Ko s kim mora

Da je rezultatima lokalnih izbora promenjena politička slika Srbije konstatovano je već u izbornoj noći, dok svi glasovi još nisu bili ni prebrojani. Tadićeva zvezda je u usponu, Koštuničina opet pada, broj sledbenika haškog optuženika Vojislava Šešelja se nije smanjio, a Karićeva stranka nije uspela da ponovi uspeh svog finansijera i osnivača na predsedničkim izborima. Pokazalo se da su Demokratska stranka i radikali dve najjače stranke u Srbiji, dok je DSS dospeo tek na treće mesto.

Kad birači u opštinama stave Koštuničine pristalice tek na treće mesto, postavlja se i pitanje legitimiteta vlade na čijem je čelu tek treći čovek. To, sasvim sigurno, slabi vladu koju predvodi lider DSS, što može, ali i ne mora da iznudi vanredne republičke parlamentarne izbore. Čak i da vanrednih republičkih izbora bude čekaćemo ih bar još nekoliko meseci. Bitno je, valjda, šta će se događati u međuvremenu, a o tome su analitičke procene bile krajnje skromne.

Objektivna analiza pokazuje da to "u međuvremenu" opredeljuje i stvarnu političku scenu Srbije. Nije pravo pitanje ko je jači, a ko najjači. Najjačeg nema. Svako od tih jakih mora da traži saveznika. Jaki u tom traganju ne mogu da se oslanjaju na stranačke i lične afinitete i animozitete, nego moraju da slušaju glas i afinitete birača. Pitanje nije ko s kim hoće, nego ko s kim mora.

U Demokratskoj stranci novi vetrovi duvaju od izbora Borisa Tadića na čelo stranke, a u DSS od opredeljenja da finansijera i simpatizera stranke Zorana Drakulića kandiduju za gradonačelnika Beograda. Ti novi vetrovi, naravno, doprinose približavanju ove dve stranke, ali nisu presudni. Odlučujuća je reč birača. Ni DS ni DSS ne mogu da uđu u koaliciju sa radikalima na lokalnom nivou. Ostaje jedino da Koštunica zaboravi svoja zaklinjanja da neće deliti vlast sa Demokratskom strankom, na šta je, delimično, već pristao posle predsedničkih izbora. I da u opštinama podeli vlast sa strankom Borisa Tadića.
Taj pristanak će, razume se, imati uticaj i na politiku Vlade Srbije, ali i na izbornu kampanju i izborne rezultate novih republičkih izbora, bili oni redovni ili ne.