Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
Gost: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić
Novinar: Peđa Obradović


B92: Gospodine predsedniče, stiče se utisak da desetogodišnjicu operacije ’Oluja’ Hrvatska dočekuje u jednoj vrsti polemike. Da li je u pitanju briljantna vojna operacija ili je u pitanju zločinački poduhvat, što je kvalifikacija koja se pojavljuje u dve optužnice pred Haškim tribunalom? Kako Vi vidite to pitanje?

Mesić: "Prije svega, same vojne akcija i ’Bljesak’ i ’Oluja’, dakle i jedna i druga, s vojnoga spekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju, i ona je sa, kao što kažem, vojnoga spekta izvršena izvrsno i u vrlo kratkom vremenu bez bilo kakvih zločina. Međutim, na margini te, i jedne i druge akcije, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

B92: Ali, da li karakter te operacije kvari činjenica da imate kvalifikaciju o zločinačkom poduhvatu koji se nalazi u dve optužnice pred Haškim tribunalom?

Mesić: "Da, točno. Zbog nekih pojedinaca ili grupa koje su bile uključene u samoj akciji ili posle akcije može se dobiti i jedna kriva predodžba o čitavoj akciji. Jer, čitava akcija, mora se reći, izvedena je po svim pravilima ratovanja uz primjenu svih međunarodnih konvencija. Ali, evo, nitko nije bez zločina u svakom ratu, oni se događaju, pa tako i u ovom našem obrambenom ratu događali su se zločini i na našoj strani. Bilo je onih koji su tvrdili da zato što smo se branili da Hrvatska strana nije mogla učiniti zločin, međutim, uvijek ljudi čine zločine, i ti koji su činili trebaju odgovarati. Bila bi onda sasvim drukčija slika o ’Bljesku’ i ’Oluji’ da se nisu dogodili zločini."

B92: U Hrvatskoj su burnim reakcijama dočekane proširene optužnice protiv Anta Gotovine i Markača i Čermaka. Čak su mediji definisali to kao ’haško ludilo’. Da li se Vi slažete sa tom definicijom da je u pitanju ’haško ludilo’?

Mesić: "Haški tribunal radi svoj dio posla. On je potreban ne samo nama nego za čitav prostor na kome se vodio rat, jer ako se krivnja individualizira i kada se individualizira prestaje optuživanje, međusobno optuživanje kolektiviteta. Ne može za rat, za zločine u ratu, ne može biti kriv narod, moraju biti krivi pojedinci ili grupe koje su zloupotrebile svoju poziciju. Ali, kao što sam rekao, u ratu se događaju zločini, ali za njih se treba odgovarati."

B92: A kako ste Vi reagovali kad ste čuli da se u proširenoj optužnici govori o tome da je čitav državni vrh učestvovao u organizovanju operacije ’Oluja’, da se govori o hiljadu ljudi? Potom, ovdašnji mediji objave spisak od šest stotina, kako piše, sumnjivih ljudi, među kojima ste između ostalog i Vi i premijer Sanader. Kako ste reagovali na to?

Mesić: "Pa, malo je teže mene stavljati u kontekst bilo kakve odgovornosti, jer ja sam u to vrijeme bio u opoziciji bez ikakve mogućnosti da na bilo kakav način djelujem na odluke ovoga ili onoga u ovoj zemlji, jer ja sam zbog neslaganja s politikom u BiH i prema BiH napustio mjesto predsednika Parlamenta. Međutim, nije tu sada riječ o meni. Jasno, optužnice jesu proširene, ali mi nemamo još presudu. Prema tome, o tome što je konačni rezultat ovih optužnica znaćemo kad dobijemo pravomoćne presude."

B92: Pa, dobro, do tih presuda put je dugačak. Između ostalog, jedan od optuženih bi jednom morao da se pojavi pred Haškim tribunalom da bi imali presudu. General Gotovina je još uvek u bekstvu. Imate li kao predsednik Hrvatske ikakvu valjanu informaciju o njegovom kretanju? Kako stvari stoje uopšte sa tim slučajem? On dosta opterećuje Hrvatsku i međunarodnu poziciju.

