Naslovna strana









Click Here!

Razvoj savremene međunarodne regulative posvećene ljudskim pravima počeo u prvoj polovini prošlog veka

Znati prava i boriti se za njih

"Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima", kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Po rođenju i u prvim trenucima života čovek već ima ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.

Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija l945. godine. Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN-a proglašava i definiše nužnost saradnje među državama radi rešavanja ''međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanja i podsticanja poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru'', što stoji u prvom članu.

Svi članovi Ujedinjenih nacija Poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovanih na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.

Ljudska prava Opštom poveljom o ljudskim pravima dobila su polovinom prošlog veka internacionalni karakter. On će biti potvrđen tri godine kasnije usvajanjem Univerzalne (ili opšte) deklaracije o ljudskim pravima. Generalna skupština UN-a 10. decembra 1948. godine usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koja utvrđuje i proglašava ceo korpus najvažnijih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih sloboda i prava. Ovaj dan se u svetu obeležava kao Svetski dan ljudskih prava.

Nakon toga, u Ujedinjenim nacijama 1966. godine, donose se dva značajna međunarodna Pakta koji dodatno razrađuju slobode i prava koje proklamuje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Usvajanja ovih dokumenata koji nemaju internacionlni karakter međunarodnog ugovora, prihvatilo se 130 zemalja, koje su se pravno obavezale da će garantovati i štititi osnovna ljudska prava i slobode.

Pored ovih osnovnih i globalnih međunarodnih dokumenata, donet je i niz regionalnih multilateralnih međunarodnih akata kojima su takođe zajamčene navedene slobode i ljudska prava.

Novo vreme traži nove norme

Sa aspekta evropskih zemalja naročito je značajna Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda doneta 1950. godine,u okviru Saveta Evrope. Konvencija ne samo da štiti osnovna ljudska prava i slobode, pre svega građanska i politička prava, već ustanovljava i mehanizme nadzora nad ostvarivanjem i zaštitom tih prava i sloboda.

Države Severne i Južne Amerike u okviru interameričke organizacije država usvojile su Američku konvenciju o ljudskim pravima, koja razrađuje i garantuje građanska i politička kao i ekonomska, socijalna i kulturna prava koja su inače zajemčena Univerzalnom deklaracijom i Paktovima. Za zemlje Afrike u oblasti ljudskih prava od značaja je Afrička povelja o pravima čoveka i naroda usvojena 1981. godine.

Na navedenim međunarodnim dokumentima zasnivaju se ili iz njih neposredno proizlaze sve druge međunarodne konvencije multilateralnog ili bilateralnog karaktera koje se tiču ljudskih prava. Neka od ovih prava i sloboda posebno su uređena određenim konvencijama, npr. ukidanje raznih oblika diskriminacije i neravnopravnosti, suzbijanje i kažnjavanje zločina aparthejda, zabrana torture i drugih surovih, nehumanih ili ponizavajućih kazni ili postupaka, sprečavanje i kažnjavanje zločina genocida…

Iako međunarodni instrumenti, pre svega oni doneti u okviru Ujedinjenih nacija, svojom širinom i univerzalnošću, u većoj ili manjoj meri štite ceo korpus ljudskih prava i sloboda, pokazalo se da novo vreme sa razvojem nauke, tehnologije i medicine zahteva dodatno normativno regulisanje i preciziranje određenih ljudskih prava. Pojavile su se neograničene mogućnosti u oblasti biologije i medicine, genetskog inženjeringa koje daju mogućnost kloniranja ljudskih bića, presađivanja ljudskih organa, kao i raznih eksperimenata sa ljudskim embrionom…

Zato je Generalna skupština Ujedinjenih nacija krajem 1997. godine usvojila Opštu deklaraciju o ljudskom genomu i pravima čoveka, a Savet Evrope usvojio je posebnu Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i ljudskog bića sa aspekta primenjene biologije i medicine (1997), uključujući i zabranu kloniranja ljudskih bića (Protokol, 1998), kao i Protokol o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla od 24. januara 2002.godine.

Treba spomenuti da se prema vrsti dobra koja se štite međunarodnim dokumentima pojedina ljudska prava i slobode mogu podeliti u više grupa. Od egzistencijalnih, kao sto je pravo na život i slobodu, do onih značajnih za čoveka kao razumno biće, kao što su pravo na: ljudsko dostojanstvo, jednakost, slobodu misli veroispovesti, privatnost, imovinu – i do onih koja su rezultat razvoja ljudske civilizacije: pravo na slobodne izbore, socijalnu sigurnost, slobodu izražavanja, mirno okupljanje i udruživanje i druga.

SADRŽAJ:

Razvoj pravnih normi

Pregled stanja ljudskih prava u Srbiji

Okrugli sto povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Puno rada za ljudska prava

Malo učinjeno na promeni odnosa prema zločinima

Vlasti ignorišu zahteve za vladavinom prava

Nagrađen sudija Milivoj Despot

Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima

Pregled međunarodnih dokumenata usvojenih pod okriljem UN

   

   

Specijal: Međunarodni dan ljudskih prava


© 2002, B92