Kako je Radio B92 organizovao prikupljanje pomoći za izbegle od Oluje
Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

Kolone ljudi počele su da dolaze u Srbiju, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći, a apel za prikupljanje mleka i pelena za bebe prerastao je u veliku akciju. Odazvali su se građani Beograda i okolnih mesta, taksisti, novinari, pekari i svi koji su shvatali potrebu da se pomogne.

Tako iskazana solidarnost aktivno je trajala oko dve nedelje. Baza je bila u Domu omladine, gde se tada nalazio Radio B92, a više punktova bilo je raspoređeno po Beogradu. Građani donosili hranu, vodu i odeću.

Preko 20 građana koji su pre 10 godina pomagali u toj humanitarnoj akciji danas su bili gosti u prostorijama B92. Njih je pozdravio i predsednik Srbije Boris Tadić, a tokom razgovora s njim oni su predložili još dve akcije, pomoć ljudima koji su i dalje u kolektivnim centrima i imenovanje žrtava svih nacionalnosti.

Branislav Nikolić: Nalazimo se na mestu gde sam bio i pre deset godina. Sećam se tih dana, početkom avgusta, kad su prve vesti počele da stižu, o izbeglicama iz Krajine. Slušao sam radio kao i inače, a cela priča je počela tako što je emitovan apel da donesemo pomoć za bebe. Traženi su prokuvana voda, mleko i keks. Supruga i ja smo rekli da toliko možemo da pomognemo. Tada je B92 bio u Makedonskoj 22, i onda, pošto je to bilo blizu, ja sam to odneo nekoliko puta.

Onda je bio apel preko Radija B92 da građani koji to mogu dođu automobilima i da će biti formirana kolona koja će ići u susret kolonama koje su već pristizale. Sećam se da su te subote 90 odsto kolone činila vozila Žutog taksija, pa smo je nazvali Žuta kolona. Došli smo pred Dom omladine, obrazovali kolonu, spustili sedišta, i nekako smo se snašli. Sve što je prikupljeno u tim danima natovareno je u automobile. Ja sam dobio jednog dečka, koji nije imao kola, koji je bio samo pratilac i krenuli smo auto-putem.

Došli smo do Bijeljine, tu smo stali i onda hranu, koja je bila najvažnija, da se ne pokvari jer je bilo toplo, podelili koliko smo mogli i koliko smo mogli da budemo pravedni, a ostatak smo dali Crvenom krstu. Onda smo se vraćali i u vozila primili ljude, za koje i ne znamo kako su došli. Nisu imali nikava vozila, s dva ili tri zavežljaja u ruci. Stajali su na autobuskoj stanici u Bijeljini. Tu smo primili bračni par, sećam se, prezivaju se Kuga.

Kad smo došli na prelaz, da sipamo benzin, čovek koji sipa benzin pije pivo. Ovaj stari Kuga sedi pozadi i kaže: "Uh, što bih popio flašu piva". A ova stara njemu kaže: "Nemoj stari, kako te nije sramota". Koji je moral tih ljudi, posle toliko kilometara pređenih, ona njega grdi da ne traži i ne moli. A meni je ostalo u sećanju to njeno, to je nešto strašno bilo, to mi 10 godina stoji u glavi, ta jedna flaša piva. Eto, to je Radio B92 radio, zahvaljujući njima je sve to bilo. I sad ga slušam, isto ovako. B92 i ja smo čini mi se jedna duša.

Ja sam Svetlanu Lukić znao kao novinarku i znao sam da radi na Radiju B92. Plakala je od Banjaluke do Beograda. Vraćala se sa zadatka i kad je videla i čula rekla je: "Moramo da organizujemo pomoć". Ona je bila organizator svega i inicijator, ja sam je često sretao u Domu omladine.

Poenta priče je bila da to nema svrhe davati Crvenom krstu, nego da mi to uradimo, da odmah to damo. Sećam se da smo zujali kroz grad tih dana.