Mesić: "Nama je samo jedan haški begunac iz Hrvatske, to je Ante Gotovina, koji je zaslužan, ima određene zasluge u obrani Hrvatske, ali on je i avanturist. On je kao 17-godišnji mladić otišao u francusku Legiju stranaca, posle Legije bio je i suđen u Francuskoj za otmicu, za pljačku. Nakon toga bio je u Obali slonove kosti, bio je u Paragvaju. Dakle, jedna nemirna ličnost. Sigurno da on nema samo hrvatski pasoš. Pretpostavljam da ima još nečiji pasoš. I mislim da bi bio jako naivan, a on to nije, da bi se danas kretao po Hrvatskoj, jer njegovi istomišljenici naljepili su njegove fotografije po čitavoj Hrvatskoj. I sad, zamislite vi gdje se on može pojaviti, jer ovi ga praktično prozivaju? Ti koji ga štite oni ga u stvari izručuju policiji. I nije on lud da se pojavi pokraj svoje fotografije i da ga neko ne prepozna, to je isključeno."

B92: Da li međunarodni zvaničnici budu zadovoljni kad im date takav odgovor? Pretpostavljam da o tome razgovarate.

Mesić: "Mi smo provjerili sve informacije do kojih smo došli, i one informacije koje nam je dalo Haško tužiteljstvo, ali i sve druge institucije u zemlji ili izvan naše zemlje. Svaku smo provjerili i uvijek se pokazalo da Gotovine nema u Hrvatskoj. Jer, mi nemamo nijednog razloga štititi jednog bjegunca, on mora odgovarati pred Haškim tribunalom. Ako su otišli pred Hag i oni koji su bili daleko zaslužni od generala Gotovine, onda ne vidim nijednog razloga zašto ne bi išao Gotovina."

B92: Šta nam govori činjenica da Ante Gotovina ima jedan ozbiljan ugled u velikom delu ovdašnjeg stanovništva?

Mesić: "Pa, nešto je i ugled generala Gotovine, a nešto je i kritičnost prema kretanju kojim Hrvatska ide prema Evropi. Jer, mnogi bi htjeli da Hrvatska ostane izolirana jer onda je možeš pljačkati, onda možeš selektivno primenjivati zakon, onda možeš učiniti ono što u evropskoj transparentnosti ne možeš. Ako je Hrvatska otvorena, ako ona ima evropske standarde, ako institucije funkcioniraju u skladu sa funkcioniranjem evropskih institucija, onda se to ne može pljačkati, a mnogima to upravo sada nedostaje – pljačka."

B92: Dobro, ima i toga, međutim, mnogi kažu da Hrvatska u ovom trenutku još uvek, odnosno hrvatsko društvo još uvek nije spremno da se suoči sa zločinima koji su počinjeni u njeno ime.

Mesić: "Mislim da griješe. Hrvatska je danas spremna suočiti se s istinom, suočiti se sa onim što se događalo u Hrvatskoj, i bez obzira o kome se radilo naše pravosuđe će obaviti svoj posao."

B92: Možemo s tim u vezi da posmatramo i činjenicu da se, iako je prošlo deset godina od kada su iz Hrvatske otišli, jako malo ljudi koji su pobegli za vreme operacije ’Oluja’ vratilo u Hrvatsku.

Mesić: "Vraća se, mislim da se vraća. Veliki broj ljudi se vraća, i to je naš nacionalni državni interes."

B92: Da, ali se vraćaju ljudi koji su stariji, mladi se ne vraćaju. Vraćaju se ljudi koji će tu biti još godinu-dve.

Mesić: "Iz više razloga. Jedan dio se ne vraća onih koji su na ovaj ili onaj način bili na strani pobune. Ne vraća se jedan dio koji je sudjelovao u zločinu ili je bio prisutan tuđem zločinu, pa se jednostavno plaši. Jedan dio se boji zbog toga iako nije učinio zločin, ali nosio je uniformu. I ukoliko nije točan broj onih i imena onih koje policija traži, boji se da nije na nekakvom popisu, pa da ima neugodnosti nekoliko mjeseci dok se provede istraga. Različiti su motivi kod mlađe generacije koja se ne vraća."

B92: Ali, ako se ja ne varam, poslednji revidirani spisak ljudi koji su osumnjičeni ili procesuirani za ratne zločine je negde oko devet stotina, a mi u Srbiji još uvek imamo preko sto hiljada ljudi koji su izbegli iz Hrvatske i još uvek se nisu vratili. Najružnija stvar je igrati brojkama, ali postoji disproporcija između devet stotina ljudi na spisku koji su možda učestvovali u ratnim zločinima i sto hiljada ljudi koji se još uvek nisu vratili u Hrvatsku deset godina kasnije.

Mesić: "Da, točno, još ima velik broj ljudi koji se nije vratio. Bilo bi dobro da se vrate, jer Hrvatska svima obnavlja kuće bez obzira na njihovu nacionalnost. A ja tvrdim, to je naš i državni interes, da se ljudi vraćaju u svoju domovinu, a to onda legitimira Hrvatsku kao zemlju sigurnosti, kao zonu sigurnosti, a legitimira i Hrvatsku kao demokratsku zemlju. Neće se sigurno svi moći vratiti, kao ni Hrvati koji su otišli iz Hrvatske ili iz Bosne, oni koji su dobili posao negdje drugdje, koji su se stambeno zbrinuli. Jedan dio ih se neće vratiti, ali najveći dio se treba vratiti, i mi smo za ubrzanje toga procesa. Ja sam bio u Bajmoku u jednom stacionaru gdje se nalaze stariji ljudi, bolesni ljudi. Oni žive ispod svakog ljudskog minimuma, ali svi su oni žrtve jedne prevare. I tu mislim da nije dovoljno u Srbiji učinjeno da Srbija doživi tu katarzu, da se shvati da je Milošević varao svijet jer je tvrdio da se bori za Jugoslaviju. A svijet je bio sentimentalan prema Jugoslaviji zbog njene pozitivne uloge u vrijeme sukoba Istoka i Zapada. U vrijeme Hladnog rata Tito je formirao Pokret nesvrstanih, i upravo taj Pokret nesvrstanih pomogao je da se svijet ne suoči sa Trećim svijetskim ratom. Zato je Milošević varao svijet i tvrdio da se on bori za Jugoslaviju, a on je nju razarao svim sredstvima. Na drugoj strani, varao je Srbe, tvrdio je da će svi živjeti u jednoj državi i da se treba samo prihvatiti oružja, a on im je preko JNA dao oružje, i ono što se drži oružjem to će sutra biti Srbija. I to je bila poruka Srbima u Hrvatskoj i Bosni – Prihvatite se oružja, držite prostor, to će sutra biti Srbija. A onaj tko se prihvatio oružja, on je mislio – Ja Srbiji, Velikoj Srbiji donosim novi prostor, donosim novi miraz, a zato ću imati privilegiju u Velikoj Srbiji. Svi ti ljudi su prevareni."

B92: Pa, mnogi bi rekli da je u pitanju dvostruka prevara. Kada je u avgustu ’95. godine predsednik Tuđman pozvao Srbe da ostanu u svojim kućama, i kada su oni ipak pobegli, pod kakvim okolnostima o tome možemo da razgovaramo? Ispostavilo se, kada se saznalo šta se dogodilo nedeljama nakon operacije ’Oluja’, da su oni koji su odlučili da ostanu možda pogrešili što nisu otišli zajedno sa zbegovima, zar ne?

Mesić: "Ne. Da su svi ostali, da nisu poslušali svoje vođstvo, vođstvo tzv. Krajine, nikakvih ubijanja ne bi bilo. Upravo zato što je na izoliranim prostorima ostalo pojedinaca i grupica to je moglo motivirati neke pljačkaše i ubojice da se osvećuju na starim ljudima. Ali, ta masa je povučena... Gledajte, vojska se povukla, autobusi su iz Srbije došli po taj narod. Sve je to bilo pripremljeno ne bi li se tom velikom masom natjeralo međunarodnu zajednicu da se kaže – Evo, vidite, svi Srbi se povlače, sad ćemo mi intervenirati pa će ta Krajina ostati. To je bila opet Miloševićeva kriva procjena, kao što je kriva procjena danas nekih grupa koje manipuliraju sa Srbima na Kosovu, koji ih nagovaraju da ne idu u institucije, da prijete da će iseliti sve sa Kosova, da će to nekoga impresionirati. Beograd ne može riješiti pitanje Srba na Kosovu. Srpsko pitanje na Kosovu mogu riješiti Srbi na Kosovu, ali da se uključe u institucije."

B92: Ali, da vidimo šta je sa Srbima...

Mesić: "Kao i srpsko pitanje u Hrvatskoj..."

B92: E, upravo to.

Mesić: "Ono se riješava kroz naše institucije."

B92: Vi ste ih posetili u Subotici, čini mi se?

Mesić: "Molim?"

