Volim te, nisu važne reči...

Predsednička kampanja i, nećete verovati, sve same lepe vesti: vodi se istraga protiv predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kandidat Borislav Pelević snimio CD sa nezaboravnim hitovima Lea Martina, Olivera Dragojevića, Miše Kovača, Mikija Jevremovića, odrecitovao Jesenjina i jednu neobjavljenu pesmu pripadnika poznate, doduše ozloglašene, manimo to, postrojbe "tigrovi". 

Nije kraj, nedelju dana nikom nije razbijena glava zbog fotografija Rona Haviva, u Nišu prekvalifikovano krivično delo ubistva u ratni zločin, još jedno takvo suđenje u slučaju Cvjetan - Demirović, počinje u Prokuplju. Prihvatili kandidaturu penzionisanog generala Nebojše Pavkovića (i protiv njega se vodi istraga u glavnom gradu Holandije), na predlog predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice Vojska neće tražiti kusur, ni kamatu, "obeštećenim" porodicama Pavkovićevih saboraca kojima su poginuli najbliži.

Ono, istina, Amerikanci se bune zbog na ovom mestu apostrofirane izjave još jednog kandidata, Vojislava Koštunice glede Republike Srpske; ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, izgleda, bio riban u Vašingtonu, izrazio žaljenje sa sekiracijom, rekao da je "predizborna kampanja očigledno ostavila trag". 

Srbija kulira i ulazi u još jedno miholjsko leto. Vesti nisu dobre kao na prvi pogled. Za početak, neki od pomenutih još su na slobodi (nije reč o Jesenjinu, Oliveru, Miši Kovaču i Jovicu i Mikiju)

NA DRINI ĆUPRIJE

"Privremena" odvojenost Republike Srpske od Srbije, tako okarakterisana u Malom Zvorniku, nije, po svemu sudeći, samo benigna formulacija umerenog nacionaliste - na stranu reakcije onih iz BH Federacije koji nisu cvećke, američki Kongres priprema zakon o suspenziji pomoći Srbiji i podrsci SRJ. Razlozi su, uz Kostunicinu izjavu, oni poznati, kilavo smiranje saradnje sa Haskim tribunalom i, ono u šta veruju uticajni kongresmeni, nastavak finansiranja Vojske Republike Srpske i saradnje sa njenim obaveštajnim sluzbama.

 Sa ovakvom kontrolom Vojske Jugoslavije i trošenja njenog budžeta (članovi parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost u društvu generala Branka Krge i Vladimira Lazarevića gledaju bacanje noževa u okolini Bujanovca, Boris Tadić se igra nekim vojničkim sokoćalom, "Vojska", 12. septembar 2002.), niko kongresmenima ne može da zameri na sumnjičavosti.

  Uostalom, da se ponovimo, gde su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ako ne računamo majice navijača i uništitelja fotografija pomenutog Haviva (taj i nije znao šta može da ga snađe).

ZLOČINAČKI PODUHVAT

Predsednik Koštunica je, blago rečeno, napravio gaf; još teže, naizgled ga nije ni svestan. Rekao je da su njegovi stavovi poznati, neutralisanje granica, a ne teritorijalne pretenzije, ćuprije na Drini, tako nešto. Da ne mora da ih ponavlja (stavove) svaki put kad kaže "Dobar dan" (RTS, 18. septembar). Posle malozvorničke izjave mora, pogotovu ako pobedi. Trebalo je i ranije, nismo mu verovali. Ni Amerikanci, izgleda.

 Još jednom je obznanjeno da se pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu vodi istraga protiv dvojice predsedničkih kandidata Vojislava Šešelja i Nebojše Pavkovića, po slovu hrvatske i bosanske optuznice protiv Slobodana Miloševića "učesnika zajedničkog zločinačkog poduhvata". Pavković je to okvalifikovao kao nepouzdanu informaciju nekih medija, a Šešelj je čitavu priču pripisao Koštunicinom izbornom stabu, ustvrdivši da je povod činjenica da ima više izgleda na pobedu od aktuelnog predsednika SRJ. Odazvaće se, kaže, eventualnom pozivu iz Haga. Sačekajmo.

U međuvremenu nasumični prilog dokaznom postupku: "Četničko oružje je trijumfovalo 2. maja u Borovu Selu. Ni 15 ustaša nije dovoljno da savlada jednog srpskog četnika", rekao je Šešelj na Studiju B, 3. maja 1991. godine. Ni izdajnici nisu pošteđeni: "Možda ne možemo da dohvatimo svaki NATO avion, ali ćemo ščepati one koji su nam pri ruci, pripadnike raznih izdajničkih organizacija, kao što su Beogradski krug, Žene u crnom, Građanski savez. Ako dođe do bombardovanja, Srbi će prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu i Metohiji više neće biti!"(1999.).

Prema istraživanjima kojima se može verovati, lider radikala nema podršku više od 12 odsto birača, ekstremna desnica (i o drugom krilu ćemo malo) ima petnaestak odsto, što je "podnošljivo", evropski, tranzicijski.

Previše je, aman.

U niškom Vojnom sudu 25. septembra počinje suđenje dvojici oficira, potpukovniku i kapetanu i dvojici vojnika Vojske Jugoslavije za ratni zločin, ubistvo dvojice Albanaca, civila, u okolini Prizrena. Optužnicu u kojoj je ovaj zločin okarakterisan kao podstrekivanje na ubistvo (oficiri) i ubistvo (vojnici) vrhovni vojni tužilac je prekvalifikovao u krivično delo ratni zločin. Naizgled ohrabrujuće. Uknjižimo, međutim, jedan apsurd Srbije danas: počinioci ratnog zločina mogu biti blaze kažnjeni nego ubice i podstrekači. Za ubistvo i podstrekivanje na ubistvo zaprećena je kazna od deset do 40 godina zatvora, za ratni zločin pet do 15.Određen, konačno, sudija u slučaju Cvietan - Demirović, biće prilike da se njime pozabavimo.

IZGORELO NIKO NE ZAPALI

Legenda kaže da je Leo Martin svojedobno, na prvom izvođenju nezaboravnog hita "Ja te volim" imao tremu i da je zaboravio tekst (sećate se: "O, volim te, dušo moja/Ja te volim , a opet sam sam). Snašao se, sledeći stih je, u njegovoj obradi, bio "O, volim te, nisu vazne reči", dobro zvuči, pa je pesma tako i snimljena.

Novine pišu, novinari pričaju, da je i predsednički kandidat Borislav Pelević imao tremu na promociji svog CD "Ja te volim, ponosna Srbijo" u "Metropolu", ne bez patosa izvodeći vlastiti rimejk ovog hita; mnogo je ljudi bilo, elita, takorekuć. Zasenio ga, doduše, gost Rade Jorović na ciji je evergrin "Zene vole oficire!" došlo do ekstaze. Ljubav, nema šale.

 Sa sve tremom i pomenutim patosom kandidat Pelević odrecitovao je Jesenjinov aksiom ("Ko je ljubio taj ne ljubi više"), od prodaje narečenog nosača zvuka Svetlana Raznatović "za Fond treće dete", saopšteno je, sakupi svih 107 hiljada dinara.

 Na red je došla i pesma stanovitog Milutina Sretenivića - Srete, nekadasnjeg pripadnika paravojne formacije "tigrovi", najavljena kao "antiratna". Tuga neka, dete naletelo na minu, nije, kaže interpretator, mogao da je izostavi.

Još se nismo domogli Pelevićevog CD- a, u međuvremenu čujmo neke druge recitacije: "Od svih titula, a imam ih mnogo, najdraže su mi medalja Milosa Obilića i čin majora Srpske dorovoljačke garde", kaže Pelević. Dvaput teško ranjavan. Misli da su branjene srpske teritorije (ljudsko pravo).

 Finiš preedsedničke kampanje, rekosmo li.

Izgorelo niko ne zapali. Nisu važne reči.