Naslovna strana









Click Here!


Slobodan Djoric: Nedirnute privilegije u etru godinu dana kasnije

Sada je vec sasvim jasno i na osnovu zvanicnih papira: dok su se 5. oktobra 2000. godine na Trgu Nikole Pasica mesali suzavac i dim, a iz zgrade Savezne skupstine i RTS izbijali plamenovi oznacavajuci kraj Milosevicevog rezima, u kabinetu ministra za telekomunikacije, u zgradi Savezne vlade, radilo se mnogo azurnije nego obicno.

Tog 5. oktobra na radnom mestu bio je Aco Stevanovic, zamenik ministra, leva i desna ruka Ivana Markovica (kome se 5. oktobra izgubio svaki trag) i njegovog prethodnika Dojcila Radojevica. Cetiri godine ova trojka je gazdovala radiodifuznim spektrom Srbije kao da je ovaj prirodni resurs svojina SPS-a i JUL-a, ali i njihova licna. Etar je bio politicki resurs rezima. Medjutim, bilo je ocigledno da je njegov gubitak neminovan, ali da se posledice politickog preokreta po brojne SPS - JUL RTV, koje ostaju bez zastite, mogu barem ublaziti. Sa tom osnovnom idejom Markovicev zamenik i saucesnik Aca Stevanovic zavrsavao je poslove i tog 5. oktobra. Jos je drzavni pecat bio u njegovim rukama. Rezimskim RTV trebalo je obezbediti bar legalitet, papire koji im mogu pomoci da opstanu u etru do neke povoljnije prilike.


KANALI MIMO KONKURSA

Resenjem A. Stefanovica, 5. oktobra, drzava SRJ dozvoljava upotrebu televizijskih kanala: Globusu u Kragujevcu, Mostu u Novom Sadu i Mostu u Raskoj, TV S u Uzicu, TV u Somboru, S kanalu u Cacku, Globalu u Nisu, TV KI u Kikindi. Sve ove TV su u sistenu STV Mreza, d. o. o. Osnovana je krajem avgusta 2000 godine odlukom Izvrsnog odbora SPS, a osnivacki akt je potpisala Gorica Gajevic, dok je Nikola Sainovic postavljen za predsednika Upravnog odbora. Direktori su regrutovani iz RTS, prvo Zoran Zivkovic, a potom Dragan Kolarevic. Mozda bi ove TV stanice ostale nezapazene da nije uhapsen Borislav Milacic, bivsi ministar finansija, pod optuzbom da je drzavnim parama za njih nabavljena oprema u vrednosti od 2,5 milona dolara, a preko STV Mreza. Klupko oko "Mreze" jos nije odmotano, ali su se RTV u njenom sastavu nasle pod lupom lokalnih vlasti.

Tako je utvrdjeno da je "Zastava" u Kragujevcu reketirana sa nekoliko milona da bi pomogla Globusu, a slicnih slucajeva bilo je i u drugim gradovima. Osnivacka i finansijska konstrukcija osam "Mrezinih" ispostava tek ce biti predmet istraznih organa.

Tokom 1999, a narocito u izbornoj 2000. godini ministar I. Markovic i njegov zamenik A. Stevanovic obilato su koristili tzv. diskreciono pravo da u etar smeste sve miljenike rezima i postovaoce lika i dela Slobodana Milosevica i njegove supruge.

Tako je RTV Pink dobio 12 kanala samo u avgustu 2000, TV Kosava 7 televizijskih i 2 radijska kanala u aprilu 2000, Radio Fan u sastavu p.p. Madona iz Pozarevca (vlasnistvo Marka Milosevica) 8 radiofrekvencija, TV Palma 3 kanala, Studio B 4, YU Info 4, RTS 4, a po jedan kanal BK TV, TV Art, TV SOS, TV Politika, Interspeed i desetak drugih. Tokom te dve godine, prema nasim saznanjima, Ministarstvo je dozvolilo upotrebu ukupno 98 televizijskih i 65 radijskih frekvencija, a ni u jednom slucaju javnost nije o tome obavestena. Diskrecija je pratila "diskreciono pravo" ministra telekomunikacija. Iza ovih dodela ne stoje prethodni tehnicki proracuni, vec politicka volja bivseg rezima i licni interes.

Tako su, na primer, TV Jedinstvu u Novom Pazaru dodeljena 4 kanala, a TV Arilju (za koje opstinski rukovodioci tvrde da pripada zameniku ministra Aci Stevanovicu) cak 9 kanala! Stevanovic je sam sebi potpisao i urucio resenja za ove kanale 1. oktobra 2000. i to za period na 10 godina! Istoga dana, cascena je BK TV sa 5 kanala, ali samo na dve godine, da bi mogla da pokrije jugoistocnu Srbiju.


AMNEZIJA NOVE VLASTI

Sada vec bivsi ministar za telekomunikacije, Boris Tadic, na pocetku svog mandata u novembru 2000. govorio je o neophodnosti da se zaustavi dalje useljavanje u etar. Kao prvu meru proglasio je moratorijum na izdavanje dozvola, sto novajlije u etru nije zbunilo, ni zaplasilo. Kada je ta izjava data, oko 95 % postojecih emitera, a bilo ih je oko 700, nije imalo legalnu dozvolu. Bilo da je istekla, ili da je nikada nisu ni dobili. Prema emiterima koji su se pojavili posle 5. oktobra nova vlast je bila nemocna i pored uvedenog moratorijuma. Ako bi primenila zakon o sistemima veza, morala bi da zatvori sve stanice, jer 5. oktobar nije pravna cinjenica. Tadic nije zeleo da lici na svoje predhodnike po tome sto ce te zakonske mogucnosti koristiti selektivno.

Nasavsi se u dilemi "ili svi ili niko", opredelio se za ovo drugo. Takva odluka pogodovala je beogradskim miljenicima bivseg rezima (Pink, Palma, Kosava, BK) koji su zadrzali TV kanale i prostor sa milionima potencijalnih gledalaca, dakle veliko oglasno trziste, kao i vec pomenutim novajlijama. Opstinske RTV zbog svog statusa nisu se osecale ugrozenim. Razocarane su bile nezavisne i lokalne privatne RTV koje su godinama bile pod represijom i koje su, zbog svojih zasluga za pobedu demokratske opozicije, ocekivale bar legalitet za sebe i ponistavanje privilegija rezimskih stanica.

Od svega toga nije se desilo nista. Naprotiv, broj RTV raste iz meseca u mesec, a pritisak na oglasno trziste postaje gotovo nepodnosljiv jer se razvila i nelojalna konkurencija. Pri tome je slaba uteha to sto je nestala politicka diskriminacija na divljem trzistu, jer je vecina nezavisnih elektronskih medija petooktobarske politicke promene docekala veoma osiromasena. Za njih ocekivane pravde nema, a jasne politicke razlike, kao nekad izmedju rezimskih i nerezimskih medija, vise ne postoje. Zbog svega toga, cini se kao da nova vlast pati od amnezije, a sasvim je izvesno da su opravdane kritike nezvisnih RTV da u ovoj oblasti nije nista ucinjeno.

Ministar Tadic je, u nedostatku propisa i politicke volje u DOS-u, kao slamku spasa prihvatio inicijativu NUNS-a i Medija centra koji su u decembru 2000. godine formirali ekspertsku grupu za izradu Nacrta zakona o radiodifuziji. Sto je taj nacrt prvog zakona o radiodifuziji uopste dospeo na sto vlade Srbije avgusta 2000. godine zasluga je i bivseg ministra Tadica.

Vlast sada ima predlog resenja za radiodifuziju po evropskim standardima, prema pravu i prema pravdi. Pitanje je samo da li ce DOS kao celina biti spreman da takva resenja prihvati. Ipak, na krsenje zakona, na privilegije, korupciju, licne i partijske koristi ranijih rukovodilaca u Ministarstvu telekomunikacija nova vlast kao da je zaboravila. Sto se tice elektronskih medija, svoje pravo lice ona ce pokazati kada se bude izjasnjavala o Zakonu o radiodifuziji. Nadajmo se uskoro jer je mnogo vremena vec propusteno.

Slobodan Djoric
(autor je generalni sekretar Udruzenja Spektar)

[posaljite komentar]


SADRZAJ SPECIJALA:

Glavna strana Specijala
Veran Matic, direktor RTV B92: Nismo hteli bagerom na "Pink", Glas Javnosti, 12.decembar
Pismo SEEMO-a Njegovoj Ekselenciji Zoranu Djindjicu: Polozaj elektronskih medija
Ana Vodinelic: Stanje u domacim elektronskim medijima "Nit' riba, nit' devojka"
Zeljko Mitrovic, vlasnik RTV Pink: Pink nije Djindjicev
Petar Lukovic: Lepote ksenofobije
B92 i DJINDJIC: Pregovaranje preko Vasingtona
Profesor Dragan Kujundzic: Kako samo brzo zaboravljaju
Stefan Sonino, sef misije OEBS pri SRJ: Ucesnici u trci moraju da nose podjednak teret
Djindjic o medijima
Apel medjunarodnoj i domacoj javnosti
Pismo Verana Matica, predsednika UO ANEM-a i glavnog i odgovornog urednika RTV B92
ANEM saopstenje: Bez emisija produkcije UrbaNS na televiziji Novi Sad
ANEM saopstenje: Ne trazimo privilegije, trazimo njihovo ukidanje
Djindjic u Vasingtonu: Nema privilegija za medijske prvoborce u Srbiji
Veran Matic: Prvi komentari na izjave srpskog premijera Zorana Djindjica
Lista kanala koji su ukljuceni nakon proglasenja moratorijuma
Prednacrt Zakona o radiodifuziji (7. radna verzija)
Slobodan Djoric, generalni sekretar Udruzenja Spektar: Nedirnute privilegije u etru godinu dana kasnije
Velimir Curgus Kazimir: Teret saveznistva
ANEM zahteva hitno usvajanje novih medijsko-pravnih propisa (zakljucak sa sednice ANEM)


© 2001, B92