Naslovna strana











Uništeni verski objekti na teritoriji Srbije

 

Dok je na Kosovu buktalo nasilje albanskih ekstremista nad preostalim Srbima, u centralnoj Srbiji, ali i pojedinim gradovima u regionu, huligani su odlučili da se „osvete“ uništavanjem objekata islamske verske zajednice. Od 17. do 20. marta uništene su ili oštećene džamije u Beogradu, Nišu, u selu Oraovica kod Preševa, u Kumanovu i u selu Orahova kod Bosanske Gradiške.

Džamija u Nišu je potpuno uništena, Bajrakli džamija u Beogradu je skoro u potpunosti zapaljena, u džamiji u selu Oraovica podmetnut je požar, u Kumanovu su bačena tri „molotovljeva koktela“, a na džamiju u Oraovi bačena je bomba.

Za B92 govori glavni beogradski imam i direktor sada već spaljene medrese, Muhamed Jusufspahić:

Jusufspahić: „Sa sigurnošću mogu da kažem da je Bajrakli džamija sagrađena krajem 16. veka, ne čak ni krajem 17. veka, kako stoji u arhivama ili u analima Zavoda za zaštitu spomenika kulture i kao što je bilo okačeno na tabli koja je stajala i koja je na minaretu, a koja je sada negde bačena, ne možemo da je nađemo. Ona ne samo da je to, ona je, ja mogu da kažem, sigurno, a ovo me dobro poslušajte, ona je temelj srpske demokratije. Poslednja džamija, koju Karađorđe nije hteo da sruši da bi oni koji su preostali mogli negde obavljati molitvu. Ona je prva džamija, jedina koju je dinastija Obrenovića obnovila i koja je, samim činom restauracije, na neki način, i proglasila islamsku zajednicu Srbije, za šta se mi od muftije beogradskog do poslednjeg službenika u islamskoj zajednici zalažemo – za islamsku zajednicu Srbije. Tako da su ljudi, odnosno neljudi što učiniše to, spalili mnogo više od onoga što oni sami pretpostavljaju.

Naziv njen, Bajrakli džamija, poslednji naziv, koji se zadržao do današnjeg dana, govori o tome da je ona bila centralna džamija ovoga dela Beograda, jer se na nju isticao bajrak, koji je davao u to vreme znak za početak molitve i za početak poziva za molitvu svim ostalim džamijama u okolini. Na njoj se i palilo svetlo, palila su se kandila, tako da su svi mogli da primete da je počela i noćna molitva. U njoj je, kroz istoriju, delovalo mnogo imama, muftija... Među najznačajnijim je Mahmut El Belegradi, tako su ga zvali, Beograđanin, jedan od najznačajnijih učenjaka sa ovih prostora, koji se bavio tumačenjem Kurana, egzegezom kuranskom, čak je nekih dela ostalo od njega. Mi smo se potrudili da nađemo jednu knjigu, koja je u ovome požaru takođe spaljena... Nama je spaljena i biblioteka. Kao da su nam dušu uzeli.

Govornica ili mimber je ostao, hvala Bogu, očuvan. Ne znam da li je ovo uopšte pametno i mudro govoriti, jer svako sluša, ostala je galerija koju smo naknadno, 1972, napravili, da bi i žene mogle da obavljaju molitvu. Ostao je mihrab ili niša, gde je mesto imama koji predvodi molitvu. Pod, brodski pod, koji je inače bio loš, izgoreo je u delovima. Razbijena je betonska konstrukcija koja drži stakla na prozorima džamije. Kad kažem – deset hiljada knjiga, to nije velik broj, ali kada kažem da su mnoge od knjiga koje su spaljene bile 350, 400 godina, 200, stotinjak godina stare, da su mnoge od njih u rukopisima. Vrednost onoga što je uništeno bila bi mnogo veća od stotinjak hiljada knjiga u drugim bibliotekama. Napad na tu svetinju, taj način paljenja vatre, a i uriniranja, degradirajući je za nešto koga je Bog nazvao čovekom. I toga je bilo, i onoga drugog.

Ja sam Beograđanin, rođen sam ovde, i ja i moj brat i mnogi drugi, mnogi, mnogi muslimani. Ja mislim da se Beograđanstvo ne meri po mestu rođenja, nego se meri po duhu, po osećaju da se shvati, da se prihvati neko ko je drugačiji, a ipak, u krajnjoj liniji, da se shvati da smo svi jedno, da smo svi božja stvorenja. Tako bismo mi rekli, muslimani, da smo svi božja stvorenja, koja Stvoritelj uzvišeni voli. Ne osećamo se bezbedno, mnogo je ekscesa po beogradskim opštinama gde su muslimanska naselja, bilo da su romska, škalijska ili ostala, bilo da je u pitanju Kragujevac, bilo da je u pitanju... Bomba je bačena na kuću jednoga moga prijatelja. Polupana su stakla na džamiji u Malom Zvorniku, na džamiji ili meždidu u Novom Sadu. Pojedina sela su opkoljena da bi se zaštitila od naleta huligana, opkolila ih je policija i zaštitila. Mislim da će sada reakcija biti mnogo bolja, jer se videlo šta sve to može da donese. To je ono što me čini optimistom, ali mislim da će biti mnogo bolje i na Kosovu. Kad to kažem, mislim na srpsku stvar takođe, ne samo uopšte na ljudsku stvar, nego na srpsku stvar na Kosovu. Tome se nadam, jer ko god je napustio ognjište, nosi sa sobom veliku ranu. A u Pećkoj patrijaršiji vidim Aladžu džamiju u Foči ili Ferhadiju džamiju u Banjaluci i molim se Bogu da Pećka patrijaršija ostane, jer tome smo se i mi muslimani mnogo trudili. Čak i oni Turci koji su osvajali ove prostore, trudili su se da Pećku patrijaršiju sačuvaju."

 

vrh strane

 



 

Hronologija događaja
(16 - 22. mart 2004)
Fotogalerija
Srpsko-albanski dijalog na b92.net
Veton Suroi: Čitavo Kosovo je sada talac
Karta pravoslavnih verskih objekata na Kosovu
Crkve i manastiri uništeni na Kosovu
od 17 – 20. marta 2004. godine
Džamije uništene na teritoriji Srbije
Kažiprst - Intervjui:
Teodosije, iguman manastira Visoki Dečani i
Muhamed Jusufspahić, imam beogradski
Javna tajna - Terorizam na Kosovu, nasilje u centralnoj Srbiji
Utisak nedelje - Zašto osećamo da je Kosovo naše
Kažiprst: Zajedno protiv sila nasilja - Enver Petrovci, Teki Bokši, Jetmir Baljaj
Kažiprst: Beograd - Priština: Veton Suroi i Vojin Dimitrijević

 

© 1995 - 2018 , B92