Naslovna strana










S one strane snova

Mihal Ramac

Gde je Ivan Stambolic?

Pre sedamstodvadesetcetiri dana nestao je bez traga bivsi predsednik Srbije. U nedelju ce se napuniti dve godine. Za porodicu to su dve godine bolnog i mucnog gubljenja nade. Za drzavu - dve godine neizbrisive sramote.

U vreme Ivanovog nestanka najmocniji ljudi u Beogradu behu Slobodan Milosevic, Mira Markovic, Rade Markovic, Vlajko Stojiljkovic, Nebojsa Pavkovic i Mirko Marjanovic. Odgovorne za njegov nestanak nema svrhe traziti van ove sestorke. Najmocniji ljudi u Beogradu danas su Vojislav Kostunica, Zoran Djindjic, Dusan Mihajlovic i Branko Krga. Oni su najpozvaniji da saopste javnosti sta je od oktobra 2000. do avgusta 2002. uradjeno radi otkrivanja pozadine i pocinilaca zlocina. Samo oni znaju zasto cute.

Javnosti nije poznato ko vodi istragu i dokle je ona stigla.

Milosevic je u Beogradu optuzen zbog nekakve pljacke. Javnosti nije poznato da li ga je tokom boravka u zatvoru neko nesto pitao o sudbini njegovog prethodnika na celu Srbije. Mira Markovic nije optuzena ni zbog cega. Javnosti nije poznato da li je neki od nadleznih organa slucajno dosao na ideju da Markovicku priupita sta zna o Ivanu Stambolicu. Rade Markovic je u zatvoru. Nije zbog Stambolica. Oktobra dvehiljadite, dok je jos bio vlast, on je svojim potpisom i pecatom Ministarstva unutrasnjih poslova garantovao da politicka policija nema veze sa otmicom. Vlajko Stojiljkovic presudio je sam sebi. Nebojsa Pavkovic je smenjen. Mirko Marjanovic bavi se trgovackim i partijskim poslovima. Javnosti nije poznato sta su Marjanovic i Pavkovic pre napustanja drzavnih kancelarija ucinili sa sadrzajem fascikle na kojoj je pisalo "Slucaj Stambolic".

Milosevic svakako nije potpisao naredbu za otmicu. Toliko lud nije bio. Nije ni Mira, mada je potpisala brdo suludih tekstova. Njih dvoje su znali da je 25. avgusta rodjendan Ivanove cerke i jedini su bili toliko kvarni da upravo za taj dan naruce zlocin. Pomenutu fasciklu, dakle, valja traziti tamo gde je ona svakako postojala. Predsednik Vlade Srbije morao je da primi informaciju o nestanku bivseg predsednika Srbije. O tome mora da je sacinjena odgovarajuca beleska. Nije poznato gde se ona nalazi i da li je slucaj razmatran na sednicama Vlade.

Najdeblje fascikle valjalo bi da postoje u policiji i Vojsci Jugoslavije. Vojska, reci ce neko, nije umesana. A ko garantuje? Dobro, recimo da nije. U tom slucaju nema logicnijeg nego da sve njene javne i tajne sluzbe vec 25. avgusta krenu u potragu, ne cekajuci sta ce reci i uraditi policija. Ne zbog toga sto armija policiji ne veruje, vec zato sto ona cuva drzavu i sve njene gradjane nezavisno od Ministarstva unutrasnjih poslova. Stavise, ona ne polaze racune ni tom ministarstvu ni Vladi Srbije. Vojska je svakako vodila svoju istragu, pogotovo ako nije imala veze sa otmicom. Javnosti nije poznato do kojih saznanja su dosli vojni obavestajci i kontraobavestajci.

Policije sto se tice, imala je cetiri meseca da unisti tragove. Da spali i surva u neki ponor beli kombi, da likvidira (najmanje) trojicu neposrednih otmicara, da na odgovarajuci nacin ucutka one koji su dali nalog za akciju, potpisali nalog za kola... Zamislite da je saobracajna policija slucajno zaustavila beli kombi odmah nakon otmice. Vozac i suvozac pokazali bi sluzbene legitimacije i nastavili put.

A sad - danasnja vlast. Kostunica se sretao sa Milosevicem. Ne moz' biti da se nije setio da ga zapita sta se desilo bivsem predsedniku Srbije. Nece biti da on i njegovi silni savetnici za dve godine nisu stigli da se pozabave slucajem Ivana Stambolica. Uostalom, (bar) jedan od savetnika bio je clan Odbora za Stambolicevo oslobadjanje. Djindjic, navodno, kontrolise srbijansku policiju. Mada svakog dana ima priliku da se obrati javnosti, premijer nikako da kaze nesto o Stambolicu. Ima li za to nekih posebnih razloga? I kojih? Ministar policije Mihajlovic, navodno, nije u ljubavi sa premijerom. Da li bi se na osnovu toga moglo pretpostaviti da on krije od Vlade policijska saznanja? Na kraju, opet, Vojska. Ako je Pavkovic nesto tajio, a svakako jeste, bilo bi prirodno da to njegov naslednik general Krga, zastupnik nacelnika GS, sto pre saopsti javnosti, ili bar Predsedniku.

Svi pomenuti svakako znaju vise nego sto saopstavaju. Svi nesto kriju. Iz politickih, policijskih, licnih ili porodicnih razloga, svejedno. Svima ce se to jednom obiti o glavu.

Tacno je da mrtva usta ne govore. Tacno je i to da svaki zivi jezik kad-tad progovori. Ima nacina. Svi tragovi ne mogu se nikad unistiti. Eto kosovskih hladnjaca, eto srebrenickih grobnica... Eto, kod Bele Palanke - na dnu jezera nadjeni les i kola od pre deset godina.

Ivanovoj porodici to nije nikakva uteha. Onima koji veruju da je pravda dostizna - jeste. Samo, izes drzavu koja se pravi luda dok voda ne izbaci les. Sve dok Srbija ne postane ozbiljna drzava, nad glavama njenih vladara lebdece senka kumovljeve sekire ili oficirske sablje, a njeni zitelji ce svaki put pokorno tapsati pobedniku. Od saznanja da ovde ni danas nema cestite drzave vise porazava samo ono da nema ni dovoljno slobodnih gradjana koji bi mogli poceti da je stvaraju.

Danas, 21. avgust.2002.g.

Naslovna strana specijala

Latinka Perovic: Rec na sahrani Ivana Stambolica

Na Topciderskom groblju sahranjen Ivan Stambolic

Slobodan Snajder: Rec o coveku i vremenu

Reakcije javnosti

Hronologija slucaja Stambolic (Beta)

Fotogalerija

 

ARHIVA

Trazi se...

O Ivanu Stambolicu

Ivan Stambolic "Put u bespuce nema kraj"

Cutanje medija i rezima

Beograd, 4.mart 2002
Tuzilastvo nista ne zna

Latinka Perovic "Varljivo leto u Srbiji"
Sa promocije knjige "Koreni Zla" Ivana Stambolica

Mihail Ramac:
"Gde je Ivan Stambolic?"

Vladimir Jovicic:
"Tragao je za istinom o Bojani"

Mira Markovic:
"Bio je prijatelj mog muza"

Poslednje pismo Ivana Stambolica Slobodanu Milosevicu

B92 SPECIJALI


© 2002, B92

Click Here!