Intervju: Zoran Drakulić

"Glas javnosti", 31, avgust 2004. 

Šta Beograđanima nudi Zoran Drakulić, kandidat Demokratske stranke Srbije za gradonačelnika

Zoran Drakulić, kandidat DSS za gradonačelnika Beograda je vlasnik kompanije "Ist point", koja trguje obojenim metalima i pšenicom po celom svetu i godišnje obrne 350 miliona evra. Drakulić kaže da je optimista i da veruje da će sa Nenadom Bogdanovićem ući u drugi izborni krug, a zatim pobediti.

Planira da pokrene privredu Beograda, decentralizuje upravljanje stvaranjem većeg broja opština, jer kako kaže, one i u Evropi imaju najviše 40.000 stanovnika.
- Osim što ću inicirati rešenja za privredu Beograda, ima i više projekata - prvi je da se napravi most preko Save i jedan ili dva preko Dunava. Takođe planiram gradnju poslovnog prostora, tržnih centara i stanova za 400 do 500 evra po kvadratu - kaže Drakulić u intervjuu za "Glas javnosti".

Kako ćete to finansirati?
- To nije problem. Inostrane, a ne domaće banke će odobriti kredit. Sa njima odmah treba napraviti aranžman da i kupcu odobre pozajmicu na 20 godina i sa podnošljivom kamatom.

Vi možete svojim autoritetom da obezbedite takve pozajmice?
- Mogu, tvrdim da ću to odmah da uradim. Mogu i sada da pomognem Bogdanoviću. Veći problem je skupo zemljište, pa bi izdvojio određenu kvadraturu van centra, ali ne predaleko.

Počeli ste biznis sa 25.000 dolara i sa Vukom Hamovićem tako što ste otkupljivali dugove domaćih firmi, što protivkandidat Aleksandar Vučić koristi kao argument za napad.
- To je bila moja ušteđevina od plate koju sam imao u inostranstvu gde me je poslao "Geneks". Posle oko godinu dana rada na otkupu dugova sa Hamovićem, razišli smo se sporazumno i retko se viđamo.

Zašto ste napustili trgovanje dugovima?
- Izašao sam iz tog posla jer sam bio trgovac u duši, a taj posao sam naučio u "Geneksu". Hamovića nije interesovala trgovina i dogovorili smo se da svako ide svojim putem.

Čije ste dugove kupovali?
- Otkup je legalna transakcija, a ideju su dale NBS i druge banke koje su ponudile takvu mogućnost i za to se dobijala saglasnost od NBS. Kod nas je stvorena neka fama, ne mogu da gubim vreme da objašnjavam. Najveći deo tog posla obavljao sam dok sam bio u "Geneksu". Sa Hamovićem sam možda uradio dve transakcije. Za mnoge naše komitente smo aranžirali otkup dugova jer su oni bili veliko opterećenje za poslovanje. Tako su potraživanja od milion dolara mogla da se otkupe uz veliki diskont, za samo 300.000 do 400.000 dolara.

Firme su nama davale dinare, a mi smo otkupljivali dugove od banaka devizama koje je "Geneks" obezbeđivao iz poslovanja u inostranstvu. To što priča Vučić, nema veze jer ne zna o čemu se radi. Ja sam se tim poslom najviše bavio pa mogu da objasnim. Postoji druga faza, u vreme Miloševića ti dugovi su bili još jeftiniji i kupovali su se za 20 odsto vrednosti. Neko ih je otkupljivao, neću da spekulišem da li je to radila Borka (Borka Vučić, predsednica Beogradske banke), Bogoljub Karić ili neko treći. To je ta priča koju je čuo Vučić i priča gluposti.

