Intervju: Branka Bošnjak

Agencija Beta, 6. septembar 2004.

Razvojni i socijalni program

Kandidat G17 plus za gradonačelnika Beograda kaže da je moguć brži razvoj prestonice.

Branka Bošnjak je izjavila da je moguć brži razvoj koji bi vodio računa o socijalno ugroženim kategorijama građana, domaćinskoj raspodeli novca iz gradskog budžeta i koji bi omogućio veća sredstva od investicija i turizma.

Ona je rekla da je neophodno usvajanje strategije razvoja grada, zasnovane na Generalnom planu koji je predviđen do 2021, a posebno je naglasila važnost ravnomernog razvoja svih 17 gradskih opština, jer svaki građanin mora imati priključak na vodu i kanalizaciju.

"Sramota je to i pominjati kao nešto o čemu mora da se brine, ali ulicama Sremčice teče kanalizacija, a Borča, Ovča i Krnjača imaju kanalizaciju koja se izliva u otvorene fekalne kanale i puni podrume", rekla je Branka Bošnjak.

Ukazujući i da veliki broj naselja, poput Medakovića, nema telefonske priključke ili asfaltirane ulice, kao što je slučaj u Grockoj, ona je kao jedan od prioriteta navela i rešavanje problema stanogradnje, budući da Beograd ima oko pola miliona podstanara. "Prošle godine izgrađeno je samo 650 stanova, a Beograd pamti i po 20.000. Potrebno je i da stanogradnja bude povoljna, jer je Beograd jedan od gradova koji ima najskuplji stambeni kvadrat, a najsiromašnije građane”, kaže ona.

Prema njenim rečima, 14 odsto cene stambenog metra kvadratnog odlazi na korupciju, počev od faze dodele lokacije, preko urbanističke dozvole, izbora projektanata i izvodjača, jer je za te poslove angažovano nekoliko privilegovanih firmi, pa su i cene monopolističke, a ne tržišne.

Kao jedan od prioriteta Branka Bošnjak je navela i brzu i pravednu legalizaciju bespravnih objekata, protiveći se sadašnjem režimu zoniranja. "Ne može neko ko legalizuje sobicu neke skromne kućice na Senjaku da plati cenu kao neko ko je u susednom dvorištu bespravno izgradio dvorac ili stambenu zgradu sa 15 stanova koje prodaje", rekla je ona.

Branka Bošnjak je ocenila da bi troškova legalizacije trebalo da budu oslobodjene socijalne kategorije, gradjani koji su iz sopstvenih sredstava gradili infrastrukturu i oni koji nikada od društva ili preduzeća nisu dobili stan, već su sami sebi izgradili nekretnine, iako su članovi njihovih  porodica desetinama godinama uplaćivali u stambene fondove.

Zalažući se i za hitno usvajanje zakona o povraćaju imovine, na čemu je insistirala i u Skupštini Srbije, ona je rekla da bi se starala i da ne dodje do novih zloupotreba i izgradnje na lokacijama za koje se zna da postoje živi naslednici, kao što je slučaj sa hotelom na okretnici trolejbusa na kraju Knez Mihailove.

Kao jedan od najvećih problema, ona je navela rasterećenje saobraćaja, napominjući da je neophodna dosledna primena Generalnog plana, koji podrazumeva i izgradnju unutrašnjeg magistralnog prstena, metroa, kao i tunela ispod odredjenih ulica, medju kojima je i Kneza Miloša.

Ukazujući i na problem parkiranja, ona je rekla da je neophodno ukidanje monopola javnog preduzeća u toj oblasti. Dodala je da je potrebno naći i lokacije za montažne, kao i podzemne garaže.

Branka Bošnjak se založila i za razvoj turizma, navodeći da grad od njega ima svega jedan odsto prihoda, za razliku od drugih svetskih metropola, u kojima je reč o desetinama procenata. Ocenila je i da je potrebno mnogo više raditi na privlačenju stranih investitora i ukazala da su odbijene mnoge ponude, uključujući izgradnju hotelskih kompleksa.