Naslovna strana









Click Here!


"Danas", 13. novembar 2001.
“UCESNICI U TRCI MORAJU DA NOSE PODJEDNAK TERET”

Stefan Sanino, sef misije OEBS pri SRJ o medijskoj sceni i potrebi brzog donosenja novih zakona o radiodifuziji i telekomunikacijama

Ivan Nikolic

"Vasa drzava prolazi kroz period tranzicije. Krece se ka novoj drustvenoj klimi koja bi trebalo da bude regulisana na demokratski nacin. Kada je rec o medijima, postoje vrlo dobri uslovi da se ova oblast uredi u tom smislu. Medijska scena u ovoj zemlji je veoma interesantna, jer su mnoga sredstva informisanja odigrala vaznu ulogu u borbi protiv Milosevicevog rezima. Sada ona treba da nadju svoje mesto i ulogu u situaciji kada je uspostavljena demokratska vlast. Vlada je novim nacrtom zakona o medijima stvorila dobru osnovu da se oni prilagode postojecim uslovima i da nadju mesto koje im pripada".

Ovako Stefano Sanino, sef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pri SRJ, opisuje trenutnu situaciju na medijiskom nebu Srbije.

O aktuelnom sukobu izmedju premijera Srbije Zorana Djindjica i Verana Matica, predsednika ANEM i direktora RTV B92, koji je u domacoj javnosti pokrenuo lavinu polemika i kritika na racun vladajuceg DOS zbog odnosa prema medijima koji su izneli teret borbe sa bivsim rezimom, Sanino misli da "nema mnogo razlike u stavovima jednog i drugog, jer su obojica zainteresovani da se stvore odgovarajuci uslovi, fer i transparentni, u kojima bi mediji mogli da funkcionisu, i to u okruzenju koje se krece od jedne zatvorene i dirigovane varijante ka trzisnoj ekonomiji.

-  Obojica tvrde da postoji potreba da se sto pre usvoji zakon o radiodifuziji, koji se bavi svim pitanjima koje je pokrenuo gospodin Matic. Nadam se da, bez obzira sto razvoj dogadjaja donekle ukazuje na udaljavanje, oni idu ka istom cilju - kaze Sanino, dodajuci da su OEBS i medjunarodna zajednica jako zainteresovani da se ovakav zakon usvoji sto pre. - Mi verujemo da ce njegovo usvajanje biti kljucni korak ka uspostavljanju odnosa izmedju medija i politicke moci, da ce pojacati nezavisnost medija i da ce drzavnoj televiziji dati ulogu javnog servisa. Pozabavice se i pitanjem kako bi elektronski mediji mogli biti jednaki na marketinskom trzistu, ali ako igraju po pravilima - navodi sef misije OEBS u SRJ.

DOS okrece ledja nezavisnim medijima?

Koliko su realni zahtevi nezavisnih medija i koliko im je povoda za to dala bivsa opozicija, a sadasnja vlast? Kako komentarisete cinjenicu da se DOS okrece medijima koji su utemeljeni i imaju svoju strukturu i razgranatu mrezu, jer im je lakse da njih preuzmu, nego da uspostave nove ili od malih naprave velike? Da li se to DOS plasi nezavisnih medija i okrece ledja onima bez kojih ne bi bio gde jeste?

- Kada je rec o zahtevima nezavisnih medija, mnogi od njih se suocavaju sa teskom situacijom: kako da prezive u medjuvremenu, u prelasku ka trzisnoj ekonomiji? To je izuzetno vazno, jer bi tim medijima trebalo osigurati uslove da bar pocnu da se takmice na trzistu, i da onda, kada se utakmica otvori, oni koji su dovoljno snazni prezive. Takodje je vazno da svi mediji, da bi se takmicili u fer uslovima na trzistu, treba da se dovedu u ravnopravan polozaj. To znaci da onim medijima koji su ranije bili kaznjavani jer su se suprotstavljali Milosevicevom rezimu, treba omoguciti makar minimum razumevanja zbog njihovih stavova i ponasanja tokom tog perioda. To se vidi u Clanu 52. Nacrta zakona o radiodifuziji, gde jasno stoji da ce se uzeti u obzir prethodni doprinos promociji demokratije, pluralizma i razlicitostima u shvatanjima i vidjenjima drustva onih koji podnose zahtev za dodelu frekvencija. Ali, ne zbog toga sto mora da se forsira pozitivna diskriminacija takvih medija iz politickih razloga, vec samo zbog toga sto tokom prethodnog rezima njima nije data sansa da razviju svoje aktivnosti i pristup trzistu. To vam je kao kada trcite na sto metara. Sto znaci da svim trkacima morate obezbediti iste uslove. A ovo je trenutak kada trka treba da pocne, a neki od ucesnika imaju sto kilograma na ledjima zbog stvari koje su se desavale u proslosti. Sa druge strane, da bi ste ucestvovali u trci, morate i da trenirate, pa ce tako oni koji su to vise i duze cinili imati vece sanse za pobedu. Dakle, potrebno je da shvatimo koji su zahtevi koje nezavisni mediji upucuju i kontekst u kome se ti zahtevi pojavljuju da ne dodje do njihove pogresne interpretacije.

Nezavisni mediji su Vladi uputili jos neke zahteve?

- Jos jedan zahtev koji upucuju nezavisni mediji a veoma je vazan, je da se osnuje jedno telo, mozda posebno ministarstvo, koje bi vodilo brigu o medijima. Sada u Vladi ne postoji ministarstvo ili sekretarijat koje bi se tim bavilo. Potpredsednik Zarko Korac je zaduzen za ovu oblast, ali i za mnoga druga osetljiva pitanja, poput zdravstva. On se zaista jako trudi da obezbedi vezu izmedju medija i Vlade, ali mu je potrebna podrska nekoga ko bi se svakodnevno bavio medjima, posebno u ovoj kljucnoj fazi kada Nacrt zakona o radiodifuziji treba da se pojavi pred Narodnom Skupstinom. Smatram da Vlada i mediji generalno nisu na razlicitim stranama. Iskreno, ne mislim da postoje neka posebna intenzivnija osecanja Vlade prema pojedinim medijima. Jedna od kuca koju ste pomenuli je RTS, koji je bio drzavna televizija i za koju se nadam da ce se pretvoriti u javnu, sto je veoma velika razlika. Jer, javna televizija je institucija koja nudi usluge celokupnom gradjanstvu, a ne sluzi Vladi. Mislim da se RTS krece u tom pravcu, i da njeno rukovodstvo tezi da postane javni servis. Komercijalne televizije su vec druga prica. One same po sebi moraju da rade na tome da privuku sto veci broj reklama. Imate i trecu kategoriju privatnih medija koji se bave informisanjem. I oni moraju da se potrude da opstanu na trzistu. Njima se moraju obezbediti uslovi i nekakav okvir u kome mogu preziveti, a tu ponovo dolazimo na zakon.


STO PRE USVOJITI NOVI ZAKON

Moze li se govoriti o nezavisnosti ako znamo da je savetnik jugoslovenskog predsednika istovremeno i glavni covek na BK televiziji ili, recimo, ako Pink kao nejgledanija televizija u Srbiji neskriveno favorizuje predsednika Vlade Zorana Djindjica?

- Vi ponovo govorite o dve komercijalne televizije, a njihova programska orijentacija je povezana sa odlukama koje donose njihovi Upravni odbori. Na njima je da odluce koga ce favorizovati. Postoje odredjena pitanja kojima se mora pozabaviti, a nasa organizacija je zainteresovana za to, a to je stvaranje odgovarajuceg pravnog okvira i instrumenata koji su navedeni u pripremljenom zakonu. To je, pre svega, formiranja srpskog saveta za radiodifuziju nezavisnog tela, koji ce dati odgovarajuca pravila za ponasanje svih medija.

Na kojim je sve projektima do sada OEBS saradjivao sa medijima u Srbiji?

- Najpre, aktivno smo ucestvovali u grupi koja je izradila Nacrt zakona o radiodifuziji. Tu radnu grupu sacinjavali su novinari, pravnici, strucnjaci raznih profila i predstavnici medjunarodne zajednice. Izradjen je Predlog zakona koji je bio i na javnoj raspravi i povodom kojeg je odrzano nekoliko okruglih stolova. Vazno je da su Nacrtu do sada pruzili siroku podrsku strucnjaci u zemlji i odgovarajuci krugovi u inostranstvu. Takodje, radimo na jos jednom vaznom zakonu koji povezan sa pomenutim - Zakonu o telekomunikacijama. To su dve kljucne stvari koje treba da uspostave okvir za nesmetan rad svih  elektronskih medija. Pruzamo i jaku podrsku RTS u prelazu ka javnom servisu. To je veoma vazna stvar, jer pored toga sto se podrzava ovaj period tranzicije, pruza se i pomoc naporima da se mentalitet i nacin razmisljanja u zemlji promeni. Milosevicev rezim je RTS koristio kao sredstvo da bi sejao mrznju i produbljivo distancu izmedju razlicitih ljudi i zajednica, kako na ovom prostoru, tako i na prostoru bivse Jugoslavije. Mi se sada nadamo da ce transformisani RTS favorizovati miran suzivot, pomirenje i demokratske vrednosti.

Okrenuti ste i ka jugu Srbije?

- OEBS radi na razvoju multietnickih medija. Narocito smo usredsredjeni na jug Srbije, gde pomazemo obuku novinara obe zajednice i razvoj programa njima namenjenih medija. Stvaraju se uslovi da se lokalne radio stanice otvore za vesti o drugim zajednicama i programe na drugim jezicima. Jos jednom se vracam na Nacrt zakona o radiodifuziji. Nadam se da ce vrlo brzo biti u skupstinskoj proceduri i da ce biti usvojen bez nekih znacajnijih izmena, koje bi mogle promeniti strukturu zakona, buduci da je ona vrlo pazljivo izbalansirana. Kada bude usvojen, potrebno je da vrlo brzo otpocne njegova primena, narocito onaj deo koji se odnosi na osnivanje Saveta za radiodifuziju Srbije i na izdavanje dozvola.


SADRZAJ SPECIJALA:

Glavna strana Specijala
Veran Matic, direktor RTV B92: Nismo hteli bagerom na "Pink", Glas Javnosti, 12.decembar
Pismo SEEMO-a Njegovoj Ekselenciji Zoranu Djindjicu: Polozaj elektronskih medija
Ana Vodinelic: Stanje u domacim elektronskim medijima "Nit' riba, nit' devojka"
Zeljko Mitrovic, vlasnik RTV Pink: Pink nije Djindjicev
Petar Lukovic: Lepote ksenofobije
B92 i DJINDJIC: Pregovaranje preko Vasingtona
Profesor Dragan Kujundzic: Kako samo brzo zaboravljaju
Stefan Sonino, sef misije OEBS pri SRJ: Ucesnici u trci moraju da nose podjednak teret
Djindjic o medijima
Apel medjunarodnoj i domacoj javnosti
Pismo Verana Matica, predsednika UO ANEM-a i glavnog i odgovornog urednika RTV B92
ANEM saopstenje: Bez emisija produkcije UrbaNS na televiziji Novi Sad
ANEM saopstenje: Ne trazimo privilegije, trazimo njihovo ukidanje
Djindjic u Vasingtonu: Nema privilegija za medijske prvoborce u Srbiji
Veran Matic: Prvi komentari na izjave srpskog premijera Zorana Djindjica
Lista kanala koji su ukljuceni nakon proglasenja moratorijuma
Prednacrt Zakona o radiodifuziji (7. radna verzija)
Slobodan Djoric, generalni sekretar Udruzenja Spektar: Nedirnute privilegije u etru godinu dana kasnije
Velimir Curgus Kazimir: Teret saveznistva
ANEM zahteva hitno usvajanje novih medijsko-pravnih propisa (zakljucak sa sednice ANEM)

 


© 2001, B92