Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Borsi Tadić, predsednik Srbije: Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da se u akciji hrvatske vojske "Oluja" radilo o organizovanom zločinu, smišljenom ubijanju ljudi i lišavanju osnovnog prava - prava na život. "Ta činjenica ne može da bude zanemarena i zbog toga sam rekao da očekujem reakciju hrvatskih državnika povodom zločina koji se desio", rekao je Tadić u izjavi Radio-televiziji Srbije, ističući da "deset godina od vojne akcije 'Oluja' Hrvatska slavi, a srpski narod tuguje".

Navodeći da je u "Oluji" između 200.000 i 250.000 Srba proterano iz svojih domova, a da je između 2.000 i 2.500 ubijenih i nestalih Srba, Tadić je rekao da uopšte ne ulazi u opravdanost vojnih, legitimnih ciljeva, kako što to nije činio ni u Srebrenici.

"Govorim o žrtvama, govorim o ljudima koji su lišeni, na pravdi Boga, svog jedinog života", istakao je predsednik Srbije. On je poručio da neće prestati da govori o žrtvama kod drugih naroda, među Hrvatima i Bošnjacima, i kod svog, srpskog naroda, "jer je to pretpostavka novih vrednosti na ovom balkanskom prostoru i evropske budućnosti za sve generacije koje dolaze".

"Činim to zbog dobrih odnosa Srbije i Hrvatske i očekujem pomirenje, rast naše ekonomske razmene, očekujem da ćemo biti stub bezbednosti čitavog regiona u kome jesmo", rekao je Tadić i dodao da su ti odnosi vitalno važni, ali da bi oni bili najbolji mogući, mi moramo da prihvatimo zlo koje smo učinili jedni drugima.

Predsednik Tadić je rekao da, kao što u Srbiji postoje političari koji ne žele da zlo priznaju, kada je učinjeno drugom, tako je očigledno da i u drugim okolnim državama postoje oni koji žele da rađe zatvore oči u trenutku kada treba da pokažu odgovornost i evropsku orijentaciju svojih država i naroda.

"Evropa je naša budućnost. Evropa prihvata zemlje koje osuđuju etničko čišćenje. Evropa prihvata zemlje koje osuđuju zločine, koji su izvršeni u njihovo nacionalno ime", rekao je Tadić.

Vuk Drašković: Proslavljanje desete godišnjice etničkog čišćenja Srba u Republici Hrvatskoj i opredeljenost za Evropsku uniju ne mogu zajedno, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Drašković. "Iskreno i snažno se zalažući za najbrže uključenje Republike Hrvatske u Evropsku uniju, očekivao sam da će deseta godišnjica 'Bljeska' i 'Oluje' biti obeležena zvaničnom osudom progona 250.000 Srba i ubistva i ranjavanja stotina njih", rekao je Drašković, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova.

Drašković je rekao da se nadao se da će ta tragična desetogodišnjica biti povod za javni poziv prognanim Srbima da se vrate u Hrvatsku, uz maksimalne garancije uživanja njihovih nacionalnih, građanskih, socijalnih, imovinskih i ostalih prava, saglasno standardima Evropske unije. Ministarstvo spoljnih poslova SCG insistira na poštovanju tih prava Srba u Hrvatskoj i prognanih Srba iz Hrvatske, navodi se u tekstu i dodaje da je, "istovremeno, ministarstvo spoljnih poslova SCG za ista takva prava Hrvata u Srbiji i Hrvata koji su, pre raspada Jugoslavije, živeli u Srbiji i Crnoj Gori". "Iza 'Oluje' i 'Bljeska' ostale su ruševine, zakorovljene kuće Srba i grobovi. To se ne sme proslavljati", podvukao je Drašković, navodi se u saopštenju.

Nenad Čanak (LSV): Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je danas da hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" predstavlja "najjasniji krvavi dokaz" dokle vode pogodbe nacionalističkih oligarhija na Balkanu. "Stotine hiljada prognanih ljudi bili su samo moneta za potkusurivanje u dogovorima Milošević-Tuđman i potpuno je jasno da oni i ne mogu dugačije da tumače svoju sudbinu nego kao izdaju od strane Srbije", saopštio je Čanak.

Takav dogovor Beograda i Zagreba je značio "krvavi danak", rekao je on: "Hrvatska je ostala bez stotina hiljada svojih građana, a Srbija je dobila stotine hiljada unesrećenih ljudi. 'Oluja' je pokazala da kada nacionalističke ideologije caruju na Balkanu, onda svi gube".

Srpski pokret obnove: Srpski pokret obnove saopštio je da su operacije hrvatske vojske "Bljesak" i "Oluja" sprovedene pre deset godina, bile "zločin etničkog čišćenja", ocenivši da ne postoje "nikakvi ljudski ni državni razlozi za proslavu tog zločina". "U akcijama u kojima je više od 300.000 Srba proterano iz Hrvatske, a hiljade njih ubijeno i ranjeno, najmanje što smo od 'proevropske Hrvatske' očekivali je izvinjenje žrtvama i poziv prognanim Srbima da se vrate u svoju državu i svojim kućama, uz maksimalne garancije poštovanja njihovih imovinskih, građanskih i nacionalnih prava i sloboda", navodi se u saopštenju Predsedništva SPO.

Naglašavajući da je Haški tribunal optužio hrvatskog generala Ante Gotovinu zbog zločina u "Oluji", SPO dodaje da je "neshvatljivo" što Hrvatska "zvanično i pompezno slavi 'Oluju"". "Kako je neshvatljivo slavlje, licemerne su i osude zločina od strane saučesnika u etničkom čišćenju Srpske Krajine. Ovo se pre svega odnosi na Srpsku radikalnu stranku, čelnike Miloševićevog režima i tadašnje lidere krajiških Srba. Odbivši međunarodni plan 'Z-4', oni su otvorili kapije 'Bljeska' i 'Oluje'", navodi se u saopštenju.

Aleksandar Vučić (SRS): Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksanadar Vučić izjavio je da je "Oluja" bila "najmonstruoznija zločinačka akcija hrvatske države protiv srpskog naroda od okončanja Drugog svetskog rata". "Hrvatska vojska nije odnela nikakvu briljantnu pobedu kako se hrvatski zvaničnici danas hvale. Naprotiv, to je bio kukavički i jadan napad", rekao je Vučić.

Građanski savez Srbije: Građanski savez Srbije očekuje od hrvatskih pravosudnih organa da kazne predstavnike tadašnjeg političkog i vojnog vrha Hrvatske koji su odgovorni za masovno proterivanje Srba i zločine počinjene tokom akcije "Oluja". U saopštenju te stranke navodi se da "taj egzodus, kao i drugi zločini za vreme građanskog rata u SFRJ, bez obzira na to ko ih je počinio, moraju biti rasvetljeni, a odgovorni za njih osuđeni".

Jedino kažnjavanjem svih zločina, zemlje na Balkanu moći zajedno i iskreno da grade dobre odnose i razvijaju region. "Moderna Srbija koja teži evropskoj budućnosti, u koju spada i GSS, a koja se zalaže za saradnju sa Hagom, za osudu odgovornih za masakr u Srebrenici i sve druge zločine koji su počinjeni u naše ime, ima pravo da traži da se i zločini nad Srbima rasvetle", piše u saopštenju GSS-a.

Socijalistička parija Srbije: Socijalistička partija Srbije ocenila je da međunarodna zajednica "deset godina posle zločina i evidentnog etničkog čišćenja na prostoru Kninske krajine i dalje ćuti i prikriva zločine" koji su počinjeni u akciji hrvatske vojske "Oluja". U saopštenju, SPS navodi da međunarodna zajednica ćuti i na činjenicu "da je tada 250.000 proterano, a nekoliko hiljada Srba ubijeno i nestalo u zločinačkom bombardovanju nenaoružanih kolona civila". "To govori da za one koji su osmislili razbijanje Jugoslavije i neke nevladine organizacije jedino zločini počinjeni protiv Srba nisu zločini. Jedino su Srbi mogli biti ubijani i proterivani bez ikakavih sankcija i osuda", piše u saopštenju.

SPS navodi da se i posle promene vlasti u Srbiji ta situacija nije promenila, "što govori da to nije odnos prema vlasti i režimu u Srbiji, nego prema srpskom narodu uopšte".

Đorđe Bašić i vladika Vasilije: Potpredsednik Skupštine Vojvodine Đorđe Bašić i vladika sremski Srpske pravoslavne crkve Vasilije ocenili su danas da je operacija "Oluja", nakon koje je iz Hrvatske izbeglo više od 200.000 Srba, "najveći progon jednog naroda u Evropi u poslednjih 100 godina". Kako prenosi Pokrajinski sekretarijat za informacije, Bašić i vladika Vasilije zajedno su ocenili da državni organi za proteklih deset godina nisu na pravi način rešili ni elementarne potrebe prognanih Srba, ni njihov status.

Amnesti internešnel: Amnesti internešnel pozvao je vlasti Hrvatske da odmah počnu da ispunjavaju obavezu i privedu pravdi sve odgovorne za ratne i zlocine protiv covečnosti tokom rata od 1991. do 1995. godine, bez obzira na nacionalnost počinilaca i žrtava. Povodom 10. godišnjice hrvatske vojne akcije "Oluja", ta organizacija za zaštitu ljudskih prava podseća da je nakon te i akcije "Bljesak" 200.000 hrvatskih Srba izbeglo u tadašnju SR Jugoslaviju i BiH. "Koraci koje su hrvatske vlasti preduzele da istraže takve zločine, de privedu pravdi odgovorne i daju odštetu žrtvama i njihovim porodicama bili su nedovoljni", ocenila je ta organizacija.

Uz podsećanje da je general Ante Gotovina optužen pred Haškim tribunalom za ratne i zločine protiv čovečnosti, među kojima i ubistva najmanje 150 krajiških Srba počinjena tokom i posle "Oluje", AI navodi da "hrvatske vlasti do sada nisu ispunile obavezu da Gotovinu lociraju, uhapse i prebace u Hag". Organizacija podseća i na obraćanje glavnog tužioca Tribunala Savetu bezbednosti UN, u kome je Karla del Ponte rekla da postoje indicije da Gotovina i dalje može da računa na mreže aktivne podrške, pa i na onu u okviru državnih institucija.  "Procesi vođeni pred sudovima u Hrvatskoj nisu doneli pravdu svim žrtvama i njihovim porodicama... Dok su hrvatski sudovi bili vrlo ažurni u optuživanju hrvatskih Srba i drugih za ratne zločine nad Hrvatima, vrlo malo su uradile u odnosu na nekažnjivost za zločine koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije".

"Zločini nad hrvatskim Srbima počinjeni tokom operacija 'Bljesak' i 'Oluja', kao i u prethodnim fazama sukoba, često nisu čak ni priznati a njihovi počinioci uživaju u nekažnjivosti", ističe AI. Amnesti internešnel zahteva od hrvatskih vlasti i da osiguraju da budu uklonjene sve prepreke za održiv povratak izbeglih hrvatskih Srba, u okviru čega je neophodno ukidanje diskriminacije hrvatskih Srba i obezbeđivanje stambenog prostora za njih. "Neuspeh da se osigura da hrvatsko pravosuđe obradi sva kršenja (ljudskih prava), bez obzira na etničku pripadnost žrtava i počinilaca, predstavlja kršenje međunarodnoh obaveza Hrvatske i ozbiljno podriva vladavinu zakona", ocenjuje ta organizacija.

Amnesti internešnel ponovio je poziv hrvatskim vlastima da se pozabave nekažnjenim ratnim i zločinima protiv čovečnosti kroz punu i bezuslovnu saradnju sa Haškim tribunalom i da osiguraju hapšenje i prebacivanje Ante Gotovine u Hag.

Žene u cnom: Tokom akcije "Oluja" pripadnici hrvatskih vojnih i paravojnih formacija svirepo su lišili života više stotina civila, uglavnom staraca i starica. U nizu ratnih zločina koji obeležava ratove u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 1999. godine "Oluji" pripada jedno od najistaknutijih mesta, kaže se u saopštenju Žena u crnom. "Ta je akcija sprovedena s očiglednim ciljem da se etnički očiste zone na kojima je uspostavljena samoproklamovana Republika Srpska Krajina, i sama zasnovana na ideji etnički očišćenog prostora. Za zločine počinjene tokom 'Oluje' i neposredno nakon nje, a u kojima je ubijeno više od 800 civila i proterano više od 200.000 osoba, odgovornost snose ne samo neposredni izvršioci, nego i tadašnji vojno-politički vrh Hrvatske, koji nije skrivao svoje namere da pod svaku cenu etnički očisti taj prostor. Odgovorna je i međunarodna zajednica, koja je pasivno posmatrala ubistva ljudi, paljenje kuća i pljačku preostale imovine prognanog srpskog stanovništva".

ŽC osuđuje sve te zločine i priseća se, sa pijetetom nevinih žrtava. "Ne možemo a da ne pomenemo režim Slobodana Milosevića i njegove krajiške satelite, ali i srpsku intelektualnu elitu, koji nipošto ne mogu izbeći učešće u odgovornosti za tragediju stanovništva Krajine. Oni koji su godinama širili ubeđenje da se ne može zajedno živeti i da je Srbima mesto u etnički očišćenoj državi u vreme 'Oluje' su se licemerno odrekli svoje tvorevine i prepustili narod njegovoj izgnaničkoj sudbini. Tu se pokazala sva lažnost njihovog patriotizma. Za razliku od toga, Žene u crnom i druge nevladine organizacije su od samog početka proterivanja civilnog stanovništva iz Krajine organizovale konkretnu pomoć: prihvat prognanika/ca na granici, prikupljanje hrane, odeće, lekova i drugih potrepština, rad u izbegličkim kampovima, itd".

Ta nevladina organizacija podseća da je politički vrh Krajine danas delom u Hagu, delom u bekstvu, "a najvećim delom nesmetano uživa u plodovima svoje pljačke i uživa u nezasluženim privilegijama". "Za to vreme se na hiljade muškaraca i žena proteranih u 'Oluji' još uvek nalazi u tegobnoj i neizvesnoj prognaničkoj situaciji", saopštava ŽC.

"Neka nam "Oluja" svima služi kao opomena kuda vodi kada narod sledi vođe koji zarad svojih političkih i finansijskih interesa pozivaju na mržnju i etničko čišćenje", saopštila je ta organizacija, koja povodom desete godišnjice zločina nad civilima u Krajini 5. avgusta na Trgu slobode u Novom Sadu održava mirovnu akciju.

Evropski pokret u Srbiji: Evropski pokret u Srbiji pozvao je vlade svih zemalja u regionu da otvoreno osude sve zločine učinjene tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i time doprinesu ponovnom uspostavljanju poverenja među narodima. Taj pokret osuđuje sve zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije i upozorava da je neprihvatanje odgovornosti za njih prepreka za uključivanje regiona u evropske tokove. "Etničko čišćenje sprovedeno tokom vojno-policijske akcije 'Oluja' koja je rezultirala smrću velikog broja civila i proterivanjem više od 250.000 ljudi iz njihovih domova spada u taj korpus zločina", piše u saopštenju.

Takođe, Evropski pokret sa žaljenjem konstatuje da je povratak izbeglih nedovoljno efikasan, da postoji diskriminacija prilikom zapošljavanja, a da sporadični incidenti i napadi unose strah i nesigurnost i dodatno otežavaju reintegraciju povratnika.

Beogradski centar za ljudska prava: Beogradski centar za ljudska prava ocenio je da je posle akcije "Oluja" 1995. godine Hrvatska "skoro etnički čista država, u kojoj živi svega nekoliko procenata Srba". "Za samo četiri dana potpuno je izmenjena etnička slika u onim delovima Hrvatske gde su pre rata Srbi živeli u znatnom broju, a tokom akcije i posle nje izvršeni su mnogi zločini nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti", navodi se u saopštenju te nevladine organizacije.

Beogradski centar za ljudska prava pozvao je sve institucije, posebno pravosuđe Hrvatske, da "pokrenu i efikasno vode postupke protiv onih za koje postoji osnovana sumnja da su počinili zločin tokom akcije 'Oluja', uključujući i vojne zapovednike koji su zločine naređivali ili tolerisali". "To je jedini efikasan način da se izbeglicama ulije poverenje da se mogu, ako to žele, vratiti u mesta iz kojih su proterani. To je istovremeno i jedini način da Srbija i Hrvatska, a pre svega njihovi građani, ostvare svoju evropsku budućnost", ocenjuje se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
"Bljesak" i "Oluja" s vojnoga aspekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju. Međutim, na margini tih akcija, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku