Specijal – Antonela Riha, novinar Radija B92, dobitnik Nagrade “Jug Grizelj” za 2003. godinu

Izveštaj sa dodele nagrade

Novinar Radija B92 Antonela Riha dobitnik je novinarske nagrade "Jug Grizelj" koja se svake godine, od 1991, dodeljuje za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima.

Na ceremoniji uručenja nagrade u beogradskom Medija centru 29. januara, osim zahvalnosti, Antonela Riha je naglasila značaj nagrade, odnosno to što ona ima tradiciju i težinu: “Ova nagrada je ohrabrenje i podstrek i ona me je navela da u poslednjih nekoliko dana mnogo intenzivnije razmišljam i o novinarstvu i o svom iskustvu u ovoj profesiji”, rekla je Riha. Ona je navela da u Srbiji “posle Miloševića” novinari nisu više direktno fizički ugroženi, ali da se javljaju drugačija iskušenja. “U Srbiji ima više medija nego ikada, prosto inflacija medija, koja se svodi na sabiranje izjava, na senzacionalne vesti u kojima se vide različiti politički uticaji, a u poslednje vreme i očigledni uticaji biznismena koji praktično uređuju neke medije”, istakla je Riha.

Jedan od članova žirija, Velimir Ćurguz Kazimir kaže da je ove godine, za razliku od prethodnih, bilo lako odlučiti kome nagrada treba da pripadne: "Onog časa kad je neko pomenuo njeno ime svi smo skočili i rekli: To je prava osoba, koja treba u ovom času da pokaže kako bi, između ostalog, trebalo da izgleda naše novinarstvo. Znači odmereno, pristojno, sa činjenicama i sa argumentima".

Novinari iz drugih medijskih kuća složili su se sa ocenom žirija i ocenili da Antonela Riha pripada profilu novinara kakav je bio Jug Grizelj. Novinar Srpskog servisa BBC, Slobodan Stupar: "Mislim da je ona na najbolji način, u najboljem smislu, iskazala sve vrednosti škole Radija B92". Dopisnik agencije Frans Pres. Katarina Subašić: "Mislim da sve što može da se sažme u definiciju odličnog novinara, to staje u dve rečenice njenog imena". Novinar agencije EFA, Ivan Protić: "Ukratko, čini mi se da ovo otvara dodatnu nadu da će srpsko novinarstvo da se vrati na nivo na kojem je bilo pre 2002. godine".

vrh strane

Biografija

Antonela Riha rođena je u Kotoru 1. februara 1963 godine. Završila je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1989. se bavi novinarstvom. Karijeru je počela u Radio Beogradu, gde je prošla sve programe, od zabavnog do informativnog i od anketa do vođenja programa. Krajem 1992, tokom čistke u Radio Beogradu, napušta tu redakciju, a od proleća 1993. radi u Fondu za humanitarno pravo, kao istraživač. Tokom istraživanja boravila je u Bosni, Sandžaku i na Kosovu, a Fond napušta 1996.

U Informativnoj redakciji Radija B92 počela je da radi 1. avgusta 1996. godine. “Taj dan sam zapamtila, jer je to bila jedna od mojih velikih odluka”, kaže Riha. Dugo je bila novinar-terenac, a od 1997. do marta 1999. izveštavala je s Kosova.

“Kada podvučem crtu, mislim da je sve bilo vrlo pošteno i profesionalno i da nije bilo situacije kada se nisam ponašala kao novinar. Raditi za Radio B92 je na hiljadu načina bio izazov. Kada sve to preguraš, to je velik uspeh ako si u dobroj sredini. Radim u redakciji u kojoj se stalno diskutuje, debatuje ili kritikuje ako si pogrešio, ili te hvale ako nešto dobro uradiš”, kaže Antonela Riha.

Poslednjih godina uređuje i vodi jednu od najpopularnijih emisija Radija B92, “Kažiprst”.

(izvor: list Danas, 30. januar 2004)

vrh strane

Obrazloženje za dodelu Nagrade "Jug Grizelj" 2003. Antoneli Rihi

Velimir Ćurguz Kazimir, član žirija

Mnogo toga bismo morali da započnemo rečima "sećam se". Ne zbog toga da bismo tražili utočište u prošlosti i memoriji, već da bismo mogli da vidimo kuda idemo. Kao da smo se sasvim približili onoj tački kada između prošlosti i budućnosti ima sve manje razlika osim, možda, sećanja na ono što je bilo.

