Strah od glasanja

Kada su jednog zapadnog diplomatu upitali da li se seća propalih izbora u nekoj evropskoj zemlji, čovek je posle dugog premišljanja odgovorio da se setio samo Srbije. Dva puta. Nekoliko dana kasnije, na Trgu Republike ili slobode promovisan je prvi bilbord kojim Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ubeđuje građane Srbije da treba da izaberu predsednika. Na naslovnoj strani najstarijeg lista na Balkanu udarno mesto zauzela je slika kojom OEBS građanima poručuje - “o tebi se radi. Glasaj”.
       To se sve dogodilo prvog dana šestonedeljnog posta kada bi pravoslavni birači morali da se uzdrže od masne hrane, žestokih pića i teških reči. Desetak dana pred nove predsedničke izbore, lideri polužive vladajuće koalicije još razmišljaju kako da se oslobode teških reči i da li će se u nedelju 8.decembra prošetati do biračkog mesta. U međuvremenu, u novu posredničku misiju stupio je Dragoljub Mićunović, koji je, posle razgovora sa liderom Demokratske stranke Zoranom Đinđićem, najavio kompromis zasnovan na revidiranju Koštuničinih stavova o Vladi Srbije i Đinđićevoj uzvratnoj izbornoj podršci. Koštunica je, međutim, u utorak uveče Mićunoviću saopštio da nema smisla praviti dogovore kojima bi se odrekao sopstvenog programa u očekivanju nesigurne i varljive podrške. U sredu u podne, premijer Đinđić kaže za NIN da Mićunovićeva misija nije uspela, napominjući da ne namerava da podrži Koštunicu, a da od njega ne dobije kontragarancije.
       Istraživači “apstinentske nemani” obično kažu da će na izbore izaći nešto više od polovine ispitanika, ali se glavni problem istraživača nalazi u neugodnoj činjenici da ispituju samo one koji zaiste žive u Srbiji. Ako se oduzmu oni koji se nalaze na biračkim spiskovima, ali ne i među poreskim obveznicima, onda istraživanja upućuju da izbori neće uspeti.
       Nenad Čanak, jedan od lidera DOS-a koji ni pod kojim uslovima na bi glasao za Koštunicu, kaže za NIN da demokratska Vojvodina ne može da bira između “dva kalašnjikova i jednog dobrovoljca”. “Srbija mi liči na kokošinjac u koji je pala velika cigla: mnogo perja, mnogo kokodakanja ali nigde nema pravih promena. Zato ćemo sada imati još jedne propale izbore, što neće biti strašno, jer nismo imali predsednika dve godine, pa možemo da ostanemo bez predsednika još nekoliko meseci. Moram da priznam da jedva čekam da vidim Natašu Mićić na sednici Vrhovnog saveta odbrane.”

       Labusova uloga
       Saradnici jugoslovenskog predsednika, međutim, očekuju da narednih dana najuticajnija nevladina organizacija u zemlji, G-17 pozove građane da izađu na izbore (a građani će već glasati po savesti) ili da Labus i Dinkić otvoreno podrže Koštunicu.
       “Da su u trci Labus i Šešelj, Koštunica bi bez razmišljanja podržao Labusa. Ne znam zašto oni ne bi podržali Koštunicu”, kaže jedan od bliskih saradnika lidera DSS-:a. U Koštuničinom štabu su prilično šokirani zbog benevolencije ovdašnje demokratske javnosti ili medija prema nastupu srpskog Le Pena, koji nedvosmisleno obećava da će se sat vratiti na vreme pre 5. oktobra. “Ne mogu da verujem da je čitava Srbija skočila na noge zbog blokiranja izložbe Rona Haviva, a da isti ljudi mirno posmatraju uspon Šešelja”, dodaje sagovornik NIN-a.
       Koštunica se izlaže velikom riziku, jer bi novi neuspeh izbora za njega mogao da predstavlja kraj njegove harizme među Srbima, koji teško mogu da shvate da neko stalno pobeđuje na izborima, a ne osvaja vlast. Ako izbori propadnu, Đinđić bi mogao da ubrza rad na uspostavljanju nove zajednice Srbije i Crne Gore, u kojoj bi ulogu predsednika mogao da preuzme Svetozar Marović, dok bi Koštunica ostao bez državotvorne funkcije i zadovolji se funkcijom lidera srpske opozicije. U toj varijanti bi premijer mogao da se konsoliduje i primiri Koštuničine simpatizere iz sopstvenog okruženja.
       Eventualni neuspeh izbora ili navodni poraz konzervativnog dela establišmenta, međutim, ne bi olakšao položaj “reformista”, jer bi čitava politička elita postala prilično neozbiljna u očima zapadnih partnera, koji sve nervoznije posmatraju poteze pseudodemokratske vlasti u Srbiji. Zapadni prijatelji već postavljaju pitanje kako neko ko izbegava izbore ili na njima doživljava poraze može da zadrži vlast. Sami birači bi, opet, mogli da zaključe kako vlast nema podršku među građanima i da, kao takva, ne može de krene u velike reformske projekte.
       Tajno istraživanje DOS-a, koje često citiraju nezadovoljni lideri te koalicije, upućuje da niko od lidera te koalicije ne bi mogao da uđe u drugi krug predsedničkih izbora. Tu se nalazi i ključ za razrešenje političke krize u Srbiji, koji se uglavnom oslanja na jednostavno pitanje: kako biti vodeći političar u demokratskom društvu ako nisi dobio nijedne izbore.
       Neki lideri bi se možda usudili da krenu u predizbornu trku, kako bi kampanju iskoristili za izgradnju partijske infrastrukture, ali znaju da njihovi dosovski prijatelji nisu spremni da se žrtvuju za njihovu promociju. “Sve je pretvoreno u opštu grabež za vlast u prepozicioniranje uoči velike bitke. Ja sam lično predložio trojicu kandidata, ali niko nije bio raspoložen da izgori u toj borbi”, kaže Čanak.

       Dilema reformista
       Odlukom da reformski deo koalicije ne učestvuje na izborima, Đinđić je vešto izbegao proveru podrške njegovoj vladi, ali je ostalo nejasno kako će vlada sa dvadesetak procenata podrške moći da ostvaruje sopstvene projekte. Lider Nove Srbije Velimir Ilić najavio je da će krajem nedelje organizovati sastanak na kome će od ostalih lidera DOS-a zatražiti odgovor da li žele uspeh izbora ili ne.
       “Ne oseća se zainteresovanost vlasti za ove izbore, državni mediji prosto ignorišu kampanju, svet nas gleda sa čuđenjem i pitaju se da li smo uopšte ozbiljna država. Možda neki misle da im je potrebna samo vlada, da parlament može da postoji ali i ne mora, dok predsednik uopšte ne mora da postoji, ali nam se svet smeje”, kaže Ilić za NIN, dodajući da je većina lidera već pristala na sastanak o predsedničkim izborima.
       Reformisti u vladajućoj koaliciji, međutim, ne mogu da pristanu na ponižavajuće uslove, prema kojima bi trebalo da kliču čoveku koji je čitavu septembarsku kampanju zasnovao na kritici vlade. Đinđićev blok želi da napravi ozbiljno primirje, kojim bi bilo obezbeđeno održavanje izbora na jesen 2004. godine.
       “Ma, ne znam čemu ta uslovljavanja. U poslednjih 40 godina ja slušam samo o reformama, prvo su u Titovo vreme sprovođene reforme, pa je i Milošević voleo da priča o tome, a sada i nova vlast koristi istu retoriku”, dodaje Ilić.
       Ako predsednički izbori budu neuspešni, Srbija će ući u novu etapu političke borbe u kojoj će novi parlamentarni izbori biti jedini cilj. Odgovarajući na neugodno pitanje kako izgraditi demokratsko društvo bez demokratskih izbora, na kojima učestvuju sve relevantne političke opcije i dovoljan broj glasača, lideri DOS-a čekaju nove izbore u postmiloševićevskoj Srbiji. Sve opet zavisi od vlasnika glasačkih listića, koji veruju da se nešto dogodilo u oktobru 2000.godine.

Tri kampanje

Do izborne tišine, Srbija će doživeti svega desetak predizbornih mitinga. Kampanja Vojislava Koštunice biće uglavnom orijentisana na gostovanja po lokalnim medijima, konferencije za novinare na kojima će se pojavljivati političari i javne ličnosti koje podržavaju kandidaturu lidera DSS. U stranci planiraju samo jedan miting ili predizbornu konvenciju u Beogradu.
       Drugi kandidat, Vojislav Šešelj, tokom kampanje održaće svega četiri mitinga u najvećim gradovima Srbije, a okosnica kampanje svodi se na “inspektorski rad”, odnosno razotkrivanje mafijaša, kriminalaca u dosovskim redovima. Zanimljivo je da je Šešelj nedavno saznao da je i Koštunica povezan sa mafijaškim krugovima, pa su se na njegovom udaru našli Nebojša Čović, Slobodan Vuksanović...
       I kampanja lidera Stranke srpskog jedinstva Borislava Pelevića biće prilično neobična, jer je tesno povezana sa jagodinskom televizijom “Palma plus” i usmerena uglavnom na jagodinski kraj gde je Pelević neobično popularan