Nagrada

Zoran Mamula

Klara Kranjc, Ana Manojlović, Emilija Lilić i Dejan Radulović

Sta je više ugroženo: sloboda ili odgovornost?

Od toga šta podrazumevate pod slobodom a šta pod odgovornošću zavisi odgovor. Najveći problem nastaje kada pokušate da razdvojite slobodu od odgovornosti, i obratno.

Danas su u Srbiji podjednako ugroženi i sloboda i odgovornost, a to znači da je ugrozena sama budućnost ove zemlje i građana koji u njoj žive. Onaj novinar koji nije svestan značaja istine i borbe za istinu taj nikada neće shvatiti sustinu novinarskog posla koji je suštinski povezan sa budućnošću celog društva. Odgovornost za budućnost društva u kojem se živi deo je ne samo građanske dužnosti nego i profesionalnog i ljudskog kodeksa ponasanja svakog novinara.

Niko od nas nije samo slučajni prolaznik u profesiji, u društvu, u našem porodičnom životu. Ljudski život nije trag koji se gubi u ličnom zaboravu. Biti profesionalni novinar znači biti i svedok, i učesnik, i glasnik, upravo ono što je bio Zoran Mamula. I zbog toga nam sve više nedostaje.


Članovi žirija su:

Svetlana Lukić
Dušan Mašić
Dušan Radulović
Mitko Jakovlevski
Nebojša Spaić

Žiri na konkursu za nagradu „Zoran Mamula” je preslušao sve pristigle radove i jednoglasno doneo odluku da se ove godine nagrada ne dodeli. U želji da sačuva dignitet nagrade i standarde koje je postavio ne samo žiri, već pre svega dobitnici nagrade u dve prethodne godine, žiri je zaključio da ni jedan od pristiglih radova nema tu snagu koja bi ga kvalifikovala da stane rame uz rame sa prethodnim dobitnicima.

Priče o starom mostu u Mostaru Ane Manojlović sa Radija Beograd 202 pokazala je značaj korišćenja zvuka u radijskom izrazu i istakla vrednosti koje spomenici imaju za obične ljude. Rušenje i ponovna izgradnja starog mosta kroz priču Ane Manojlović na slikovit način je i priče i o razgradnji i izgradnji međunacionalnih odnosa u Mostaru.

To, međutim, ne znači da nije bilo radova koji su u velikoj meri bili na tragu onoga čega smo se rukovodili kada smo ustanovljavali ovu nagradu. Žiri je zato odlučio da novčani deo nagrade u iznosu od 80.000 din ravnopravno podele četiri autora čiji su radovi, svaki na svoj način, pokazali da radio u Srbiji ima budućnost i da postoje novinari koji su spremni da brane visoke profesionalne standarde.

Novčane nagrade su dodeljene za:

Klara Kranjc iz B92 svojom pričom o porodičnom nasilju nad decom u Somboru pokazala je ne samo koliko efikasni mogu biti oni koji žele da se obračunaju sa ovom pojavom, već i koliki značaj mogu imati mediji, a pre svih radio u tome.

O značaju radija govori i potresna priča Dejana Radulovića, dopisnika RFE, o porodici koja je godinama živela u kapeli na lokalnom groblju, a koja je, nakon što je ova priča bila emitovana, "naterala" lokalne zvaničnike da toj porodici daju stan.

Na kraju, tu je i prvi laureat nagrade „Zoran Mamula”, Emilija Lilić, koja je, uprkos promenama u lokalnom radiju i povratku onih protiv kojih smo se borili više od deset godina, pronašla način da progovori o značaju jedne emisije koja je tretirala probleme običnih ljudi. Činjenica da su oni koji su došli ukinuli baš tu emisiju, govori najbolje o njima samima, a Emilijin rad samo potvrđuje da je pre dve godine nagrada došla u prave ruke.

Radio-televizija B92, 2002. godine ustanovila je godišnju nagradu "Zoran Mamula" koja se dodeljuje za posebna dostignuća u radio novinarstvu.

Nagrada se dodeljuje radio novinaru koji je, po mišljenju žirija, najbolje odgovorio zahtevima jedne od tri radijske forme: reportaže, izveštaja ili intervjua.