Izbeglice bez glasa, a u spiskovima

Propisi prema kojima se biti odrzani predstojesi predsednicki izbori u Srbiji, stari su, manjkavi, imaju puno pravnih praznina, ocenila je clan Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marijana Pajvancic. Ona je istakla da zakoni ostavljaju dosta prostora za razlicita tumacenja i pravnu nesigurnost.

Prema propisima, da bi izbori bili uspesni neophodno je da na njih izadje vise od polovine upisanih biraca, a pobedjuje onaj kandidat koji je osvojio vise od polovine glasova izaslih.

Marijana Pajvancic je ukazala na to da zakonom nije uredjeno sta se se dogoditi u slucaju da na izbore ne izadje dovoljan broj biraca (50 odsto upisanih plus jedan).

"Ukoliko nije ispunjen opsti uslov za punovaznost izbora u prvom krugu, izbori se ne bi mogli smatrati uspesnim. Posledica bi mogla biti ponavljanje celokupnog izbornog postupka. To je bilo sporno i 1997. godine kada su o tom problemu takodje postojala razlicita stanovista", rekla je Marijana Pajvancis.

Kao jedno od "bolnih tacaka" izborne regulative, Marijana Pajvancis je navela biracke spiskove, jer zakonima nije propisano ko kontrolise vodjenje tih spiskova, nisu propisani instrumenti nadzora nad vodjenjem spiskova, niti je utvrdjena odgovornost i sankcije za one organe koji vode spiskove. Zakonodavac, takodje, nije napravio razliku izmedju raseljenih lica i izbeglica, jer dok raseljena lica mogu da glasaju, to izbeglicama nije omoguseno.

Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzvaljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Medjutim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Marijana Pajvancic.

Ni na predsednickim izborima 29. septembra, Srbi koji zive u inostranstvu nece mosi da glasaju u konzularno-diplomatskim predstavnistvima.

Marijana Pajvancic je ukazala i na to da zakonom nije uredjeno glasanje lica koja izdrzavaju kaznu zatvora i lica koja se nalaze u pritvoru, kao ni glasanje biraca koji su onemoguseni da dodju na biracko mesto (invalidi i bolesnici).

O otvorenom pitanju glasanja gradjana koji zive na Kosovu, ona je rekla da su gradjani Kosova drzavljani Jugoslavije i da svi imaju biracko pravo.

"Drugo je pitanje da li postoje uslovi da se tamo organizuju izbori i da li se na te izbore izasi Albanci. Republicka izborna komisija morase o tehnickim uslovima da napravi dogovor sa medjunarodnim predstavnicima na Kosovu", ocenila je ona.

Ona je navela i da su odredbe o medijskom predstavljanju kandidata sture.

"Zao mi je sto zakoni nisu promenjeni, jer je za to bilo vremena", naglasila je Marijana Pajvancic.

Govoreci o eventualnoj ponovnoj kanidaturi ona je objasnila da jedno lice ne moze vise od dva puta da bude birano za predsednika Srbije i da je republicki Ustav je u tome jasan,

Povodom najava iz jednog od dva krila Socijalisticke partije Srbije (SPS) da se ta stranka za predsednika Srbije ponovo kandidovati Slobodana Milosevisa, iako je on vec dva puta obavljao tu funkciju, Marijana Pajvancic je istakla da je ustavna norma jasna i da bi svako drugo tumacenje bilo "zloupotreba prava na kandidovanje".

"U Ustavu Srbije, formalno, ne pise da to lice ne bi moglo da se i kandiduje za izbore, ali je zaista besmisleno da se neko kandiduje a da ne zeli da pobedi na izborima. Ja bih to smatrala zloupotrebom prava na kandidovanje. Izbori su ozbiljna stvar. Neko se kandiduje da bi bio izabran, a ne da izbore koristi u neke druge svrhe", rekla je Marijana Pajvancic.

Slobodan Milosevic, koji pred Haskim tribunalom odgovara na optuzbe za ratne zlocine na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dva puta je obavljao funkciju predsednika Srbije. Lider SPS-a od njenog osnivanja, Slobodan Milosevis izabran je za predsednika Srbije na izborima 1990. i 1992. godine, a 1997. godine Savezna skupstina izabrala ga je za predsednika Jugoslavije.

Republicka izborna komisija (RIK) ocenila je 6. avgusta da Milosevic ne moze biti kandidat, odnosno izabran na tu funkciju, s obzirom da je na nju bio biran dva puta sto je i maksimalan broj mandata predvidjen Ustavom Srbije. Iz SPS-a juce je najavljeno da se Glavni odbor stranke razmotriti mogusnost kandidovanja Milosevica za predsednika Republike, uprkos stavu RIK-a.