Latinka Perovic

Iscurila je, evo, vec druga godina od nestanka Ivana Stambolica, bivseg predsednika Republike Srbije.

Za porodicu Ivana Stambolica, to je vreme grcevite nade, ali mnogo vise one neizvesnosti od koje je podnosljivija i najstrasnija izvesnost. Rodjeni brat Ivana Stambolica, pokusao je, iz ocajanja, da stvarnu neizvesnost prekine pretpostavljenom izvesnoscu. Milos Stambolic je prvi i dosada jedini javno rekao da Ivan vise nije ziv. Niko nije ni pokusavao da ga tesi.

MILOSEVIC: Za demokratsku javnost u Srbiji protekle dve godine su vreme nepristajanja da se pomiri sa zlocinom nad Ivanom Stambolicem. Jednim u nizu pocinjenih zlocina, ali, ipak, jedinstvenim: nedvosmisleno politickim, savrseno izvedenim i zaodenutim misterijom. Sve vreme je radio Odbor za oslobadjanje Ivana Stambolica. Objavljeni su dokumenti o slucaju i rekonstruisana javna stanovista Ivana Stambolica u olovnim godinama pod Slobodanom Milosevicem i o opoziciji, koja je nacionalni kolektivizam prihvatila kao referentni okvir vlastitog delovanja. Hiljade ljudi potpisalo je zahteve za utvrdjivanje istine, odrzano je na desetine protestnih skupova u Srbiji i vise konferencija za stampu u Beogradu. Angazovane su nevladine organizacije i mediji, alarmirane su relevantne medjunarodne organizacije... Najzad, grupa uglednih pravnika je, povodom "slucaja Ivan Stambolic", a zbog svih slicnih slucajeva, inicirala uspostavljanje institucije nezavisnog tuzioca. Kakav je rezultat svega toga?

Mogucnost utvrdjivanja istine o "slucaju Ivan Stambolic" manja je danas, nego pre dve godine. Zid cutanja je i visi i deblji. Da li to znaci poraz demokratske javnosti? Prividno - da! Ali, kroz odnos prema "slucaju Stambolic", demokratska javnost otkrivala je prirodu nove vlasti i otkrivala da ni ona nije resena da sustinski predje granicu koja ide linijom zlocina.

Posle nestanka Ivana Stambolica, uoci promene vlasti, kao i za vreme kohabitacije stare i nove vlasti, sva paznja bila je koncentrisana na Slobodanu Milosevicu. A zatim, suprotno svakoj logici, sa njegovom predajom kormila vlasti, a narocito posle njegovog izrucenja Medjunarodnom krivicnom sudu, kao da je prestala potreba da se trazi odgovor na pitanje - sta se zapravo dogodilo sa Ivanom Stambolicem. Takav sled dogadjaja stvara utisak da je nestanak Ivana Stambolica za dolazecu vlast, koja ce ubrzo postati i nova vlast, bio samo od instrumentalnog znacaja.

ZLOCINACKI MILJE: Svaka vlast je osetljiva na kritiku. Narocito, kako se to nekad govorilo, na "kritiku svega postojeceg". Svest o teskom nasledju koje je ostavio prethodni rezim, uz odustajanje od analize kako je to nasledje nastalo i ko mu je sve doprineo, relativizuje kritike prema kojima, posle 5. oktobra 2000. godine, u Srbiji nije nista promenjeno.

U isto vreme, ne mogu se, u ime odrzanja nove vlasti, koja je proizisla iz politicki veoma heterogene koalicije, preuvelicavati promene. Narocito se ne mogu prevideti one pojave koje vise govore o kontinuitetu stare politike nego o novoj politici. U takve pojave spada i zlocin nad Ivanom Stambolicem. On se dogodio u zlocinackom miljeu. Ali, taj se milje ne moze promeniti anemicnim, cesto iznudjenim, deklaracijama. Za promenu zlocinackog miljea potrebna je cvrsta politicka volja da se svaki pojedinacni zlocin rasvetli.

U "slucaju Ivan Stambolic" postoje, mozda, nesavladive teskoce. Bivsi poljski ministar policije Kiscak u razgovoru sa legendarnim Adamom Mihnjikom kaze, na primer, da se zlocini u koje je umesan strani faktor gotovo nikad ne rasvetle. Zato se od nadleznih organa sadasnje vlasti i ne trazi da savladaju sve teskoce, nego da porodici i javnosti pruze cvrste dokaze da na teskoce nailaze. Odnosno, da rade na "slucaju Ivan Stambolic". Ovako, tinja sumnja da se, manje-vise, sve zna. Ali, da iz nekih, visih ili nizih, razloga to ne moze da se saopsti.

Pitanje gde je Ivan Stambolic - koje se iz dana u dan ponavlja - nije igra skrivalice. Sadasnja vlast opasno potcenjuje koliko je za nju samu vazno da odgovori da li je zlocin nad Ivanom Stambolicem jedna od vaznih vododelnica izmedju nje i stare vlasti. Mozda ce odgovor na ovo pitanje izroniti iz logike dogadjaja koji slede.

U svakom slucaju, istina o zlocinu nad Ivanom Stambolicem nije ni posle protekle dve godine izgubila na znacaju. Ona je danas, mozda cak i vaznija. Ne zbog izneverenih nada - psiholoski razumljivih, ali visestruko nerealnih - vec zbog krize poverenja. I to na odnosu prema ljudskim vrednostima, medju kojima i prema elementarnom pravu svakog coveka na zivot. Pa i pravu, svejedno cijeg politickog protivnika da ga, kako se to u Srbiji oduvek govorilo, ne proguta mrak. Zato, sve dok ne bude politicke volje, da se sa "slucaja Ivan Stambolic" podigne zloguki mrak, svetlost ce u Srbiji biti varljiva.

Tekst sa promocije knjige "Koren zla" Ivana Stabolica.