Predsednicki kandidati: Preispitivanje

Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u cetiri

Bitka na ekonomskom i svakom drugom terenu

Miroljub Labus…

Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije nije nikoga iznenadio, sem mozda sebe samoga, kada se proslog petka (23. avgusta) iznenada pojavio na konferenciji za stampu DSS-ove vlade u senci da bi saopstio kako je odlucio da Glavnom odboru svoje stranke predlozi da ga kandiduje za predsednika, sto je ovo telo i ucinilo u nedelju (25. avgusta).

Miroljub Labus, kandidat grupe gradjana, iza koga stoji srpska vlada i nategnuta vecina u Predsednistvu DOS-a nastavlja svoju predsednicku kampanju, pozdravlja se, obilazi pijace, fabrike, rudnike i, valjda kao odgovor Velji Ilicu, rodno mesto Malu Krsnu i crkve.

...i Vojislav Kostunica

Koalicija DAN (Demokratski centar, Demokratska alternativa, Nova Demokratija) odlucila je u ponedeljak (26. avgusta) da Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana savezne skupstine, bude njen predsednicki kandidat. Dan pre toga Micunovica je kandidovala njegova maticna partija (DC). Iz Demokratske stranke dolazile su pretnje da bi koalicija DAN mogla da bude iskljucena iz DOS-a ako ne podrzi kandidaturu Miroljuba Labusa. Micunovic, kome kandidatura ocito godi, ne obazire se na ove pretnje, Labusu zapravo uskracuje podrsku i izjavljuje da ce o svojoj kandidaturi razmisliti samo u svetlu cinjenice da ima vazna posla posto je nastalim okolnostima drzava dovodena u pitanje, a i njena medjunarodna perspektiva. Vuk Draskovic agituje da 750.000 glasaca Srpskog pokreta obnove ne zaboravi njegova i njihova zajednicka desetogodisnja postradanja za Srbiju.

Velimir Ilic iz Nove Srbije nastavlja kampanju prigovarajuci Labusu da zloupotrebljava medije i preti da ce ga rusiti i ako ga izaberu.

Vuk Obradovic, lider Socijaldemokratije, istice sopstvenu kandidaturu.

Borivoje Borovic, predsednik Narodne stranke "Pravda", gleda s bilborda.

Vojislav Seselj i Srpska radikalna stranka vode aktivnu kampanju merkajuci da naprave iznenadjenje posle Milosevicevog poziva glasacima SPS-a da glasaju za njega. Marsicanin mozda i malo maliciozno prognozira da bi Seselj s Labusom mogao da se bori za mesto s koga bi konkurisao Kostunici u drugom krugu ako njega bude.

Velimir Bata Zivojinovic (Bata Regan) nastupa za Socijalisticku partiju Srbije, koja posrce u rascepima, ali i Branislav Ivkovic ne odustaje od kandidature ni posle presude Ministarstva za drzavnu upravu da pravo na koriscenje imena Socijalisticke partije ima partijska centrala koju je donedavna operativno vodio Mirko Marjanovic, odlukom Slobodana Milosevica zamenjen Bogoljubom Bjelicom.

Borislav Pelevic (SSJ) glavnog kriticara ima u Seselju koji ga proglasava za DJindjicevog potrcka.

Branko Kitanovic, NKPJ, nastupa sam protiv svih tih burzoaskih partija.

Demohriscanska stranka je povukla kandidaturu Nade Kostic u korist Labusa. Stranka samostalnih zanatlija "Zapis" odlucila je da njen predsednik Aleksandar Andjelkovic Papak, devedesetih jedan od finansijera Demokratske stranke, odustane od kandidature u korist Kostunice. BITKA: To je jos uvek igra na nekonsolidovanom partijskom terenu. DOS je peta velika demokratska koalicija koja se od devedesete raspala (Udruzena 1990, Depos I 1992, Depos II 1993, Zajedno 1996), a stranke bivseg rezima nisu uspele da formiraju cetvrtu (SPS-JUL Nova demokratija – 1994, SPS-JUL-SRS 1997, SPS-JUL 2000). Glavna politicka bitka se vise i ne vodi izmedju snaga bivseg i snaga sadasnjeg rezima, vec najzesce po linijama rascepa u DOS-u i uz nesto manje vatre u SPS-u.

Ulazeci u predsednicku trku, Kostunica izbore definise kao neku vrstu politickog plebiscita o srpskoj vladi.

On konstatuje da nece biti moguc "onaj francuski rezim kohabitacije s ostatkom DOS-a, vec predvidja konfrontaciju s njim". Povod za tu prognozu, ili mozda pretnju, on nalazi u izjavi premijera DJindjica "Spiglu", koji je rekao da ne smatra da ce izborom Kostunice njegova vlada biti ugrozena, vec da ce u tom slucaju tek poceti bitka za Srbiju. Prihvatajuci tu rukavicu, Kostunica kaze da bi to bila bitka za demokratiju, pravnu drzavu, pristojan zivot, stabilnu privredu i zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore.

DJindjic na to uzvraca kako "nije sasvim umesno da se neko kandiduje pretnjama da ce svoju poziciju, ako na nju bude izabran, koristiti za sukobe bilo s vladom, bilo s DOS-om ili s nekim drugim organima", te da je "ovoj zemlji dosta sukoba i da nama treba ujedinjavanje nacionalne energije i snage jer toga nemamo previse, a problemi pred kojima se nalazimo isuvise su veliki".

KRADJA: Iz Kostunicinog staba (Marsicanin) na to odgovaraju da ne moze biti saradnje izmedju lopova i zandara. U retorici DSS-a jos od jula meseca koristi se izraz "kolumbijski sindrom" da bi se opisao karakter vlade u Srbiji, a Kostunica je ulaz na teren najavio rekavsi da nema dekriminalizacije ako se u parlamentu kradu poslanicki mandati. On kaze da je u prosloj nelegitimnoj skupstini ukradenih mandata bilo znatno manje nego u ovoj.

Demokratska stranka Srbije je preko svog punomocnika DJordja Mamule 19. avgusta podnela novu ustavnu zalbu Saveznom ustavnom sudu zbog toga sto je Administrativni odbor Skupstine Srbije sa svoje tri istovremene odluke od 29. jula izigrao prethodnu odluku Saveznog ustavnog suda pre nego sto je ona bila stekla pravno dejstvo.

Operacija je izvedena tako sto je Administrativni odbor stavio van snage sopstvene akte od 11. juna i tako "vratio" mandat dvadeset i jednom poslaniku Demokratske stranke Srbije, da bi odmah doneo i akt kojim oduzima mandat kako grupi od dvadeset i jednog poslanika kojoj je prethodno "vratio" tako i novoj dvadesetcetvorici poslanika.

Zalioci ukazuju i na pokusaj opstrukcije prava na zalbu cetrdeset i pet narodnih poslanika posto oni treba da sacekaju cak kraj septembra 2002. da bude sacinjen izvestaj, potom da na redovnoj sednici Narodne skupstine, koja po zakonu pocinje 1. oktobra, brzo bude obavesten parlament, pa bi oni izgubili mogucnost da podnesu ustavnu zalbu. Upozoravaju da je Dragan Marsicanin insistirao da Odbor napise taj odgovor, medjutim, odgovor nije dobio.

Cetrdeset pet poslanika DSS-a zalilo se i Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a u Varsavi, koji treba da se izjasni.

Kostunici se u tom kontekstu otvara polje za laku izbornu borbu – verujete li da ne krade novac onaj ko krade glasove...

Tema moze biti predmet eventualne rasprave o prijemu SRJ u Savet Evrope, mada u takozvanom Frejevom izvestaju, ocito pisanom pre godisnjih odmora, o tome nema reci. Sudeci po nekim izjavama (Dimitrijevic, Bakarec), jugoslovenski zvanicnici diskretno su upozoreni da to pitanje rese sto pre kako se u Savetu Evrope ne bi otvarala rasprava o povredi prava u Jugoslaviji, a neke grupe poslanika bi ga mogle pokrenuti.

POVELJA: Nije jos izvesno da li ce Jugoslavija uopste biti tacka tog dnevnog reda. U nedelji u kojoj ce citalac imati ovaj broj "Vremena" u rukama otkucace poslednjih 150 casova do roka u kome je trebalo da bude zavrseno usaglasavanje predloga savezne Ustavne platforme, za sta je bezuspesno potroseno oko 135 dana posle potpisivanja Beogradskog sporazuma 14. marta.

Nije vise jasno kako bi se sad sve to moglo zavrsiti, ali ako se nekako i zavrsi i usaglasi, ostaje da se taj galimatijas progura, usvoji i svecano proglasi u crnogorskom (prakticno raspustenom) parlamentu, u (zbog uzurpacije nereprezentativnoj) srpskoj skupstini i (u od pola Crne Gore nepriznatoj) Skupstini Jugoslavije, ciji se organi ne priznaju u Crnoj Gori, a u poslednjim nedeljama otvoreno se omalovazavaju u Srbiji.

Savezna ustavna komisija je, zapavsi u corsokak, zamolila potpisnike Beogradskog sporazuma da pomognu u deblokiranju tog procesa. Predsednik SRJ je uputio pismo potpisnicima Beogradskog sporazuma i kopredsednicima Komisije za izradu Ustavne povelje, zalazuci se za zajednicki sastanak radi donosenja odluke o tome sta da se cini pre nego sto se eventualno uprilici finalni sastanak sa Solanom.

U medjuvremenu, vlade Srbije i Crne Gore usaglasile su nacrt ustavne povelje i uputile ga Ustavnoj Komisiji, predsedniku Kostunici i Evropskoj uniji. Koalicija za Jugoslaviju napisala je, pak, svoju verziju ustavne povelje, sto znaci da su najkrupnija pitanja (nacin izbora poslanika, budzet savezne drzave, itd.) ostala sporna.

Labus i DJindjic otvoreno ponizavaju Kostunicu i odbijaju da se odazovu i ovaj otkazuje sastanak uz konstataciju da je time stvar s Ustavnom poveljom vracena na pocetak, da ce to imati reperkusije po prijem Jugoslavije u Savet Evrope i da je na biracima da to ocene.

Sledeci korak u Kostunicinom dezavuisanju, vladina vecina preduzece ove nedelje kroz pisanje zavrsnog izvestaja Anketnog odbora o aferi Pavkovic, na koji je u srpskoj skupstini utroseno mnogo vise poslanickih sati nego na raspravu o povelji savezne drzave.

EKONOMSKA RASPRAVA: U toj predsednickoj trci ozbiljno ce se pre svega testirati da li se moze odrzati DJindjiceva vlada, koja je svoj najbolji esalon, ekonomske reformiste, kao kandidate grupe gradjana, isturila u prvi plan. U kampanjama se najvise vidi ono sto se zeli sakriti. Favorit ove grupe, kome Velja Ilic namece laznu temu da objasnjava poreklo casnog prezimena Labus, ima tezi zadatak – da dokaze da se ne preziva Djindjic.

Velika energija izbija u onim delovima nominacije u kojima Kostunica govori o nestabilnom zakonskom ambijentu, nazovikreativnom tumacenju zakona, nesamostalnosti sudova, obesti izvrsne vlasti u neogranicenoj primeni sopstvene volje, sto definise kao glavne prepreke ozbiljnijoj privrednoj inicijativi i investiranju.

Poenta Kostunicine kritike vlade kaze da je uplitanje drzave i partijskih funkcionera u privredne odluke uzelo maha, sto je dovelo do paralize privrednog zivota, pa te barijere moraju biti uklonjene.

On upozorava da diktatura, odnosno uslovi bezvlasca i samovlasca bilo koje politicke partije ili interesne grupe, zapravo stvaraju komandnu privredu, u kojoj se samoproglaseni centar moci, u nasem slucaju vlada, pita za svaku ozbiljniju privrednu odluku, sto za posledicu ima korupciju i kriminalizaciju privrede i drustva i snazno produbljivanje ekonomskih i socijalnih razlika.

Kostunica se iz nuzde odlucio da se upusti u bitku na Labusovom terenu otvaranjem rasprave i o konceptu ekonomske reforme. Najavljuje da ce se osloniti na program DSS-ove vlade u senci, koji tri meseca posle formiranja treba da bude objavljen tek ove nedelje. On govori o konceptu koji podrazumeva odsustvo inflacije; liberalizaciju cena i uskladjivanje njihovih pariteta na uredjenom trzistu; liberalizaciju kretanja dobara, usluga, rada i kapitala, uz pazljive profesionalne procene, a i podseca da treba imati u vidu iskustvo istocnoazijskih i latinoamerickih privreda.

Kostunica naglasava da se, pored nuzne destrukcije (zatvaranje neproduktivnih preduzeca), mora obezbediti i sirok zamah novih privrednih poduhvata, da treba da se izadje iz sadasnjeg stanja u kome se svakoj privrednoj inicijativi postavljaju brojne administrativne, pa i zakonske prepreke. Insistira na socijalnom korektivu kroz komplikovano ali nuzno utvrdjivanje verodostojne socijalne karte svake porodice koja treba da bude korisnik socijalnog programa.

Srpska vlada takodje govori o nekoj vrsti srpskog nju dila, a razlicite ideje o pokretanju privredne aktivnosti variraju i drugi predsednicki kandidati (Seselj govori o javnim radovima, Velja Ilic o novim fabrikama i Ibarskoj magistrali, Vuk Draskovic o obnovi sela, nacije i drzave). Pitanje socijalne korekcije takodje pominju svi.

ZABORAVLJENI USTAV: Mada je, kao i u Labusovom programskom nastupu, i u Kostunicinom startu ekonomija vazna tema, kod Kostunice ima vise drzave i prava. Programski, Kostunica uspostavljanje i odrzavanje pravnog poretka vidi i kao osnovni pokretac ekonomskih reformi i glavni oslonac slobodne trzisne privrede.

On smatra da se u borbi za savremeni, liberalni trzisni model mora, pre svega, razobliciti zabluda da liberalizacija i deregulacija privrednog zivota podrazumevaju slabljenje institucija i drzave.

Kostunicina kandidatura pracena je najavom da ce on teziti tome da se promeni srpski ustav i da se raspisu republicki i savezni izbori.

Kostunica je kritikovao i postojeci model privatizacije, tj., model prodaje, tvrdeci da on ubrzano i spontano klizi ka modelu (skoro) besplatne podele akcija. Ironicno kaze da "elementi slucajnosti" ili "upravljive slucajnosti" u izboru preduzeca koja ce biti poklonjena, kao i u izboru lica kojima ce ta preduzeca biti poklonjena. Konstatuje pak da je prelaz na besplatnu privatizaciju nuzan. Od maja 2001. pitanje koncepta privatizacije smatra se manje-vise apsolviranim.

Gde je zapravo crvena nit razlika izmedju dva kandidata?

U naglascima – kod jednog je to ekonomija uz ekspertsku natpartijsku mistifikaciju "pobedicemo politicare", kod drugoga su to zakon i ustav, sto se sudara s postoktobarskom kvazirevolucionarnom retorikom, partizanskom zaostavstinom i, reklo bi se, srpskom politickom tradicijom.

Todor Kuljic je svojevremeno zapazio da je u srpskoj politickoj istoriji mnogo manji broj partija na svojim zastavama imao rec zakon, a prakticno sve – borbu protiv birokratije.

"Promena republickog ustava je u predizbornim obecanjima DOS-a bila visoko kotirano pitanje, ali to je ona vrsta problema od koga se ne moze dnevnopoliticki profitirati, pa je stoga vladajuca koalicija za njega ostala nezainteresovana", kaze DJordje Vukadinovic (Pres klub, 26. avgusta).

Dusan Pavlovic (Institut G17 Plus) podseca da procedura donosenja novog ustava predvidja da se on izglasa dvotrecinskom vecinom u parlamentu, a potom prodje na referendumu pozitivnim izjasnjavanjem apsolutne vecine birackog tela, a mi odavno nemamo ni jedno ni drugo. On podseca da je reforme jedno vreme moguce izvoditi u pravnom vakuumu (to je u Cileu cinio Pinoce), ali se na dugi rok pokaze pogubnim nepostojanje pravnih i demokratskih institucija.

Po oceni Radmile Vasic (Pravni fakultet), za donosenje novog republickog ustava, na kome bi se zasnivao novi poredak, pravno-tehnicke mogucnosti nikada nisu predstavljale smetnju, vec je prepreka bilo nepostojanje politickog konsenzusa. Ustav iz 1990. godine nikada nije bio dobar, niti usaglasen sa saveznim, sto je samo deo nasih kontroverzi – imamo kralja bez monarhije, predsednika savezne drzave koja ne postoji, predsednika federalne jedinice pod optuzbom Haskog tribunala, Demokratsku opoziciju na vlasti i gradjanina koji izmedju neusaglasenih republickih i saveznih represivnih mehanizama zapravo postaje podanik.

Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u sustini paralelna puta. Ako se sustina izborne rasprave ne izgubi u magli koju proizvode razni marketinski magovi, dousnici, tribuni koji su izgubili temu, vladini i nevladini autsajderi, bukaci i veciti interpelanti, mozda se ipak moze sve zavrsiti nekom smislenom korekcijom trase zapocete politike.

Njihovi profili do sada su naslikani uproscenim epitetima "onih cija pismenost ne prelazi duzinu prvog pasusa", kako se jednom izrazio Kronkajt. Uostalom, Labus, ekonomski reformista, po fakultetskom obrazovanju je pravnik koji, kao sto se videlo pri potpisivanju Beogradskog sporazuma, preferira efikasnu drzavu. Kostunica, opisivan kao dosadni pravni konzervativac i umereni nacionalista, po svom profesionalnom opusu je politicki liberal, koji je o Monteskijeu i Loku jos sedamdesetih pisao eseje koji su i danas u vreme liberalne reforme aktuelni.