Ko se još seća duela između Antonele Rihe i Vojislava Šešelja, iz februara 2000. godine, kada su novinari bili optuženi da su saučesnici ubistva Pavla Bulatovića? Sećam se... da su, nekako, novinarke najviše izazivale izlive besa i nesuzdržane mržnje goropadnih silnika sa naše političke scene. Ima u tim reakcijama, svakako, mnogo toga što je najmanje pitanje političkog uverenja.

Godina 2003. takođe je postala deo sećanja. Po čemu ćemo je pamtiti? Pre svega po tome što je ubijen Zoran Đinđić, što je pala prva demokratska Vlada u Srbiji i što su održani vanredni parlamentarni izbori. Tragični, teški utisak koji ostavlja ova godina pojačava porast nacionalizma, ksenofobije i konzervatizma. Sukobi vlasti i medija bili su svakodnevna pojava. Mediji su tvrdili da su ugroženi. Isto je tvrdila i vlast. Proizvodile su se afere, stvarne i izmišljene, zatvarale i pokretale nove-stare novine. Ono što je odvratno i neukusno postalo je mera uspešnog a ono što je uzdržano i profesionalno postalo je mera dosadnog i prevaziđenog novinarstva. Pošto više nema tabu-tema i cenzure, vreme je da neki novinari i urednici ispitaju izdržljivost stomaka. Intervjui su postali komentari, a komentari automatsko pisanje.

Najveća mera hrabrosti i sposobnosti u novinarstvu danas je u odgovornosti. To je istovremeno i odgovornost prema sopstvenoj profesiji i odgovornost prema javnosti i društvu u kojem živimo. Kad nema takve odgovornosti, nema ni stvarno velikog i značajnog novinarstva.

Antonela Riha je u svom radu, pre svega, spojila ovu odgovornost sa hrabrošću i veštinom. Ona je tako radila godinama.

U najtežim godinama, od 1997. do 1999. izveštavala je sa Kosova. Njena radio emisija "Kažiprst" za kratko vreme je postala najslušanija možda i zbog toga jer se o našem dnevnom novinarstvu govori sasvim otvoreno. Setimo se još kako je Antonela Riha vodila emisije "Yutopija" i "Intervju dana". Uvek je to bilo odmereno, jednostavno, i direktno. Antonela Riha, za razliku od nekih kolega, dobro zna da novinar ima pravo da postavi svako pitanje, ali ne i da komentariše odgovore. Ista je stvar i sa činjenicama. Ili ih znate ili ih ne znate. Potrebno je da se navedu, a ne da se tumače.

Antonela Riha je do pre neki dan bila urednik Informativnog programa Radija B92. A informativni program Radija B92 predstavlja standard našeg radio novinarstva. U tom je smislu Antoneli Rihi sigurno bilo lakše nego mnogim kolegama koje rade u drugim medijima. Radio B92 je svakako okruženje koje stimuliše novinare na podvige.

Pravi izazov, međutim, tek dolazi. Bojim se da će i medijsko i političko okruženje biti sve nemilosrdnije prema novinarima i medijima koji imaju i odgovornost i talenat i hrabrost. Antonela Riha srećom nije tako usamljena među našim novinarima. Ova nagrada je samo pokušaj da se novinari kao što je ona ohrabre i podrže da nikada ne odustanu. I da osete da nisu usamljeni u svojoj memoriji i doslednosti.

vrh strane

Dosadašnji dobitnici

Nagradu "Jug Grizelj" od 1991. godine dodeljuju Grizeljevi porodica i prijatelji, “za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima”. Prvi dobitnik bila je Lila Radonjić, 1992. - Željko Vuković, a 1993. dobitnik je bio Predrag Koraksić. Gordana Logar i redakcija “Naše Borbe” nagradu "Jug Grizelj" dobili su 1994. godine, dok su naredne godine dobitnici bili Bojana Lekić i Svetlana Lukić. Kolumnista lista “Vreme” Stojan Cerović nagradjen je 1996. godine, sledeće godine je nagradu dobila agencija “Beta”, dok su 1998. godine nagradu podelili Radio Bajina Bašta, Radio Pančevo i požarevački "Bum 93". Novinar Teofil Pančić nagrađen je 1999. godine, Omer Karabeg 2000. godine, a 2001. godine Nenad Stefanović. Dobitnik nagrade "Jug Grizelj" za 2002. bio je novinar Ivan Torov.

vrh strane

Šešelj optužio novinare za saučesništvo u ubistvu Pavla Bulatovića

10. februar 2000. Izvor: B92

Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SRS Vojislav Šešelj je u četvrtak optužio novinare nekoliko beogradskih redakcija za saučesništvo u ubistvu saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića. Prethodno je Šešelj ocenio da je ovo ubistvo akt državnog terorizma od strane SAD i zapadnih zemalja, uperen protiv SRJ i da će naša država odgovoriti adekvatnim merama.

Sledi integralni deo razgovora sa konferencije za štampu - najpre odgovor na pitanje našeg novinara Antonele Rihe - kakve će mere država preduzeti protiv terorizma za koji vlast kaže da stiže sa Zapada:

Šešelj: Adekvatno ćemo reagovati na osnovu Ustava i zakona svim sredstvima koje nam stoje na raspolaganju u odbrani svoje zemlje.

B2-92: Protiv koga?

Šešelj: Protiv svih onih koji su instrumentalizovani od strane zapadnih zemalja. Protiv svih, a možda i protiv Vaše novine. Vi ste iz "Novosti", je l' tako?

B2-92: B2-92.

Šešelj: A, iz B2-92. Šta je to, ja nisam ni čuo, je l' to registrovano? Ministre, jel' postoji to? E, protiv svih onih koji deluju po instrukcijama Zapada, koji primaju pare od Amerikanaca i njihovih saveznika da deluju protiv SRJ, na adekvatan način. Adekvatan način će te iskusiti u praksi. Jer, ovde više rukavica nema, ovde je sad sve kristalno jasno, i ko se sablje hvata, može od sablje i da pogine – to treba svi da imate u vidu. Ne mislite valjda da ćemo mi dozvoliti da nas ubijate kao zečeve, a da ćemo mi Vas da tetošimo ovde i uzgajamo u saksijama. Vodite računa o tome. Vas, sa B92 i ostalih izdajničkih ekspozitura. Ne mislite valjda da ćete vi preživeti našu eventualnu likvidaciju. Grdno se varate. Ima li još pitanja?

B2-92: Zanima me, pošto se desilo sad to sa g. Bulatovicem, ta tragedija i taj zločin – da li se i Vi lično plašite pošto ste rekli da je na snazi državni terorizam drugih zemalja. Vi ste istaknuti političar.

Šešelj: Vama bi trebalo da je odavno poznato da se ja ničeg ne plašim, apsolutno ničega.

B2-92: Bile su glasine pre par nedelja i da ste Vi povredjeni u nekom incidentu.

Šešelj: Pa, vidite da nisam povredjen. A što bih se ja plašio? Trebalo bi Vi da se plašite. Radite za izdajničko glasilo...

B2-92: Nije izdajničko glasilo.

Šešelj: A, nije izdajničko glasilo – dobro. Vi posle dokazujte da nije.

B2-92: Posle čega?

Šešelj: Posle nečega. Videćete vi čega. Samo nema više u rukavicama ništa. Vi, državnike ovde da ubijate kao zečeve, a da budete sigurni – varate se, suviše se varate. Sad više nema u rukavicama ništa. Ko radi za Amerikance, moraće da snosi posledice. Kakve posledice? - Najgore moguće. Radite protiv svoje države, plaćeni ste američkim parama da uništavate svoju državu. Vi ste izdajnici, Vi ste najgori. Nema ništa gore od Vas! Vi ste gori od bilo kakvih kriminalaca!

B2-92: To nije tačno, g. Šešelj.

Šešelj: E, to je vrlo tačno. To je potpuno tačno. Vi ste izdajnici jer primate pare od Amerikanaca i uvek ste primali pare od Amerikanaca. Vi ste isti – i oni koji su primili pare da ubiju ministra odbrane i Vi koji ste plaćeni da propagandno delujete protiv svoje zemlje, isti ste, isti ste zločinci. Istraga će utvrditi da Vi dobijate pare do onih koji su bombardovali našu zemlju – u to sam apsolutno ubedjen, jer oni zvanično podnose izveštaj koliko Vam daju para. I Vi ste isti.

B2-92: Da li tražite ubice medju novinarima?

Šešelj: Medju Vama koji radite za strane obaveštajne službe tražimo ubice. Vi ste saučesnici ubistva. Vi ste isti. Ne mislite valjda da ste Vi novinari neke svete krave? Ima krava medju Vama, doduše, ali niste svete. Jeste ubice. Ubice ste svog naroda i svoje države, potencijalne. Da, Vi koji radite za Amerikance – Vi iz "Danasa", Vi iz B92, Vi iz "Glasa javnosti", iz "Novosti", Vi iz "Blica". Vi ste izdajnici srpskog naroda, svesno radite u korist onih koji su ubijali srpsku decu. Svesno radite, prodane ste duše – to ste Vi! .

vrh strane