B92: Posetili ste izbeglice iz Hrvatske u Subotici.

Mesić: "Jesam, pa to su naši građani."

B92: I razgovarali ste sa njima.

Mesić: "Da."

B92: Njih muči nekoliko stvari. Prva stvar je bezbednost. Druga stvar je povratak imovine. Treća stvar je od čega će živeti ako odluče da se ovde vrate. Šta im Vi kao predsednik Hrvatske od toga možete garantovati?

Mesić: "I sigurnost, i povratak imovine, i funkcioniranje sustava, sve to mogu doživjeti ako dođu u Hrvatsku. Jer, ja sam tamo s nekima razgovarao koji imaju i uvjete za punu mirovinu, neki imaju za privremenu mirovinu, prijevremenu mirovinu, ali oni žive u jednoj informativnoj blokadi. Nažalost, do njih ne dolaze te poruke koje Hrvatska šalje."

B92: Slučaj kao što je ubistvo u Karjanu, prebijanje u Sesvetama, u drugom selu su neke poruke koje do njih stižu...

Mesić: "To je veliki problem, ali slučajeva ima da se i Hrvati između sebe potuku. Slučajeva ima da Hrvat Hrvata ubije, kao što i Srbin Srbina ubije, sve to se sigurno događa. I nama ne odgovara da dolazi do međunacionalnog sukoba. Ja tražim sada istragu do kraja, da se nijedan slučaj ne smije zataškati i da se krivci izvedu na sud, to je moj sada zahtjev organima gonjenja."

B92: Da li Vi spadate u one koji veruju da je otkrivanje istine o svim zločinima koji su počinjeni na svim stranama za vreme tog rata praktično jedini put ka pomirenju između naroda na ovim prostorima?

Mesić: "Bez otkrivanja istine, bez izlaženja na sud odgovornih za zločine teško je očekivati dobru međusobnu suradnju. Ali, kad se krivnja individualizira, ja vam tvrdim, mi ćemo imati jednu skandinavizaciju našeg prostora."

B92: Mislite da do tada prosto neće biti normalno da jedan fudbaler iz Srbije igra za jedan hrvatski tim? Govorim o slučaju golmana Žilića, koji je naišao na otpor u Rijeci.

Mesić: "Točno."

B92: Šta nam to govori prosto o tim odnosima deset godina posle rata?

Mesić: "On nije došao na otpor u Rijeci. On je došao na jednu fanatiziranu grupu navijača, kakvih u Srbiji imate koliko god hoćete, koja se postavlja na jedan neprimjereni način. Ali, to je jedna grupica, to nije Rijeka. Rijeka je internacionalan grad, Rijeka je grad tolerancije, pa zato su i pozvali tog nogometaša, golmana da dođe u Rijeku i da brani za Rijeku. Nemojmo gledati po toj jednoj grupici navijača koja ne odražava stanje jednog rada i stanje jednog šireg prostora."

B92: Dobro, ako se stvari smiruju, ako će jednom doći na ono što bismo svi voleli da dođe, da li će onda doći vreme da i Hrvatska, kao što je usvojila deklaraciju o zločinu u Srebrenici, jednom usvoji i deklaraciju koja će govoriti o onome šta se desilo za vreme i posle ’Oluje’?

Mesić: "Pa, ja mislim da nema potrebe za usvajanjem nikakve deklaracije nego treba provesti postupke i kazniti krivce, to je najbolja deklaracija. Neće Sabor, neće Parlament provoditi postupke. A mi moramo stvoriti takvu volju, prije svega političku volju, a ona sada postoji, i da odgovaraju svi bez obzira na kojoj se poziciji nalazio onda ili nalazi pojedinac danas."

B92: Da li to znači da je slučaj da budete još jednom pozvani u Haški tribunal, ovog puta na suđenju po jednoj ili u obe od dve optužnice koje se nalaze pred Haškim tribunalom zbog zločina počinjenih u ’Oluji’? Da li to znači da ćete se Vi tom pozivu odazvati i biti svedok, na primer, na suđenju Markača i Čermaka?

Mesić: "Da, svakako. Mene obvezuje hrvatski Ustavni zakon o suradnji sa Haškim tribunalom, ja sam zato i išao. Nisam se htio pozivati na imunitet jer sam htio pokazati hrvatskim građanima da smo pred zakonom svi jednaki."

B92: Hvala Vam puno.

Mesić: "Hvala vama."

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku