Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
B92: Pre tri godine u Srbiji je bilo 388 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno preko 25 hiljada ljudi. Sad ih je ostalo oko 120 u kojima se nalazi oko 11 hiljada izbeglih i raseljenih. Jedan od najvećih u okolini Beograda je i Kolektivni centar u Krnjači. Međutim, Kolektivni centri se polako zatvaraju. Mnogi koji su izbegli iz Hrvatske nisu ni bili u zajedničkom smeštaju, već su se tokom ovih deset godina često selili i menjali adrese.

Ekipa B92 razgovarala je sa stanovnicima nekih kolektivnih centara, koji su izbegli u vreme "Oluje" iz Krajine.

Ines Davidović: "Pa, u Borči baš ima onako, ima ih i iz Bosne, ima ih iz Hrvatske, ima ih i sa Kosova i svukud. Baš ima onako izbeglica dosta. Neko stoji privatno pa počne nešto, ili neko ko ima pare, ko je imao dolje pare pa doneo ili nešto prodao, on ide malo brže, ali uglavnom svi tako hoće malo placa i kućice i tako to da imaju, da imaju nešto svoje, jer valjda odavde nećemo dalje nikud."

Danica Milašinović: "Kad smo došli ovde nismo znali kuda ćemo. Ja imam tetku u Pančevu. Tu smo bili jedno mjesec-dva dana kod tetke, posle smo otišli u Barandu, jedno mjesto, to je prema Zrenjaninu u Vojvodini. Tu smo bili godinu dana u tetkinoj kući, posle smo prešli privatno da stanujemo. Radili smo svašta, išla sam da kopam, da čistim ljudima, na primer, koji su se bavili baštovanstvom, da im pomažem, čistim luk. Muž moj, koji ništa nije radio osim što je radio u policiji, svašta je radio, to ga je natjerala muka, stvarno se i naučio svašta. Tako smo preživljavali. Na primer, predali smo par puta molbe da bi nešto dobili od Crvenoga krsta, neku pomoć, od toga ništa nismo... Ovo sve što smo stekli, stekli smo sami."

Ines Davidović: "Bili smo u Donjem Milanovcu četiri mjeseca, od kraja avgusta do kraja decembra. Tu smo našli onda u tom selu neku kuću. Čovek nije tražio kiriju, samo da je održavamo i radimo njegovo imanje, pošto je tu bilo više vlasnika iz te kuće, jedan je bio u tom selu, jedan u Švajcarskoj, tako da niko nije vodio računa o tome. Znači, tu smo došli krajem decembra, pred samu Novu godinu. Nismo imali drva, nismo imali ništa. Nekolike prnjice, nešto smo imali svoje, to nam je to, i traktor i prikolicu. I stvarno, taj narod tamo kad smo došli, neko nam je dao drva, neko ovo-ono, tako da preguramo tu zimu."

Danica Milašinović: "Radili smo kuću u Vojniću. Kao muž ranije će da ode u penziju, hajde pa da uradimo tamo kuću u Kordunu, u Vojniću. Tamo je muž moj rođen, a ja sam inače iz Like, Ličanka. I tu kuću smo prodali onda. Moj svekar i svekrva su se vratili i onda su oni prodali nama tu kuću, i sa tim parama smo kupili ovde plac. Ova kuća bela do prve ploče je deset godina stara, onda smo donji dio... Nije ništa bilo urađeno, to smo dogradili i ozidali novu."

Ines Davidović: "Radili smo sve i svašta i ja i muž, i svekrva i svekar, svi, išli smo za dnevnice. Kopali smo kukuruz, na jesen smo brali, sadili smo papriku, sve šta je kome trebalo, sekli drva. Muž i svekar su nešto traktorom onako vozili. I tako smo preživljavali jedno dve godine. Kasnije su videli da nema od tog života ništa, imaš samo za hranu, nemaš ništa. Ipak si u tuđoj kući, ne možeš cijeli život tu da budeš. Onda su svekar i moj muž otišli ovdje u Borču, u podstanare. Pardon, prvo smo zaradili pare dolje u tom selu, skupili smo za plac. Kad smo skupili za plac ovdje su ga kupili, onda su oni prešli ovdje da rade kao građevinci, i malo po malo svi smo prešli tako. Pod, ploča, goli zidovi, ništa, ali samo da smo na svom."

Marko Barić: "Stigli smo sa sretnom ’Olujom’ u Beograd. Smestili smo se kod moje sestre, u stanu od 44 kvadrata, tu smo živeli jedno devet meseci. Ja sam kasnije našao posao, radio sam na građevini. Našli smo neki stančić na Đermu iz kojeg smo morali izaći 1.11. Tad smo otišli u Inđiju kod njezinih koji su bili podstanari, bili smo jedno dva meseca tu. I ono što kažem, bog nas je pogledao pa smo preko nekih dobrih ljudi, tadašnjeg sekretara, došli ovde u Bogovođe. Ja sam počeo da radim kao domar. Malo smo se, što kažu, koliko toliko snašli."

Jelena Barić: "Kad smo ovde došli tad su bile izbeglice iz Bosne i iz Hrvatske. Oni su iseljeni pre dve godine. Tad je bilo malo i lakše i što se tiče zime, grejanja i svega, non-stop je bilo neko kretanje tu. Sad samo ima rekreativna nastava koja ide leti i na proleće, a zima je užasna. Zimi ne može odavde da se ide dok nam vojska ne probije ovaj put, i tako. Nema autobusa, ima ujutru samo radnički i posle podne u tri sata ima, tako da nema ni do grada da se ode baš tako često."

Marko Barić: "Na primer, Lazarevac je udaljen 16 kilometara, Vlajkovac nešto manje, slabe su komunikacije i veze. Tako da, sutra dete kad krene u Srednju školu, ne znam."

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
"Bljesak" i "Oluja" s vojnoga aspekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju. Međutim, na margini tih akcija, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku