Naslovna strana









Click Here!

Dragan Lalošević iz Fonda za humantirano pravo govori za B92 o stanju ljudskih prava u Srbiji

Potrebne odredbe protiv torture

Posle promene vlasti u Srbiji ostvaren je napredak u oblasti ljudskih prava, ali treba upotpuniti zakonsku regulativu, doneti zakone koje nemamo, unaprediti sudsku praksu, pokrenuti državne mehanizme, raditi na promeni odnosa prema zločinima i stvoriti državne mehanizme protiv torture, kaže za B92 Dragan Lalošević iz Fonda za humanitarno pravo.

''Kod nas ne postoji krivično delo torture, onako kako to predviđa Konvencija UN-a o torturi. Iako je naša zemlja članica UN-a i dobila je poziv od ugovornog tela da u svoje zakone unese odredbu protiv torture, mi to još uvek nemamo. A primeri torture postoje'', kaže naš sagovornik navodeći primer Nenada Tasića iz Vranja za čiji su se život borili lekari nakon maltretiranja u policijskoj stanici.

Srodan tome je problem i presuda koje se tiču tuženih policajaca koje su najčešeće uslovne, a kod presuda protiv države nadoknada štete je neadekvatna.

''Tamo gde je država tužena i dužna je da isplati nadoknadu štete određuju se neadekvatni iznosi, što u budućnosti može uticati na češće kršenje ljudskih prava. I o presudama optuženim policajcima može se raspravljati, jer policajci koji se kažnjavaju najčešće dobijaju dva, tri ili četiri meseca. Za teške telesne povrede policajci dobiju kaznu manju od šest meseci. Sa jedne strane je dobro što je država počela da reaguje na ovakve slučajeve, jer neki od njih postoje od 1998. godine i dobro je što su počeli da se rešavaju. Primedbe na presude, međutim, postoje'', kaže Lalošević.

On kao primer navodi presudu za polomljenu vilicu i teške telesne povrede nanete Draganu Šijačkom prema kojoj je sud u Vrbasu kaznio policajca sa osam meseci uslovne kazne, odnosno godinu dana zatvora.

''Znači, policajac je dobio samo uslovnu kaznu. I to nije jedini primer'', kaže Lalošević.

To, prema njegovim rečima, govori da je pored zakonske regulative potrebno i uspostavljanje spoljne kontrole policije.

''Nije dovoljna unutrašnja kontrola koja postoji i koja izriče disciplinske mere, već je očigledno potrebna i spoljna kontrola. Tortura je ozbiljan problem i iako ne postoji u onom obliku kakva je bila prethodnih godina, kad je bila usmerena prema određenim grupama političkih neistomišljenika, ona ipak postoji i mora se zakonski regulisati i kazniti.

Govoreći o pravima nacionalnih manjina Lalošević ukazuje na to da su vlasti ove godine učinile pozitivan pomak donošenjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. ''Na saveznom nivou od februara postoji ovaj zakon i njime se usklađuje domaća regulativa sa međunarodnim pravom i Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina iz septembra 2001. godine. Problemi nastaju sa primenom ovog zakona i jasna je potreba za konkretnom razradom zakona i njegovih načelnih odredbi na republičkom nivou. Istovremeno, sudska praksa je siromašna ovakvim presudama i ne postoje sankcije za ova krivična dela. Iz toga proizlazi potreba za republičkim zakonom'', kaže Lalošević.

On dalje objašnjava da je napredak napravljen usvajanjem Zakonika o krivičnom postupku na saveznom nivou. Zakonik je zamenio zakon i predstavlja poboljšnje, smatra naš sagovornik, ali u praksi se dešava odstupanje od zakona.

''On se ne poštuje u potrebnoj meri i u pretkrivičnom postupku. Bilo je nekoliko primera da je neko priveden u policiju, tražio advokata i nije ga dobio'', kaže on.

Kršenja ljudskih prava u oblasti prava nacionalih manjina takođe su prisutna i to najčešće pojedini pripadnici većinske zajednice nasrću na pojedince koji su pripadnici neke manjinske zajednice.
''Prava Roma i dalje su veoma ugrožena u svim oblastima života i i pored toga što su dobili status nacionalne manjine. Sve su češće akcije lokalnih vlasti da isele Rome sa pojedinih površina i to u lošim vremenskim uslovima i bez namere da im se obezbedi alternativni smeštaj'', rekao je Lalošević. On je pored navođenja nedavnih iseljavanja i ugrožavanja prava Roma izbeglih sa Kosova i Metohije podsetio i na dva novembarska incidenta u Beogradu i Novom Sadu gde su na Rome nasrnuli pojedinci koji su nasiljem iskazali svoju netrpeljivost.

''Kad govorim o ugroženim pravima Roma, to se odnosi i na obrazovanje, jer često romsku decu upućuju u specijalne škole za retardiranu decu iako su ona mentalno zdrava. Ili se deca upućuju u posebna odeljenja za romsku decu'', rekao je naš sagovornik.

Fond za humanitarno pravo ima primedbe i na član 39 Zakona o saradnji sa haškim Tribunalom koji propisuje da Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju nije nadležan za osumnjičene nakon stupanja na snagu domaćeg zakona.

''Ova odredba veoma je problematična, a ukoliko želimo u Savet Evrope i druge međunarodne institucije, moramo preuzeti i znatan deo međunarodnih ugovora. Počev od Evropske konvencije o ljudskim pravima, pa sve do Evropskog suda za ljudska prava koji znatno utiče kako na unapređenje ljudskih prava tako i na države koje su u obavezi da poštuju odluke suda. Dakle, u oblasti ljudskih prava ima napretka, ali i još dosta posla. Mi smo se nadali da će sve to ići mnogo brže'', zaključuje Lalošević.

Kao dobar primer rada na unapređivanju ljudskih prava on je naveo Savezno ministarstvo za nacionalne i etničke zajednice.

''To je pozitivan primer kako u svojoj nadležnosti treba da radi jedno ministarstvo. Ali potreban je pristup svih ministarstava da bi rad bio uspešan, jer jedno ministarstvo ne može sve samo'', rekao je Dragan Lalošević.

SADRŽAJ:

Razvoj pravnih normi

Pregled stanja ljudskih prava u Srbiji

Okrugli sto povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Puno rada za ljudska prava

Malo učinjeno na promeni odnosa prema zločinima

Vlasti ignorišu zahteve za vladavinom prava

Nagrađen sudija Milivoj Despot

Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima

Pregled međunarodnih dokumenata usvojenih pod okriljem UN

   

   

Specijal: Međunarodni dan ljudskih prava


© 2002, B92