima sa sednica Generalštaba Vojske Jugoslavije. Vlajković je do stenograma dolazio zahvaljujući pomoći iz vojnih i obaveštajnih struktura. Uhapšen je 14. marta 2002. i optužen za špijunažu. Zajedno sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije Momčilom Perišićem i pukovnikom VJ Miodragom Sekulićem još čeka suđenje.  Zbog objavljivanja knjige ponovo je uhapšen 18. marta 2004. godine.

[postojeći komentari] [pošaljite komentar]

OFF

Odlomci iz knjige Vojna tajna autora Vladana Vlajkovića

Uvod

Zašto sam uhapšen

Prisluškivanje VJ od strane SDB Srbije

Ponuda generala Vesli Klarka VJ

Razgovori Miloševića i Ojdanića uoči dolaska misije UN na Kosovo i Jovanovića i Šainovića u vezi ruske diplomatije

Pripreme za potpisivanje Kumanovskog sporazuma

Dolazak stranih vojnika na Kosovo

Razgovor Bore Miloševića i ministra Jovanovića o dolasku Rusa

Povlačenje vojske i naroda sa Kosova i Metohije

Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, krajem marta zaplenila je vojna policija po nalogu vojnog pravosuđa, a sam autor je proveo mesec dana u pritvoru pod sumnom da je počinio krivično delo odavanja vojne tajne.

Mir koji je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma uspostavljen na teritoriji bivše Jugoslavije nije dugo potrajao. Godina 1998. počinje  sukobima. U Podgorici 13. januara dešava se okršaj između pristalica poraženog predsedničkog kandidata Momira Bulatovića i policije. Na Kosovu padaju prve žrtve. Portparol srpske policije pukovnik Ljubinko Cvetković saopštava da je samo u januaru te godine Oslobodilačka vojska Kosova izvela 66 napada.

Robert Gelbard, specijalni izaslanik SAD za Balkan, 23. februara posećuje Prištinu i optužuje srpsku policiju za širenje nasilja na Kosovu, ali i osuđuje akcije OVK, koju naziva terorističkom grupom. Šestog marta u sukobu sa policijom ubijen je Adem Jašari, jedan od vođa OVK. U toj akciji  ubijeno je 58 ljudi, među kojima je bilo i žena i dece. Devetog marta Kontakt grupa na sastanku u Londonu traži da predsednik SRJ Milošević u roku od 10 dana povuče specijalne policijske snage sa Kosova. U aprilu su zabeleženi i prvi pokreti jedinica Vojske Jugoslavije na području Dečana. Sukobi između policije i OVK nastavljaju se i u maju.  Dvanaestog juna ministri odbrane 16 članica NATO-a i šefovi diplomatija Kontakt grupe traže da se do 15. juna obustavi nasilje na Kosovu i prete vojnom intervencijom.

Slobodan Milošević ne obazire se na činjenicu da Zapad više ne doživljava OVK kao terorističku organizaciju.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

On (Slobodan Milošević – prim. M.V.) govorio je: Ne, samo da se preskoči. Ako ne može da se preskoči letvica, onda može da se provuče ispod nje - i da on garantuje da će se teroristi uništiti, a međunarodna zajednica neće imati odmazdu. Ja sam, naravno, bio skeptičan, tu mi je Aleksandar Dimitrijević jedini pomagao. Svi drugi nisu smeli ni da pisnu.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

U maju 98. list Vojska radio je temu posvećenu Kosmetu, tamo sam napisao tekst, s namerom da kažem da se iz toga može izaći, ali mudrije. Miloševićeva greška je što taj problem nije rešavao odmah posle Dejtona, kad smo bili u boljoj poziciji nego 98.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

14:30 do 15:23

I onda je on negde u maju pozvao mene i Dimitrijevića sa molbom da damo pomoć MUP-u. Ja kažem šta više da damo MUP-u jer smo im dali i određena sredstva koja nisu njihova formacijska, ali dovoljno sredstva koja su bila respektivna da uspešno obave zadatak.On je rekao: Ne to! Ja: Šta? On: Pamet, Momo, pamet. Ja sam rekao: Ako sarkastično kažete, onda da i ja sarkastično odgovorim. Onda se on naljutio, ustao,počeo da šeta i kaže: Zemlja je u velikoj opasnosti, posebno KIM, a ti pričaš o sarkazmu, pamet, Momo, pamet treba. I onda sam ja zaključio da on zaista želi intelektualnu pomoć.

OFF
Milošević, međutim, misli na drugu vrstu pomoći.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Ja se sećam da sam još jula 98. na razgovoru s Miloševićem upozorio da bi neadekvatna upotreba delova vojske, direktnim angažovanjem Prištinskig korpusa, preko Pavkovića... da će nas posle toga, zbog humanitarne katastrofe, bombardovati.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Tu je došlo do sukoba interesa. Vojni vrh je smatrao da je borba protiv terorizma na unutrašnjem planu stvar jedinica MUP-a i da oni to treba da odrade. Ljudi su to radili kako su znali i imali su dosta gubitaka, jer nije ni koncipirano da se suprotstave takvoj vrsti terorizma. I, naravno, bilo je dosta zahteva od strane rukovodstva MUP-a da se u to uključi i vojska

OFF
Perišić pristaje, ali pod uslovom da parlament prethodno proglasi vanredno stanje na Kosovu i Metohiji, kako bi se vojsci dalo zakonsko ovlašćenje da deluje protiv terorizma.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Dakle, da Savezna skupština proglasi stanje, da VSO donese odluku o upotrebi vojske, a da Generalštab stručno upotrebljava vojsku na zahtev stručnog tima.

Momir Bulatović, premijer SRJ (1998-2000):

Jeste, on je. General Perišić je u ime Generalštaba u nekoliko navrata tražio da se proglasi vanredno stanje, međutim Vrhovni savet odbrane i Savezna vlada nisu to usvojili iz prostog razloga što je potez krajnje besmislen.

Zavođenje vanrednog stanja ne bi rešilo nijedan problem, ali bi donelo mnogo novih problema jer bi sistematski ugrozilo ljudska prava svih koji žive na Kosovu i Metohiji.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

A onda se zloupotrebom Prištinskog korpusa situacija i dalje komplikovala. Naravno, to je skrivano. Sećam se da je Perišić tražio izveštaje o tome da li je VJ bila angažovana, a dobijao je da nije. Onda se dosetio kako to da prati, pa je tražio da mu organ GS dnevno daje podatke o utrosku velikih kalibara. I naravno, kad vam komandant korpusa kaže da nije nikog angažovao, a vi vidite veliki utrošak municije, kome ćete verovati?

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Oko 18:30 do oko 19:00

I onda je sve više zahtevana upotreba vojske i sve više je taj tim sa Šainovićem pokušavao, i uz, rekao bih, nedovoljnu otpornost Pavkovića, a sve više navaljivanje Miloševića, da zloupotrebljava vojsku.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Gospodin Šainović je, što se tiče političkog dela, imao verovatno neka politička ovlašćenja od državnog vrha kao potpredsednik Savezne vlade da koordinira neke akcije, ali g. Šainović nije komandovao vojskom. Znači, sve je išlo preko komande armije i Generalštaba.

OFF
Savezna vlada 22. jula pristaje da ispuni zahtev vojske da se granični pojas proširi na pet kilometara kako bi se efikasnije sprečavalo unošenje većih količina oružja i upadi terorističkih grupa u južnu srpsku pokrajinu. Kosovo je u plamenu. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija procenjuje da se krajem leta broj raseljenih u toj pokrajini popeo na 200.000.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Oko 29:35 do 30:09

I prolazi avgust. U avgustu Šajo, koga su u međuvremenu zvali general Paton figurativno, pričao je da će oni sigurno uništiti terorizam do septembra. Da su im posmatrači koji su tada bili na Kosovu i Metohiji rekli da samo tako treba nastaviti i ako ga do septembra unište, to je dobro, ako ne unište, neće biti dobro.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Dobio sam utisak da su bili spremni da priznaju tu situaciju i da kažu: evo, oni drže teritoriju, to što oni drže to je njihovo, o svemu ostalom možemo razgovarati. I mi, pošto smo to znali, dobili smo zadatak da preplaniramo akciju i da po svaku cenu uđemo u tu njihovu prestonicu Mališevo, i to smo uradili. Dobili smo zadatak od državnog vrha, preko Generalštaba, preko komande armije, i Vojska i policija dobile su zadatak da se u toj fazi operacija u Mališevu izvede što pre. Mi smo ’’preplanirali’’ taj plan i uspeli smo da za jedan dan i jednu noć uđemo u Mališevo i kada je došao Hil da razgovara sa Šainovićem i kada je izneo taj svoj program, tada je valjda g. Šainović rekao ’’pa u Mališevu se nalaze naše snage’’, on nije mogao da veruje.Onda mu se javio neko od tih komandanata iz MUP-A iz Mališeva i rekao ’’evo, mi smo tu’’. To je jedan detalj.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Znate šta su tražili od mene laici iz te mešovite komande od kojih sam neke pomenuo? Oni su tražili upotrebu avijacije na Kosovu i Metohiji. I zamislite kad upotrebite savremeno sredstvo: ’’jastreb’’, ’’galeb’’, ’’MIG’’, ’’orao’’, koji leti podzvučnom ili nadzvučnom brzinom, vi ga upotrebite protiv terorista da dejstvuje iz vazduha, a njegova brzina je od jednog maha, to je smešno. Pa kad su videli da zaista nema logike da se to upotrebljava, tražili su helikopter. Mi nismo imali naoružanih helikoptera i sad ih nemamo, osim ’’gazela’’, to je protivoklopni helikopter i služi za osmatranje, a nema nikakvog oklopa. I zamislite, u helikopter M1 stavite 25 ljudi, obučenih, i šaljete iznad terorista, a nema oklopa. Jednim običnim puščanim metkom može da se pogodi helikoter, pogodi pilot i vi izgubite 25 ljudi.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Šta se desilo u jednom trenutku? Pošto je terorizam potpuno poražen na Kosovu, iz tih sela dolaze starešine u MUP, prijavljivali su se da hoće da predaju oružje, i onda, recimo, kolona traktora iz tog sela ide prema stanici MUP -a, vozi oružje i predaje ga. Kao ono kada se žito predaje na silosima, tako su to radili. Ostalo je negde u Prizrenskom okrugu 60-ak sela u kojima se to nije moglo uraditi.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