Daniel Bukumirović, bivši novinar B92: Prvo što sam uradio je bilo da uključim  Radio B92. Čuo sam apel Svetlane Lukić i ekipe da se pomogne na neki način. Stvorili smo se odmah u Domu omladine i sledećeg dana smo ovde, na ovom mestu, otvorili štand i počeli da prikupljamo priloge ljudi sa Senjaka i Topčiderskog brda. To je stvarno fantastično išlo, za nedelju dana smo skupili 2,5 tona pomoći:

Mahom su ovi koji nemaju para donosili sve što su mogli, hranu za bebe, hleb, mleko i odeću i obuću. Bilo je raznih volontera koji su pokušavali na bilo koji način da pomognu. Recimo Dragan, koji drži pekaru ovde u ulici, stao je i skupljao pik-apom i odvozio iz Beograda pomoć.

I stajali smo ispred samoposluge, gde smo pokušavali da namolimo ljude da kupe nešto više od onog što su naumili i zaista su kupovali više. Išli smo i na pijacu, gde smo otvarali kese i molili ih da ubacuju voće i povrće. Sećam se samo da jedna žena nije htela da da i godinama kasnije ništa nisam hteo da kupim kod nje.

Pošto sam svake noći bio u Domu omladine, dobio sam poziv da radim i počeo sam da radim na Radiju B92.

Miloš Ilić, taksista: Pošto tadašnja država nije baš bila zainteresovana da pomaže u tom slučaju, išli smo, koliko ja znam, sva udruženja taksija, s tim što smo morali u razmacima da idemo i najviše po 60 automobila, zbog bezbednosnih razloga, kako su nam predstavili.

Nismo znali ni kuda ćemo da idemo ni šta ćemo tačno da radimo. Skupili smo se u Beogradu, ispred B92, pokupili šta je bilo hrane i ostalih stvari, uglavnom hrane za decu i pelena, šta je najpotrebnije, to smo natovarali koliko je moglo. Prošli smo Bijeljinu i ne znam dokle smo stigli jer nas bosanska vojska nije puštala, valjda su bile borbe. Tu smo došli do jednog punkta i podelili pomoć koju smo imali. Videli smo da ne ide to baš najbolje, pa smo sačuvali jedan deo.

Rešili smo da u povratku delimo mleko tim ljudima i ostalu hranu, pa su nas doveli do jedne železničke stanice, gde je bilo 1.000 ljudi koji čekaju neki voz, za koji se nije znalo ni kad će doći ni da li će doći. Primali smo starije i žene s decom u automobile. To je situacija u kojoj ne bih želeo ponovo da se nađem, znate, da birate... Mislim, mi nismo znali šta će s njima da se desi ako ih ne povezemo... Vi birate koga ćete da spasite, a koga nećete, to je bilo strašno.

Neki su imali rodbinu negde, neki su išli s nekim ko ima rodbinu i tako, pa smo se dogovarali da ih odvezemo u Kikindu. Međutim, zaustavili su nas kod Šimanovaca, policija. Nije bilo dozvoljeno da s njima uđemo u Beograd, pa smo ih potrpali u autobuse i odveli u Bubanj potok, pa smo samo uzeli telefone, da obavestimo da su ljudi tu, pošto se ništa nije znalo.

Valentina Delić, bivša novinarka B92: Ljudi su sami donosili sve za šta su čuli da je neophodno, a taksisti su se sami javljali i sve se spojilo.

Sve je organizovano i sve se dešavalo 24 sata svih tih 15, 20 dana. Prosto nije bilo kraja i sećam se, ljudi su do kasno u noć donosili tu pomoć i sećam se da se taksisti kasno u noć vraćaju i sećam se da je trebalo naći neke ljude i uspostaviti neki kontakt.

Dragomir Limić, slikar: Sećam se i vrlo ružnih stvari, koje smo tada saznavali tek, da su našim ljudima, koji su izbegli, da su im prodavali sendviče za po pet maraka.

Svakodnevno je Svetlana Lukić imala deo programa, veći deo progama, koristila ga je da bi pozivala ljude, apelovala na njih da pomognu.

Sećam se da su neki, koje smo uspeli da prošvercujemo u Beograd, bili u takvom stanju da smo bukvalno morali skalpelom da im sečemo sandale, noge su bile u ranama, buknule, otekle...

To je onaj bolji deo Beograda, toga se sećam.

Motorolom sa bio bukvalno zadužen i 24 sata. Imao sam punjač prenet u atelje. Kretao sam se na relaciji atelje-Dom omladine. Zbijali su šale da mi treba trajno dodeliti motorolu.

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
"Bljesak" i "Oluja" s vojnoga aspekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju. Međutim, na margini tih akcija, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku