KO ĆE NASLEDITI MILANA MILUTINOVIĆA? | 09/12/2002 13:07 -> 17:41 | Izvor: B92
 |
Beograd -- Neuspeh izbora otvorio je polemiku da li i ko može da nasledi Milana Milutinovića na mestu predsednika Srbije. I pored toga što je u javnosti prisutno mišljenje da ukoliko predsednik ne bude izabran, tu funkciju, do izbora novog, vrši predsednik Skupštine Srbije, Vojislav Koštunica u nedelju uveče je otvorio pitanje ustavnosti takve odluke.
Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže za Radio B92 da je ova situacija veoma specifična jer je Ustav Srbije nije predvideo. Ustav predviđa samo prevremeni prestanak mandata, ili privremenu sprečenost predsednika da vrši svoju funkciju. "U toj situaciji, ostaje nam samo da se poslužimo analogijom, i da, u smislu pravnog principa analognog tumačenja pravnih odredbi, bude primenjena istovetna odredba i na ovu situaciju. Dakle, ima se smatrati da je predsednik privremeno sprečen u smislu funkcije, ne postoji funkcioner koji je izabran za tu funkciju, a pošto funkcija predsednika treba, po ustavu, da se vrši, onda normalno treba primeniti malopre parafraziranu odredbu da u slučaju privremene sprečenosti predsednika, iz bilo kog razloga, predsednika zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Prema tome, ja mislim da će se to desiti ovoga puta, da će se ta odredba ustava primeniti i na ovu situaciju koja je nastala iako ona nije sasvim precizno predviđena ustavom", rekao je Vučetić.
Vučetić kaže da sadašnja predsednica skupštine Srbije Nataša Mićić neće morati da podnosi ostavku na tu funkciju, jer će biti samo vršilac dužnosti predsednika republike. Na pitanje da li će ona imati sva ovlašćenja predsednika, bez obzira na to što je samo vršilac dužnosti, predsednik Ustavnog suda Srbije odgovorio je potvrdno jer u Ustavu piše da predsednik skupštine zamenjuje predsednika republike. "Znači da ga zamenjuje u svim funkcijama koje predsednik republike ima, konkretno, kada bude zakazana sednica Vrhovnog saveta odbrane, poziv za tu sednicu dobijaće predsednik Narodne skupštine, ili kada bude trebalo, ako bude trebalo, predložiti novog mandatara za sastav republičke vlade, ili kada bude trebalo predložiti sudije ili predsednika Ustavnog suda Srbije, opet će tu funkciju vršiti predsednik Narodne skupštine na osnovu ustava, jer on zamenjuje u punom kapacitetu predsednika republike. To se prosto mora tako tumačiti jer ustav nije napravio od tog pravila nijedan izuzetak", rekao je Vučetić.
IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE NISU USPELI | 09/12/2002 09:37 -> 15:37 | Izvor: B92
|
Beograd -- Ponovoljeni izbori za predsednika Srbije, prema podacima CESID-a, nisu uspeli. Na osnovu rezultata sa reprezentativnog uzorka biračkih mesta, predstavnici CESID-a su saopštili da je na izbore izašlo 45,2 odsto građana. Republička izborna komisija do sada je obradila 83,59 odsto biračkih mesta i na osnovu toga saopštila da je na izborima glasalo 44,97 odsto upisanih birača. Predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica je saopštio da ne priznaje rezultate izbora. Neuspeh ponovljenih predsedničkih izbora pokrenuo je različita tumačenja Ustava, to jest pitanje da li će predsednik Skupštine Srbije po isteku mandata Milana Milutinovića, 5. januara, preuzeti dužnost predsednika Republike. Istovremeno, analitičari ocenjuju da je posle svega neophodna saradnja DSS-a i DS-a.
Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić u izjavi za B92 kaže da je prema Ustavu dužna da u roku od 60 dana od dana neuspeha izbora odluči da li će raspisati nove izbore. "Moram da izrazim žaljenje što Srbija nije dobila predsednika. Po prestanku mandata sadašnjeg predsednika Milana Milutinovića, 5. januara, predsednik Skupštine obavljaće tu funkciju, dakle to nije vezano za ličnost, u politici je sve moguće", rekla je ona.
Potpredsednik DS-a Zoran Živković u izjavi za B92 ocenjuje da bi bilo potpuno neozbiljno ponovo raspisati izbore za predsednika Srbije. "Mislim da je vreme za jedan ozbiljan politički dogovor, da se zastane s biranjem predsednika, da se politički dogovorimo oko vršioca dužnosti, predsednika Skupštine, a da predsednik bude biran posle usvajanja novog Ustava Srbije, a uz to ćemo definisati kako će on biti biran, da li u Parlamentu ili direktno. Moja procena je da bi ponovno direktno biranje sa ovakvim nadležnostima predsednika bilo veliko gubljenje vremena i nerava i velik trošak, a da je bolje da Parlament izabere predsednika koji će biti predstavnik Srbije, a ne nekakva četvrta grana vlasti koju savremena politička scena u Evropi ne poznaje", rekao je Živković. On je u izjavi za B92 već čestitao Nataši Mićić, koja će, prema njegovim rečima, 5. januara preuzeti funkciju predsednika Srbije. "Nataši čestitam ono što je očekuje posle 5. januara, a to znači da će biti vršilac dužnosti predsednika Srbije. Sigurno je da će biti najlepši predsednik i nademokratičniji, a uz to ide i mesto u Vrhovnom savetu odbrane", rekao je Živković.
Predsednik Veća građana saveznog parlamenta Dragoljub Mićunović u izjavi za B92 ocenjuje da neuspeh izbora predstavlja veliku štetu za zemlju. "Mislim da time ulazimo u dosta komplikovan period. Nije sasvim jasno ni ustavno koliko dugo se može bez novih izbora, kada će novi izbori biti, koliko nam treba do menjanja Ustava. Cela tenzija se prenosi na republičke izbore, ušli smo u reorganizaciju države i imamo mnogo problema, a svi su zgusnuti. Da su uspeli izbori, mnogo bi nam olakšali rad u Saveznoj skupštini oko Ustava, a sada ćemo možda izmeniti redosled poteza, što nije dobro", rekao je Mićunović.
DSS NEĆE PRIZNATI REZULTATE IZBORA | 09/12/2002 23:20 -> 01:45 | Izvor: B92, Beta
|
Beograd -- Predsednički kandidat i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u nedelju uveče da neće priznati rezultate izbora za predsednika Srbije. Izborni rezultat "nećemo priznati", rekao je Koštunica na konferenciji za novinare Izbornog štaba DSS-a i najavio da će DSS uložiti "sve vrste žalbi", obratiti se međunarodnim organizacijama, ali i podnositi krivične prijave.
On je optužio Vladu Srbije i premijera Đinđića da su odgovorni za neuspeh izbora, a kao osnovne razloge za neuspeh izbora naveo je izborni cenzus i nedovoljnu ažuriranost biračkih spiskova. Koštunica je rekao da su to "dve zamke više nego očigledne i providne" usmerene ka tome da "izbori po svaku cenu ne uspeju". "Mimo uobičajenih pravila" u razvijenom demokratskom svetu, "stavka o cenzusu namerno je i tendenciozno ugrađena u ove izbore da ne bi uspeli", ocenio je Koštunica i optužio vladu da "nije imala dovoljno poverenja da će cenzus biti dovoljan da izbori ne uspeju", pa je posegla i za biračkim spiskom u tom cilju. "Te zamke su povezane i za njih direktnu odgovornost snosi vlada Srbije i njen predsednik", ocenio je Koštunica i dodao da se vlada Srbije "upisuje u Ginisovu knjigu rekorda i knjigu srama istovremeno", jer "raspisuje izbore i istovremeno agituje da oni ne uspeju".
Koštunica je kritikovao i stručnjake nevladine organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), zbog njihovih pozitivnih ocena o izbornom procesu, kao i zbog izbornih prognoza, koje su, prema njegovom mišljenju, ponekad "imale karakter vradžbina".
Lider DSS-a je kritikovao vladu premijera Zorana Đinđića i zbog toga što "nije dala pravo glasa" državljanima Srbije u inostranstvu. On je optužio vladu da "ne želi izgradnju institucija, stabilizaciju prilika i uspostavljanje pravne države" i dodao da njima "ne treba red, već im treba haos". Koštunica je rekao da su predstavnici vlade, i sam Đinđić, "političkim sredstvima vodili razne vrste kampanja sračunate da izbori ne uspeju". "Zanimljivo je da vrlo podudarne i srodne stavove ima Đinđić i nedemokratski kandidat Vojislav Šešelj. Obojica su agitovali da su izbori nevažni", rekao je Koštunica.
Za eksperte, naročito one iz CeSID-a, rekao je da su se ponašali "kao da se izbori dešavaju negde drugde" i kritikovao njihove izjave da na izborima nije bilo nepravilnosti. "Izbori ne počinju i ne završavaju se na dan izbora", rekao je Koštunica i odbacio tvrdnju eksperata da predsednički kandidati nisu dovoljno animirali birače. Koštunica je još rekao da je "Đinđić stigao da spali sve biračke listiće" od oktobarskih izbora do danas. "Borićemo se, nećemo odustajati, nemam pravo da se odričem ovolike podrške. Ja nisam prek i plah čovek, ali uporan jesam", kazao je Koštunica.
Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin izjavio je u nedelju uveče da ta stranka ne prihvata podatak o broju birača koji je utvrdila Republička izborna komisija i najavio da će o tome obavestiti Vrhovni sud Srbije i međunarodnu zajednicu.
Na konferenciji za novinare u Izbornom štabu DSS-a, Maršićanin je kazao da DSS priprema žalbu Vrhovnom sudu Srbije na broj upisanih birača, ali i krivičnu prijavu protiv sekretara RIK-a Ljiljane Benać-Šantić zbog "smanjivanja dokumentacije sa prošlih izbora". On je optužio RIK da ne dozvoljava članovima DSS-a da izvrše uvid u biračke spiskove i utvrde koliko je nepostojećih osoba upisano. Funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec, koji vrši uvid u spiskove u ime DSS-a, naveo je da u spiskovima ima oko 600.000 "nepostojećih" ljudi. On je optužio RIK i Ministarstvo unutrašnjih poslova da već četiri dana na razne načine opstruišu rad predstavnika DSS-a.
Dragan Maršićanin je još optužio predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) da su, objavljujući rezultate o izlaznosti tokom dana, "izricali prognozu uspeha izbora", što je, kako je ocenio, kršenje izborne tišine.
Potpredsednik DSS Zoran Šami naveo je da je nakon obrađenih 97,76 % biračkih mesta izašlo 2.913.519 birača. Za Koštunicu je glasalo 1.690.457 birača ili 58,02 %, za Pelevića 103.929 birača ili 3,57 %, za Šešelja 1.039.776 birača ili 35,69%, a nevažećih listića je bilo 2,72%.
GLASALO 45,2 ODSTO BIRAČA - IZBORI NISU USPELI | 09/12/2002 10:09 -> 00:49 | Izvor: B92, SRNA
|
Beograd -- Rezultati prikupljeni CeSID-ovom uzorku sa 470 izbornih mesta, pokazuju da je na predsedničke izbore izašlo 45,2 odsto ili 2.960.000 birača u odnosu na birački spisak od 6.525.760 građana sa biračkim pravom koji je utvrdila Republička izborna komisija. Vojislav Koštunica je dobio 1.691.000 glasova ili 57,5 odsto. Vojislavu Šešelju je poverenje ukazalo 1.07.000 ili 36,3 odsto, dok je za Borislava Pelevića glasalo 105.000 birača ili 3,6 odsto. Nevažećih listića bilo je oko 76.000 ili 2,6 odsto, saopštio je Zoran Lučić iz CeSID-a.
Na izborima na predsednika Srbije glasalo je 44,97 odsto upisanih birača, saopštio je predsednik Republičke izborna komisije Radoslav Baćović na osnovu podataka sa 83,59 odsto obrađenih biračkih mesta. Predsednički kandidat Demokratke stranke Srbije Vojislav Koštunica osvojio je 1.431.360 glasova ili 57,95 odsto, lider radikala Vojislav Šešelj osvojio je 884.254 ili 35,80 odsto, dok je Borislavu Peleviću, kandidatu Stranke srpskog jedinstva poverenje dalo 86.694 ili 3,51 odsto građana.
ILIĆ: OČEKUJE SE VELIKA KRIZA | 09/12/2002 00:00 | Izvor: B92
Beograd -- Lider Nove Srbije Velimir Ilić je u izjavi Radiju B92 rekao da se neuspeh izbora očekivao. "Mi smo pokušali s kampanjom, ali nije bilo moguće, nije bilo logistike. Ja sam bio u 10 gradova i pratio šta se događa – nije radio prevoz, gradski, međugradski i prigradski, mrtva Srbija – jednostavno kao da su nisu izbori za predsendika. Zamislite sela gde treba ljudi da pešače nekih 4-5 kilometara, smanjio se broj biračkih kutija za hiljadu, zatim pojedini lokalni izbori su pomereni za 22. decembar što bi povećalo izlaznost", rekao je Ilić i dodao da očekuje veliku krizu. "Ovo je jak signal, javno dat, aktuelnoj vlasti da niko više ne veruje ovoj političkoj garnituri, da je nezadovoljstvo izuzetno veliko. Jedino ispravno rešenje je doneti novi ustav odmah i pripremiti se za parlamentarne i predsedničke izbore", dodao je Ilić.
|