I onda se kaže: mi smo uništili teroriste. Na primer, Milošević je napisao lično svojom rukom da su teroristi pobeđeni. Ja sam rekao: Bre, predsedniče, nemojte da obmanjujemo narod. Pa neću ja dati tu informaciju, daće Rođo, onaj Đorđević, tako su zvali generala policije. Evo on će to kao da je on napisao. I sad čita on preda mnom i kaže Rođo, a meni namiguje i pita: Rođo, da li ti se sviđa. Da, da. I ispada da on piše Rođi i daje u javnost da smo pobedili teroriste i javno oni na nekom sastanku to kažu. Ja sam rekao: Gospodo, bio je tu i Vlajko Stoiljković, bio je i Milošević, i sva ona bulumenta iz združene komande i Aca Dimitrijević i predstavnik vojske. I ja kažem da terorizam nije pobeđen.

OFF
 23. septembra Savet bezbednosti UN usvaja Rezoluciju 1199, kojom se od Srba i Albanaca traži da obustave borbe i sednu za pregovarački sto. Dvadeset četvrtog septembra NATO saopštava da je podignuta borbena gotovost alijanse. Odobren je ’’Akt upozorenja’’ za vazdušne operacije na Kosovu. Početkom oktobra vazdušna intervencija avijacije NATO-a postaje sve izvesnija. Mete su odabrane. Delegacija predvođena specijalnim izaslanikom SAD Ričardom Holbrukom dolazi u Beograd u poslednjem pokušaju da ubedi Miloševića da se povinuje Rezoluciji 1199. Paralelno sa pregovorima Milošević–Holbruk teku razgovori vojnih delegacija.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Prije samog početka pregovora, general Veličković je meni kazao: Ništa ne potpisujemo. Na moj upit zašto ne bismo potpisali nešto što je dobro za našu VJ, za našu zemlju, on je ostao kategoiričan da ništa ne potpišemo. Ja sam o tome izvijestio generala Perišića, kome sam bio pomoćnik za RV i PVO.  (1:10:57) Devetog oktobra nismo mnogo uradili u pregovorima. Desetog oktobra ušli smo u zonu zategnutih pregovaračkih pozicija i došli u situaciju prekida. (1:11:15)  Jedanaestog oktobra nam se pridružio i Holbruk. Bez obzira na to koliko su stručnjaci NATO-a pokušavali da razumeju naše probleme, oni su i nudili neke ustupke, ali sa naše strane je sve bilo limitirano, prvenstveno stavovima generala Veličkovića. 

OFF
Jedanaestog oktobra pregovori su na ivici prekida. Dan kasnije, međutim, nastaje preokret.

 

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Dvanaestog ujutro u 6, kad sam došao u kancelariju, našao sam Veličkovića i on mi je objasnio sledeće: ići ćemo u susret onome što bude tražio NATO i napravićemo sporazum.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Tu se nije radilo o nekim potezima koji bi ugrozili  našu bezbednost nego su za cilj imali da se omoguće nad Kosovom i Metohijom letovi, a da se prethodno to mora najaviti.

Ako su u pitanju naši vazduhoplovi, onda se to mora najaviti komandi NATO-a, odnosano ako NATO planira da u vazduhu na Kosovu i Metohiji ima neke vazduhoplove, onda je to morao da najavi našoj komandi ratnog vazduhoplovstva i PVO-u.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Kad je trebalo parafirati na kraju taj nacrt vojnog sporazuma, koji se odnosio na monitoring iz vazduha, general Veličković je odbio da potpiše taj nacrt. (1:13:56) Došli smo u neugodnu situaciju – gen. Šort potpisuje, general Veličković odbija.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Dakle, pod negovom komandom je pripremljen taj nacrt sporazuma, ali je rekao da ne želi da ga potpiše ne elaborirajući nijedan razlog.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

U toj pat-poziciji, ja sam sugerisao Perišiću da on potpiše.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

35:06 do 35:40

I ja, pošto najbolje to znam, završavam pregovore sa Klarkom i potpisujemo dokument i to ću vam pokazati - potpisuje general Klark za NATO, potpisujem ja za SRJ i VJ i uspevam da nagovorim Miloševića da i on potpiše. Ja sam znao da će se kad-tad zlouporebiti taj dokument i reći: evo, Perišić je potpisao sa NATO-om nešto - tim pre što neki nisu hteli da potpišu.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Milošević je uzeo da potpiše, nije imao pero, onda mu Solana da napravi jednu aluziju kaže: gospodine predsedniče, kad drugi put dođem, doneću vam ekskluzivno pero, a čast mi je da ćete vi jedan takav značajan dokument potpisivati mojim perom.

Milošević je potpisao nešto na engleskom u smislu ’’odobravam ili saglasan’’, i posle toga je trebalo realizovati odredbe Rezolucije. U tim odredbama rečeno je, između ostalog, da se vraća nivo iz januara 98. godine. To je značilo da Prištinski korpus i sve jedinice vazduhoplovne koje su bile na tom prostoru ostanu dole.

OFF
Trinaestog oktobra Ričard Holbruk vraća se u Brisel, a Milošević saopštava građanima da je postignutim dogovorom otklonjena opasnost od vojne intervencije. Istog dana, međutim, specijalna delegacija odlazi u Belorusiju, radi nabavke oružja.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Nešto što je moglo biti simptomatično – trinaestog sam ja dobio nalog da sa timom stručnjaka u pratnji jednog visokog državnog funkcionera odem u jednu evropsku zemlju i da tamo pogledamo neka sredstva koja su nam potrebna.

Momir Bulatović, premijer SRJ (1998-2000):

Ne mogu da govorim o detaljima. Samo znam da smo stalno pokušavali da preskočimo taj embargo koji se inače prema SRJ primenjivao još od 92. godine i mislim da je logično bilo da zemlja koja je napadnuta ili se spremao napad na nju pokušava da dođe do oružja da bi se branila.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Tačno je da su Lilić i Grahovac išli u Belorusiju, koja je obećavala ne znam šta, sve nešto zastarelo. Obećavali su ’’migove 29’’, na kojima je trebalo izvršiti generalni remont, a remont jednog ’’miga 29’’ košta 12 miliona dolara. A vi znate u kakvoj smo mi situaciji bili. Davali su nam neka sredstva koja su već tada bila zastarela, rakete S300, a jedan divizion treba 300 vagona tih raketa, a to košta 350 miliona dolara. Prema tome, i da su nam mig dali džabe i potpuno ispravan, i da smo imali potpuno obučenu vojsku za taj divizion - mi ga nismo mogli transportovati.

OFF
Petnaestog oktobra očekuje se dolazak u Beograd generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane i generala Veslija Klarka i Majkla Šorta, radi potpisivanja konačnog sporazuma kojim se dozvoljavaju preleti i verifikacija NATO-a. Do tada su, prema nacrtu sporazuma, komande vazduhoplovnih snaga NATO-a i Vojske Jugoslavije morale da razmene posmatračke misije, kako bi se lakše sprovele odredbe sporazuma. Dva dana dovoljna su da čitav sporazum ponovo bude doveden u pitanje.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Kad sam došao u svoju kancelariju našao sam skoro vanredno stanje. General Krga, koji je tada bio načelnik obaveštajne uprave, ušao je kod mene i kazao da smo ušli u zonu visokog rizika, da naša strana nije poštovala dogovor da se primi tim NATO-a u komandu vazduhoplovstva, da to odbija general Veličković, i da smo samim tim doveli institucije NATO-a na to da zaključe da je u pitanju prevara.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Sporazum je podrazumevao da naš tim bude u Vićenci, a da njihov tim bude ovde.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Nakon pola sata sat, pozvao me je Perišić i u njegovom kabinetu sam našao njega, Veličkovića i generala Dimitrijevića. Situacija je bila vrlo napregnuta. Vodi se prepirka, vrlo oštra. General Veličković odbija da prihvati tim NATO-a u komandu vazduhoplovstva. Oni su zapravo došli od predsednika Miloševića. Tamo nisu postigli nikakav sporazum i prepirka je nastavljena u Perišićevom kabinetu.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Jeste, taj sastanak jeste održan u kabinetu načelnika Greneralštaba gospodina Perišića. On se završio tako što je general Veličković uporno odbijao i govorio da on ne želi to da potpiše i onda je u jednom trenutku čak demonstrantivno napustio taj sastanak, i čitava priča se tako i završila.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Nije ostalo ništa drugo nego da se napiše naređenje koje je imalo dva stava. Prvi, da mora da primi tim NATO-a i drugi da izvrši pripremu tima za odlazak u Vićencu.

OFF
Milošević u razgovoru sa Havijerom Solanom i generalom Klarkom pokušava da izbegne sprovođenje pojedinih odredaba dogovora s Holbrukom, negirajući postojanje nekih jedinica na Kosovu. General Perišić, koji prisustvuje razgovoru, potvrđuje informacije koje ima NATO.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Oni su iz vazdušnog prostora utvrdili da sa Kosova i Metohije nisu povučene neke jedinice koje su došle posle januara '98. To je bio jedan bataljon iz 11. oklopne brigade. Tu sam ja intervenisao. Milošević je rekao da jeste, ja sam rekao da nije, jer imali smo argumente i bilo je smešno da jedan drugog obmanjujemo pred međunarodnom zajednicom kada je to bilo toliko očito - kao da sam ja ošišan ili nisam ošišan.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

To je tačno. Kad je on rekao da tamo nema dodatnih vojnih snaga, ja sam mu prosto rekao: “Pa, gospodine predsedniče, da li ste čuli za 211. oklopnu brigadu?” Govorili smo na engleskom. On je odgovorio: “Ne, nisam čuo za takvu jedinicu.”

Onda se okrenuo i nešto rekao generalu Perišiću na srpskohrvatskom. Perišić mu je odgovorio, a onda se Milošević okrenuo, nije izgledao veselo, i rekao: “Dobro, možda postoji takva jedinica.” I tako se nastavilo za još nekoliko jedinica, dok na kraju nije pristao da svaku od njih povuče.

