Vreme za analiticke sadrzaje

Biraci ce biti uskraceni za direktno suceljavanje Kostunice i Labusa na televiziji. Ali, za "utehu", i Nemci su tek prosle nedelje prvi put u istoriji prisustvovali TV- dvoboju kancelara Gerharda Sredera i njegovog protivkandidata konzervativca Edmunda Stojbera.

Iako je opsti utisak nemacke javnosti da je Sreder bio bolji, ispostavilo se da je Stojber profitirao. Nije mucao i ponavljao stavove, sto mu se ranije dogadjalo. U toj debati oba kandidata bili su ukoceni, vestacki nasmejani i sigurni samo kada su odgovarali na pitanja koja su znali unapred. Ovu ilustraciju nemacke predizborne kampanje Dusan Reljic, saradnik Evropskog instituta za medije iz Diseldorfa, zavrsio je ocenom da ova TV debata, ipak, nece uticati na misljenje biraca o glavnim kandidatima.

Sudije za medije

Ali, mediji u Srbiji u prethodnoj deceniji, pogotovo oni pod kontrolom drzave, govorom mrznje prema politickim protivnicima, ali i jezikom patoloske ljubavi prema vodji i stranci na vlasti, u najvecoj meri odredjivali su izborne rezultate. Od uvodjenja visepartijskog sistema kod nas, mediji su, krseci sve eticke norme i pravila demokratske i fer izborne utakmice, brutalno diskvalifikovali politicke protivnike.

Nekakav diskontinuitet napravljen je tek na decembarskim parlamentarnim izborima 2000. godine. Zato je poruka dvodnevne javne debate "Mediji u izbornoj kampanji", uoci predsednickih izbora u Srbiji, da je neophodno stvoriti ravnotezu izmedju tri interesne grupe - biraca, politicara i medija da bi izborni proces zaista bio demokratski.

U sukobu ove tri grupe treba obezbediti prevlast interesa biraca. Mediji su, kako kaze Jovanka Matic iz Instituta drustvenih nauka, tokom prethodne decenije dramatizovali izbore podizuci izbornu groznicu. Umesto da normalizuju izbornu atmosferu, oni su konfrontirali birace.

"Zato mediji treba, pre svega, da motivisu gradjane da izadju na izbore, obezbede jednaku prezentaciju kandidata, a zatim da biracima ukazu u cemu su razlike u izbornim programima", smatra Jovanka Matic.

Preporuka ovog analiticara medija jeste da se uspostave standardi izbalansiranog i neutralnog predstavljanja kandidata u redovnim informativnim programima elektronskih medija. "Dominantne forme izborne komunikacije kod nas su bile preobimne, ekstenzivne i potpuno neatraktivne. Biracu je potrebno da ulozi mnogo vremena i napora da shvati kakva je razlika izmedju programa koje nude kandidati", objasnjava Jovanka Matic, dodajuci da je vreme da mediji pocnu da prave analiticke sadrzaje da bi gradjanin lakse shvatio sta su najvaznija pitanja kampanje.

Za Marka Blagojevica iz CeSID-a mediji su deo izbornog postupka i, da bi izbori bili fer, moraju da daju podjednak tretman kandidatima. "Ne postoji vlast koja ce se odreci kontrole nad medijima, pitanje je samo do kojih granica ce ici. Milosevic je u tome otisao predaleko, sto ga je mozda kostalo vlasti", smatra Blagojevic.

Postojeci Nadzorni odbor koji imenuje vlast da kontrolise kako mediji prate izbore nije resenje, dodaje ovaj clan Upravnog odbora CeSID-a. "To je kao da date kozi da cuva kupus". Zato se Blagojevic zalozio za prosirenje izborne regulative na sve medije i za formiranje medijskog saveta kao ozbiljnog profesionalnog kontrolora.

Taj savet bio bi sastavljen od novinara i eksperata i imao bi takva ovlascenja da bi mogao pred Republickom izbornom komisijom da trazi ponistavanje izbora ukoliko oceni da su mediji favorizovali nekog kandidata. Ovo telo imalo bi ingerencije da pred sudom pokrene postupak protiv medija koji su prekrsili pravila ponasanja u izbornoj kampanji.

Dusan Reljic iz Evropskog instituta za medije smatra da nadzor nad medijima tokom izbornih kampanja treba prepustiti sudovima, jer raznorazne komisije kao upravna tela nemaju izvornu legitimnost za takav posao. "U Francuskoj postoje medijske sudije, a u Kanadi jedna licnost od integriteta koja se zove arbitar izbornog procesa", objasnjava Reljic.

Ni Seceroski, ni Rumunija

Ukazujuci na mnoge nedoumice u praksi, on daje prednost proporcionalnom ustupanju vremena kandidatima da bi se sprecio sindrom "Seceroski" ili slucaj Rumunije gde je na prvim izborima 80 partija izlagalo svoje predizborne programe.

"Dok se ne donese dobar zakon o finansiranju politickih stranaka, ne bi trebalo dozvoliti placene oglase na televiziji, jer se ne zna odakle dolazi taj novac", istice Reljic.

Stabilizovanje politicke kulture bi, po misljenju ovog saradnika Evropskog instituta za medije, trebalo da rezultira ukidanjem raznih zabrana, narocito kada je rec o predizbornim anketama. U Kanadi je moguce na dan glasanja objaviti istrazivanje javnog mnenja, dok u Italiji objavljivanje rejtinga kandidata prestaje 14 dana uoci izbora.

Analizirajuci desetogodisnje iskustvo, Snjezana Milivojevic iz Instituta drustvenih nauka kaze da proizvodnja afera nije dobra za kampanju. "Ovi izbori jesu istorijski, ali ne za gradjane vec samo za neke kandidate", smatra ona.

Posle histerije u prethodnoj deceniji, mediji sada imaju sansu, kako kaze Snjezana Milivojevic, da odigraju kvalitetnu ulogu u ovim izborima. "Svaki put pred izbore izborna pravila su demagoski dezavuisana i na dugi rok time obesmisljavana", podseca saradnica IDN-a.

Iako su mnogi nagovestavali vrlo prljavu predizbornu kampanju, Darko Brocic iz "Strateskog marketinga", na osnovu analize elektronskih medija od 18. jula do 27. avgusta, istice da su RTS i kljucni privatni mediji, ipak, napravili otklon u odnosu na to kako su se nekada pratile predizborne kampanje. "Devedeset odsto priloga ima neutralan karakter i predstavlja puko prenosenje stavova predsednickih kandidata", istice ovaj istrazivac.

I u stampi, od raspisivanja izbora, Labus i Kostunica imaju najvecu zastupljenost. Velimir Kazimir Curguz, izvrsni direktor Medijske dokumentacije "Ebart konsalting", kaze da je analizom 13 dnevnih i nedeljnih listova utvrdjeno da je o Miroljubu Labusu objavljeno 818, a Vojislavu Kostunici 629 tekstova. "Analizom tekstova, ne bi moglo da se kaze da se vodi posebno prljava kampanja. Videcemo kako ce se mediji ponasati kada dodje do drugog izbornog kruga", napominje Curguz.