Narodna banka Srbije kaže da im to neće priznati.
- Pitanje je koliko oni imaju evidenciju. Ja u tome nisam učestvovao. Za to je nalog dao Milošević i ako pošteno gledamo on je to dobro uradio jer je otkupljivao dug prema svetu u momentu kada je cena bila najniža i učinio uslugu državi, pogotovu što deo koji se odnosi na povezana lica neće biti ni priznat. "Geneks" nije kupovao samo dugove jugoslovenskih preduzeća nego i argentinske, brazilske, bugarske i naročito ruske.

Vaše firme posluju u Srbiji, kakvi su uslovi?
- Kada smo došli posle 5. oktobra u privredi je vladao entuzijazam i privatizacija se odvijala ubrzano, a u ovom trenutku je to u silaznoj putanji. Uslovi privređivanja su loši, porezi su visoki, konkurencija velika, privatizacija ide slabo.

Ko je kriv za to?
- Kriva je politička situacija, a ona je prouzrokovala teško ekonomsko stanje. Moj osnovni motiv zašto sam ušao u ovaj politički aranžman je da probam da promenim taj trend. Mislim da kao gradonačelnik mogu mnogo da utičem da se stvari poboljšaju preko davanja inicijativa republičkoj vlasti. Ova vlada je, ipak uradila dosta - smanjila je dug Londonskim poveriocima, Zastavi, postigla aranžman sa Rusima, privatizovaće kikindsku "Livnicu" koja je komplikovan slučaj, donela niz zakona, ali nemaju marketing kao što ga je imao Đinđić. Zameram joj što nisu dovedeni stručnjaci na mesta gde se nisu mogli naći u partiji.

Kako smanjiti opterećenja kada su fondovi i budžet prazni?
- Sada su porezi i doprinosi na platu od 200 evra oko 150 evra. Da je Dinkić rasteretio privredu mi bi podigli plate, povećala bi se potrošnja, privreda bi oživela i napunila budžet, možda ne prvog ili drugog meseca, ali četvrtog - petog sigurno. Na taj način bi i jedan deo sive ekonomije bio stimulisan da uđe u legalne kanale.

Da li je "Sevojno" gde ste većinski vlasnik počelo da posluje sa profitom?
- Sada je na nuli, ali smo samo u socijalni program uložili 3,5 miliona. Podigli smo proizvodnju za 40 odsto i sve ide u izvoz. U planu je da smanjimo broj zaposlenih za još 500 i da podignemo proizvodnju za 70 - 80 odsto.

Obezbedili ste za RTB Bor kredit od 500.000 dolara i obećali novi od 35 miliona dolara?
- Radimo na obezbeđenju tog kredita kako bi RTB podigao proizvodnju četiri-pet puta. Zadužićemo se mi, a tražićemo od države samo garanciju. Za tu firmu treba napraviti analizu šta dalje s njom, pa tek onda privatizovati. U ovom trenutku nisam zainteresovan za kupovinu jer treba da završim započete investicije.

Da li ćete još nešto kupovati u Srbiji, možda Beogradsku pekarsku industriju?
- Ne znam, videćemo, pitanje je i da li je dobro da imamo monopol na tržištu. "Jabuci" smo dali ponudu, ali nema odgovora, a za "Ce market" smo se zainteresovali kad smo čuli da "Merkator" hoće da ga kupi. Razgovaram sa britanskim investicionim fondom "Ašmor" da zajednički, jer su to velike pare, uđemo u "Ce market". U mlin u Sremskoj Mitrovici mi dovodimo strateškog partnera, Grka sa Kipra koji će doneti opremu za izgradnju fabrike italijanske testenine.

Kritikujete G17 ?
- Da sam ministar finansija ili privrede držao bih privrednicima jednom nedeljno brifinge. Ja kritikujem dobronamerno, kažem šta mi smeta, ne mešam se tuđu nadležnost. Da me je Dinkić pozvao jednom mesečno ne bi kritikovao preko novina. Nekoliko puta sam ga zvao bezuspešno. Nemam ništa protiv i da oni zovu mene i ostale privrednike i kažu šta planiraju, a ja bi rekao kakve su posledice.

S. Jovičić