Prihvatio je, ali s negodovanjem. Nije to bilo prihvatanje povlačenja prekomernih jedinica, već prihvatanje po principu – koju god pomenete, mi ćemo je povući.

OFF
Devetnaestog oktobra Perišić prilikom posete Gornjem Milanovcu javno saopštava da opasnost od vazdušnih udara nije otklonjena i da će se oni dogoditi ako se ne ispune odredbe iz Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN-a.

Dvadeset sedmog oktobra smenjen je dugogodišnji šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić. Komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane general Ljubiša Veličković premešten je na mesto savetnika u Saveznom ministarstvu odbrane. Perišić je sledeći.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Onda sam ja 24. novembra smenjen sa funkcije načelnika generalštaba. Naveče me je Milošević zvao i rekao: Momo, ti nisi odsada načelnik Generalštaba, dužnost će primiti Ojdanić. Ja sam rekao da to nije korektno, da je vojska ozbiljna institucija, da se on ne sme igrati, jer to može negativno da mu se vrati. Onda je on počeo da me ubeđuje: Ti nisi smenjen zato što mi nismo zadovoljni, veoma smo zadovoljni. Ti ideš za savetnika predsednika Savezne Vlade Momira Bulatovića. Ti znaš da smo to usmeno dogovorili, bilo bi dobro da se pomeriš, dugo si načelnik Generalštaba. Ja kažem: Zašto, šefe? Pa, kaže, zato što Amerikanac, je si li video, načelnik generalštaba, bude to tri godine. Ti si to već pet godina. Pa, ja kažem, ista je stvar i sa predsednicima. Onda je trebalo da nas dvojica idemo zajedno. Ja sam se šalio sa njim ovako.

Momir Bulatović, premijer SRJ (1998-2000):

General Perišić je tražio alibi za neuspeh vojske Jugoslavije u procesu odbrane granice SRJ jer je pred saveznu vladu iznosio nemoguće materijalno-finansijske zahteve. Sada znam da je bio potpuno svestan da u ovoj zemlji  nema desetina miliona dolara, koliko je navodno trebalo da se angažuje vojska u odbrani zemlje, a morao je da obezbedi da se država brani na svojim granicama nezavisno od toga koliko novca u njoj ima. Nakon toga je izvršena smena na vrhu vojske Jugoslavije i vojska je korektno odradila svoj posao u odbrani države i na Kosovu i Metohiji.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Moj utisak je da je general Perišić smenjen zato što nije u potpunosti podržavao politiku optuženog da se koristi vojna snaga protiv stanovništva na Kosovu. Ono što smo mi primetili jeste da su, skoro odmah posle njegovog smenjivanja, snage koje su se tamo nalazile počele da se razmeštaju po terenu i da idu u akcije koje su bile u suprotnosti sa obećanjima koja je u saopštenju NATO-u dao optuženi.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

Sa dužnosti načelnika generalštaba smenjen sam neprimereno, na nezakonit način, bez konsultacija. Treće, izmišljenu dužnost savetnika u Saveznoj vladi ne prihvatam. Četvrto, ostajem na raspolaganju narodu, vojsci i državi. I to sam poslao i to je ođeknulo kao medijska bomba, tako da su iz njegovog okruženja pričali: pa on nije smenjen. Ja nisam smenjen, isteran iz vojske, nego poslat na neki sporedni kolosek, ali sam rekao: Zašto? Da bi on doveo nekoga da radi ono što sa mnom nije.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Učinilo mi se da je Ojdanić karijerista – dovoljno ambiciozan da želi taj posao, i možda da je čovek koji ne bi postavljao teška pitanja zbog kojih je general Perišić dospeo u nevolje.

Momir Bulatović, premijer SRJ (1998-2000):

Konkretno znam da je Perišić smenjen iz prostog razloga što nije poštovao i nije sledio odluke VSO-a i državnog vrha. Zaista, nije mogao, i zadatak vojnika nije bio da predlaže politička rešenja.

OFF
Decembar donosi nove incidente. Samo 14. decembra u terorističkom napadu u pećkom kafiću gine šest mladića srpske nacionalnosti, a u sukobu na granici sa Albanijom, ubijeno je 36 pripadnika naoružane albanske grupe. Dvadesetog decembra general Klark ponovo je u Beogradu.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Gospodine sudija, ja kažem da do polovine decembra, ili do 20. decembra, sporazum nije bio poštovan. Nisam siguran da je on ikad u potpunosti poštovan. Jer, verovali smo da je još bilo teškog naoružanja koje je bilo predato MUP-u, a nije bilo uklonjeno ili vraćeno VJ u skladu sa sporazumom. Povrh toga, do 20. decembra, ili tu negde, imali smo dokaze da su raspoređene dodatne srpske vojne snage koje su korišćene protiv stanovništva, suprotno odredbama sporazuma.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

General Klark je bio vrlo korektan. On je iznosio šta to nije dobro i u čemu se sve ne držimo dogovora. 

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

To kršenje se odnosilo, po mom sećanju, na pomeranje jedinica vojske i MUP-a na terenu. Naime, oktobarskim sporazumom definisano je da se jedinice koje su bile u prostoru, što je sasvim regularno urađeno, vrate u svoje stacionarne objekte i tim sporazumom je bilo predviđeno da tri jedinice ranga ojačane čete ostanu u prostoru. To je urađeno na insistiranje generala Perišića, generala Samardžića i ja sam lično učestvovao u tom delu razgovora u Generalštabu. To su general Klark i njegov tim prihvatili iz prostog razloga što smo im argumentovano ukazivali na to da će u trenutku povlačenja jedinica vojske u kasarne, odnosno jedinica MUP-a, teroristi osvojiti taj prostor.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

On je pojedinačno po zonama i lokacijama odredio gde se ne držimo dogovora i gde postoje povrede režima vatre (1:28:13) i zloupotreba oružja. On je zamolio da se to više ne radi

General Vesli Klark, komandant snaga NATO- a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Da. U tom trenutku, mi smo već imali dokaze da se krše Miloševićeve obaveze prema NATO-u. Oni su rasporedili tenkove severno od Prištine, uz glavnu liniju komunikacije blizu Podujeva. To sam rekao generalu Ojdaniću, a on je odgovorio da je to vojna vežba. To nisu bile vojne vežbe. A po sporazumu, i one bi morale da budu najavljene unapred, a nisu bile najavljene.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Ja mislim da je to bilo dobro rešenje, da je ono ispoštovano do kraja. Ali kasnije se pokazalo da nije tako. Ako krenete iz Prištine za Srbiju, morate proći Podujevo, a između Prištine i Podujeva pet puta neko puca na vas. I kad se pojave posmatrači, tamo nema nikoga.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Gospodine sudija, prema informacijama koje ja imam, srpska vojska i policija nisu u potpunosti poštovale sporazum. Zbog toga je nastavljen albanski otpor, a diplomatija nije imala učinka. Srbi su planirali da taj problem reše ne putem diplomatije, već upotrebom sile.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Činjenica je da se i dalje radilo na formiranju terorističkih jedinica, sada mnogo organizovanijih i mnogo bolje opremljenih, opet iste lokacije, Drenica, Jablanica, Mališevo itd. Formiraju se brigade, jedinice logistike, svi elementi koje ima jedna vojska. I mi to znamo, ali ne možemo ništa da uradimo jer poštujemo ono što je dogovoreno.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Mislim da je činjenica da tu obe strane, i OVK i vlada, snose određenu odgovornost. Jer, ni Srbi ni OVK nisu potpuno poštovali dogovore u tom periodu.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Ako je general Klark reagovao na to što se ponovo jedinice vojske upotrebljavaju ili izlaze u prostor, valjda je pre toga bilo logično da reaguje na činjenicu da teroristi, jedinice OVK, ulaze u prostor, terorišu, čine zločine itd. Dakle, na taj se deo nije reagovalo, a reagovalo se na ono što je kao protivmera rađeno.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Nisam posebno upućen u to. Ne mogu ni da potvrdim ni da opovrgnem da li je zaista bilo toliko napada i incidenata na Kosovu. U svakom slučaju, prema informacijama koje sam dobijao iz pouzdanih izvora, nije bilo naznaka o tome. Moje informacije govorile su da ima stalnih akcija između srpske vojske i policije i nekih članova zajednice kosovskih Albanaca, kao i da su te srpske vojne i policijske jedinice još u upotrebi, čak i u oblastima iz kojih su ranije naveli da se povući.

OFF
Razgovori se završavaju bez konkretnih rezultata.  Milošević pokušava da dobije na vremenu. Plan za odbranu zemlje pripremljen je još tokom jeseni.

General-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba VJ (1993-1998):

I kompletan septembarski deo - avgust, septembar, oktobar i novembar - to je uvežbavano u celoj VJ od Horgoša do Tabanovaca, od Dimitrovgrada do prelaza na Drini. I vojska je to svojski uradila. Našla je prirodne objekte koje nije mogla nijedna bomba NATO-a da uništi. Ovo govorim zato što se mnogi busaju u prsa da smo pobedili NATO, a vidite koliko smo mi dalekosežno gledali, zahvaljujući pameti, ne Perišića nego Generalštaba, a u tom Generalštabu najznačajniji ljudi u pravljenju te operacije bili su Blagoje Grahovac i Veličković, bez obzira na to što on nije hteo da potpiše, pošto je to bila operacija RV i PVO.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Mi vojnici koji smo delom odgovorni za odbranu zemlje, naročito iz vazduha, uvek smo tražili rešenja dvostruko... Prvo da učinimo sve da do toga ne dođe, i drugo, ukoliko do toga dođe, da se treba suprotstaviti.

OFF
Petnaestog januara 1999. godine u kosovskom selu Račak ubijeno je 45 kosovskih Albanaca.  Tridesetog januara Kontakt grupa objavljuje osnovne elemente za pregovore. Istog dana Savet NATO-a izdaje saopštenje u kome insistira na nastavku pregovora i prekidu nasilja, istovremeno dajući ovlašćenje generalnom sekretaru da odobri vazdušne udare po ciljevima u Jugoslaviji, radi sprečavanja humanitarne katastrofe.

Vuk Drašković, potpredsednik Vlade SRJ (januar-april 2000):

Tada sam, između ostalog, imao i jedan nezvanični susret sa generalom Dimitrijevićem, koji mi je rekao da podržava to što radim, ali me je upozorio da su u vrhu vojske ‘’jastrebovi’’ koji su potpuno slepo odani Miloševiću

SEDNICA KOLEGIJUMA GENERALŠTABA VJ, januar 1999.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi:

Presvega želim da kažem, i smatram da je u ovom trenutku za ovu državu najbolje rešenje prihvatiti ponudu Kontakt grupe i krenuti na razgovore. Svako drugo rešenje nije dobro i bilo bi protiv ove zemlje... Naša saznanja iz istih izvora kažu da bi, u slučaju da ne prihvatimo razgovore, ponudu Kontakt grupe, već 20. februara otpočeli vazdušni udari po svim postrojenjima vojske, a Savet bezbednosti UN-a Kosovo bi proglasio teritorijom pod kontrolom Saveta bezbednosti ili, drugačije rečeno – protektoratom.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Tu nije bilo nekih posebnih reagovanja. Procena je kao procena prihvaćena, a da li je Ojdanić to tako preneo - ne znam.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Ja sam istupio sa vrlo konkretnim stavom. Da li će trajati pet dana ili meseci, nebitno je. Cilj će biti ostvaren.

OFF
Državni vrh ignoriše upozorenja. Zapad pritiska obe strane da 6. februara počnu pregovore u Rambujeu. Dvadeset treceg februara pregovori se završavaju neuspehom.

Iza zatvorenih vrata Generalštaba odigrava se drugačija drama.  Načelnik vojne službe bezbednosti general Dimitrijević saopštava članovima Generalštaba da DB prisluškuje vojne telefone.

IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA GŠ, februar 99.

GENERAL          Aleksandar Dimitrijević, načelnik Službe bezbednosti VJ:   

...Mismo,naime,ovihdanaaktivnošćuorganabezbednostiutvrdilidajepraktično čitavakomandaPrištinskogkorpusapodkontrolomSlužbedržavnebezbednosti. Znači, 34 telefonaukomandiPrištinskogkorpusa,načelusakomandantom,  prisluškujeDržavnabezbednost. Japostavljampitanje, da litonekonaređujedasevojskakontroliše, štajeciljtoga...

General-pukovnik DRAGOLJUB  OJDANIĆ, načelnik Generalštaba VJ:

Ima li pitanja ili neslaganja sa izlaganjem generala Dimitrijevića? Nema. Imaš li, Aco, za ovakvu tvrdnju dokaze neke, da se cela Komanda Prištinskog korpusa prisluškuje?

General          Aleksandar Dimitrijević, načelnik Službe bezbednosti VJ:   

Apsolutno. Za svaku izgovorenu reč.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Ja sam na kolegijumu želeo da upoznam sve članove kolegijuma i načelnika Generalštaba s tim da se u Prištini dešava nešto vrlo čudno i da se prisluškuje praktično čitava komanda Prištinskog korpusa. Pitan sam da li imam dokaze, rekao sam da imam i pošto je načelnik Generalštaba odbio da o tome razgovara, ja sam tražio razgovor kod predsednika države, kao predsednika VSO - uz moj komentar, ukoliko je to urađeno uz saznanje šefa države da je onda problematičan njegov odnos prema vojsci, a ako je bez njegovog znanja, onda je pitanje ko koga tu kontroliše.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Nije bilo nikakvog nezadovoljstva. I to je ono što zabrinjava.

OFF
Dimitrijević traži sastanak s Miloševićem.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Onda me je obavestio Ojdanić da treba da se javim Miloševiću. Tu je bio i Ojdanić i ja sam pitao Miloševića da li se to radi bez njegovog znanja. On je rekao da on o tome ne zna ništa.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

Da li je prisluškivanja bilo - sigurno je bilo. Međutim, nema se tu šta prisluškivati. I to što se prisluškivalo, ne znam kakva je svrha bila. Da se neko ucenjuje ili šta još? Prisluškivalo se, ja sam kasnije saznao da se prisluškivalo.

OFF
Tokom razgovora sa Ojdanićem i Dimitrijevićem, predsednik Milošević poziva i Radeta Markovića, načelnika službe Državne bezbednosti. Marković negira Dimitrijevićeve tvrdnje.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Onda je Sloba, da bi olakšao stvar, naložio da se formira komisija. I, naravno, bilo je iluzorno očekivati da će komisija zateći sve to na licu mesta, ali komisija je zaključila da za tako nešto postoje tehničke mogućnosti - i to u roku od pet minuta  To je bila potvrda.

OFF
U predvečerje rata dve službe bezbednosti nisu verovale jedna drugoj.

Ljubodrag Stojadinović, vojni analitičar:

Očito da postoji prilična disharmonija između te službe i službe DB-a i očito je tu postojala konkurencija, proizašla iz Miloševićeve taktike da te dve službe treba držati u stanju tenzija, kako bi se lakše održala vlast.

OFF
Paralelno sa pregovorima, Severnoatlantski savez obavlja poslednje pripreme za vazdušne udare po ciljevima u Jugoslaviji, za slučaj da se sporazum ne postigne. Glavnokomandujući NATO-a za Evropu general Vesli Klark nekoliko dana pred početak rata upozorava generala Ojdanića na predstojeću katastrofu. Ojdanić ovaj telefonski razgovor, kojem je prisustvovao i prvi obaveštajac Vojske general Branko Krga, prepričava članovima kolegijuma GŠ-a.

IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA GŠ, MART 99.

General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANIĆ:

Klark je naglasio da mu je žao što ja nisam došao prošle nedelje u Vrhovnu komandu NATO-a. Rekao je da je želeo da mi objasni primenu sporazuma Kosova i Metohije sa vojnog aspekta. ..

Posle toga Klark je rekao da želi da mi prenese jedan ozbiljan problem, a to je da će Vojska Jugoslavije biti uništena ako uđe u sukob sa NATO-om...

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Da, General Ojdanić je obavestio svoj kolegij da je imao razgovor s Klarkom i da ga je on zvao da dođe u Mons i Ojdanić je izneo šta je odgovorio Klarku.

IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA GŠ VJ, MART 99.

General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANIĆ:

...Molim vas, nemojte da se manipuliše ovim razgovorima. Uostalom, poznato je da oni samo prete i plaše. Dodao je da traže od mene da ja ubedim državno rukovodstvo da ne učini grešku koja bi NATO dovela u situaciju da primeni silu i pitao je da li ću to da učinim...

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ za RV i PVO (1998-1999):

Na taj njegov odgovor dali smo vrlo kritički osvrt  general Dimitrijević i ja.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

On je ispričao šta mu je sve Klark rekao. Sećam se da je jedan komentar bio da će nas polupati. I bio je jedan komentar da oni nas samo plaše (27:30). To je komentar koji ja nisam ozbiljno shvatio, jer pomisliti da Ojdanić veruje da to što mu Klark govori nije ozbiljno - ne verujem, možda se hrabrio.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedočenje pred Haškim tribunalom, decembar 2003:

Ja sam video da se i dalje koncentrišu snage i rekao sam Ojdaniću za to. On je rekao da kazem Ojdaniću da prestane da radi to da bi se izbegla dalja eskalacija. Ja sam nazvao Ojdanića i rekao da mi pratimo šta rade i da to ne rade, a on je rekao da smo mi to uzročili i da to rade u samoodbrani, zbog pretnje od invazije NATO-a. (10:19) Ja sam mu rekao da ne postoji mogućnost invazije, on je rekao da dolaze trupe u Makedoniju, ja da to nije dovoljno za invaziju i da krši dogovor iz oktobra 98.

STENOGRAM (sednica Kolegijuma GŠ VJ, mart 1999)

General Dragoljub Ojdanić:

Ja sam ga pitao da li general Klark nešto traži od takozvane OVK? Na to pitanje Klark je odgovorio da oni moraju da poštuju sporazum i da se izvrši njihova demilitarizacija, da predaju oružje, prestanu da nose uniforme i da prekinu sa funkcionisanjem….

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Bilo je onih koji su Slobu ubeđivali da mogu da pobede NATO, da neće biti bombardovanja, da će to trajati samo dva-tri dana i mislim da je tu poslednju priču gurao neko sa Zapada, a mi smo progutali tu priču.

General-pukovnik Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ (2000-2002):

U jednom trenutku vi shvatite da će vas napasti najjača vojna alijansa u svetu. I dolazite u dilemu šta da radite. Da se uplašimo i da kažemo: dajte da se mi pokupimo i da pobegnemo. Onda bi tek bili izdajice ovog naroda. Ali mi smo rekli: dali smi zakletvu, pa neka bude šta bude.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Uostalom, ja sam 23. marta u razgovoru sa Slobom, rekao da bombe samo što nisu počele da padaju, a on mi je odgovorio: pa neće to baš tako biti, itd.

OFF
Povod za taj razgovor bila je Dimitrijevićeva smena sa funkcije načelnika Službe vojne bezbednosti.  Umesto njega, Milošević na tu funkciju postavlja generala Gezu Farkaša.

 

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VJ (1993-1999):

Ja sam jednostavno pozvan 23. marta, ponovo sam dao procenu da se mora naći političko rešenje. Zovite Olbrajtovu, polupaće nam zemlju. On je to sve saslušao, a onda mi je rekao da ja treba da pređem na drugu funkciju da se odmorim.

OFF
Dimitrijević posle tog razgovora odlazi u penziju. Njegov kolega general Perišić ne dobija tu privilegiju. Sredinom marta konačno je odstranjen iz vojske.

Ljubodrag Stojadinović, vojni analitičar:

Nisu oni smenjeni zato što su pružali otpor Miloševiću, već zato što su bili demodirani za akcije koje je Slobodan Milošević želeo da sprovede na Kosovu. On je želeo nove ratnike, koji su dinamičniji i spremni da mu obećaju da će sprovesti i njegove najluđe odluke, koji će biti spremni da ratuju protiv čitavog sveta, i da na to pristanu.

OFF
Rat protiv najmoćnije vojne sile sveta mogao je da počne.

[pošaljite komentar]


© 1995 - 2018 , B92