Ostojić: Sve ide u korist radikala

Zoran Ostojić, izvršni direktor produkcijske kuće "Mreža" i stručnjak za politički marketing, smatra da su tok, karakter, a možda i ishod, predstojećih parlamentarnih izbora odredile dve činjenice i obe su delo premijera Koštunice - da se ukine cenzus za izbor predsednika u drugom krugu, kao i da se on ne kandiduje.
- Ovo sada je samo rutina da se to završi - ističe na početku razgovora za Danas Zoran Ostojić koji je nedavno osmislio predsedničku kampanju novom predsedniku Makedonije Branku Crvenkovskom.
Razgovor nastavljamo poređenjem makedonskih i srpskih predsedničkih izbora.
- Na žalost, velika je razlika između Makedonije i Srbije u korist Makedonije. Tamo su bila četiri kandidata i to četiri kandidata koje su dale najjače partije. Broj potpisa za kandidaturu je 10 hiljada, isto kao u Srbiji, ali u biračkom spisku u Makedoniji ima milion i 700 hiljada ljudi, a kod nas 6,5 miliona glasača, pa vidite koliko je teže postati kandidat u Makedoniji. Tupurkovski je tamo želeo da se kandiduje, ali nije mogao da sakupi 10 hiljada potpisa. Druga razlika je što su sva četvorica imala isti program - Makedonija u NATO i EU. Kod nas taj program ima samo jedan kandidat i to ga stidljivo prezentuje.
 Na čemu ste onda bazirali kampanju kada su sva četvorica imala skoro isti program?
- Da naš kandidat to može najpre, zato što je on državnik. To je i bio potpis kampanje. On je u politici 13 godina i mi smo rekli OK, sve što je negativno i pozitivno ide na njega, a Vi odlučite čega je bilo više. Građani su glasali za našeg kandidata. Inače, on je u januaru imao katastrofalan rejting od tek šest odsto, kao predsednik vlade koja je malo toga učinila od 2002. godine kada su došli na vlast. Uspeli smo da u kampanji, kao i pre dve godine, pošto je isti tim radio, da ga dignemo na preko 500 hiljada glasova. Još jedna razlika je da tamo postoji cenzus u prvom i u drugom krugu, tako da nam je to faktički bio najveći protivnik n Kako Vam za sada izgledaju naši predsednički izbori. Utisak je da su malo siromašniji nego prethodni. Nema velikih mitinga, već su se svi odlučili za susret sa biračima. Na koju taktiku ste se odlučili Vi u Makedoniji i koliko veliki mitinzi mogu da utiču na tok izbora?
- U prvom krugu smo išli sa kampanjom za Crvenkovskog državnika, koji u politici postoji 13 godina, i koji je bio spreman da sa 29 godina, 1991. godine, povede vladu kada je mlada država bila okružena problemima - u blokadi, Grci nisu priznavali državu, Srbi granicu, Bugari jezik. Hteli smo da pokažemo da je on čovek koji je najbolji od svih kandidata, i da će moći da odgovori izazovima pred kojima se nalazi. U drugom krugu smo ga spustili u narod, što je bilo teško jer je on čovek koji proteklih 13 godina nije pokazivao želju da siđe u narod, ali je morao.
Mitinzi, u stvari, zakopavaju biračko telo. Ovde i Tadić i Maršićanin i Nikolić hoće da dobiju neke nove glasače i kreću od pretpostavke da imaju svoje glasače i da hoće da dobiju neopredeljene i tuđe. To je rizična varijanta jer pitanje je, recimo, koliko glasača zaista ima Tadić. Da li ima 500 hiljada sa decembarskih izbora ili onih 900 hiljada koje je svojevremeno dobio Mićunović. On je, verovatno, pošao od činjenice da ima tih 900 hiljada i da hoće da dobije nove. To je riskantna varijanta. On je, inače, u najnezgodnijoj poziciji s obzirom na to da ide po ivici noža. Ako bi bio radikalniji protiv Vlade, pre bi se približio tih 900 hiljada glasova, ali bi time smanjio svoje šanse u drugom krugu jer onda ne bi mogao da očekuje značajniji broj Maršićaninovih glasača. Sa druge strane, ako bude mek prema Vladi i ostavi prostor da dobije Maršićaninove glasove, teže bi došao do 900 hiljada. A teško je voditi kampanju u tom malom prostoru.
 Da li je moguće da se za 15 dana u Srbiji stvori, kao u Francuskoj, antilepenovska atmosfera?
- Na žalost ne. Na tome su morali i Maršićanin i Tadić da rade od početka. I jedan i drugi su pokazali da to ne žele. Nevladine organizacije i mediji za 15 dana to ne mogu da urade, ako oni ne žele.
 Primetno je da kandidati u manjoj meri iznose svoj program, a više se međusobno napadaju.To se, pre svega, odnosi na demokratske kandidate.
- O Evropi, ali ne i o NATO govori Tadić, iako sam siguran da oni koji su svojevremeno glasali za Mićunovića ne bi imali ništa protiv toga. Namera je časna dobiti više od drugog. Na kraju se mora imati 1,8 miliona glasova.
Ako racionalno posmatramo sa gledišta nekoga ko je profesionalac i koji radi u štabu Maršićanina ili Tadića: ko im je protivnik u prvom krugu? Nije Nikolić, jer sva istraživanja pokazuju da Nikolić ulazi u drugi krug. Činjenica je da Maršićaninov štab jasnije pokazuje koga oni doživljavaju kao protivnika. Na stranu što ja mislim da će to biti na njihovu štetu. Njihovu nervoznu reakciju na Svilanovićevo otkrivanje, ja bih nazvao autogolom, i to ne običnim, nego makazicama preko glave. S druge strane, oni pravilno uočavaju da je Tadić njihov protivnik. Zato nema te antiradikalske atmosfere. Ne iznosim vrednosni sud o tome i da li je dobro ili loše.
 Koliko na konačni rezultat izbora može da utiče pojavljivanje nekih novih činjenica u vreme izborne ćutnje kao što se to sada očekuje od zakazanog Legijinog svedočenja?
- Može ako bude nešto senzacionalno. Videćemo šta će Legija reći. Da li da je Đinđić naručio ubistvo svog telohranitelja i da će optužnica biti preimenovana u pokušaj ubistva, ili će možda reći šta su Spasojević i Kum Luković pričali sa ACOMTOMIĆEM, ili možda nešto o Šešeljevoj vezi sa njima.
 Za sada nema upadljivih slogana. Kolika je uloga slogana u izborima?
- Ne želim nikog da kritikujem, ali slogan je posledica celog koncepta kampanje. Ako bi celu kampanju zamislili kao jednu tortu, slogan je samo trešnja na vrhu. Ispod ima telo torte i fil. Ne nudi se biračima "glasajte za mene jer sam lep i pametan" već da im se objasni zašto će im biti bolje. Svaki birač zna da će onom za koga glasa biti bolje. Suština prodaje ideje je zašto će građanin glasati za nekog. Slogani koji se sada pojavljuju nemaju nikakve veze sa životom birača.
 Ima nekih najava da će slogani dalje da se razrađuju i razvijaju, takozvani tizing metod.
- Svaka kampanja objektivno ima tri resursa - vreme, novac i ljude. Samo jedan resurs je nepromenljiv. U toku kampanje možeš da zaposliš više ljudi, da nabaviš više novca nego što si imao na početku kampanje, ali je nemoguće da se nadoknadi vreme jer su izbori 13. juna. Svako gubljenje vremena u kampanji je potpuna besmislica.
 Kandidati sada ne pominju, kao ranije, jake reči - ponos, Srbija...
- Jake reči u principu ne donose rezultate. Narod nije glasao za Šešelja zato što je rekao da će Srbija biti do Karlobaga, već što je rekao da će penzije biti duplo veće. Dobro je što su svi shvatili da to ne donosi uspeh, ali loše je što niko nije objasnio da bolji život zavisi od toga da li će haški optuženici biti dovoljne patriote, kao hrvatski generali, koji su otišli u Hag.
 Rekli ste da je narod za Šešelja glasao zbog obećanja da će penzije biti veće. Prošloj vladi nije pomoglo što penzije koje su kasnile nekoliko meseci redovno isplaćuje.
- Penzioneri su u mnogo većem broju glasali za prošlu vladu. Svaka prva nekomunistička vlada ima problem sa svim što ide sa tranzicijom, otpuštanja. Bilo je tranzicionih gubitnika, što je normalno. Prethodna vlada je pala metkom Zvezdana Jovanovica, atentatom.


 Obilazeći ovih dana Srbiju sa pojedinim kandidatima, primetio sam da po selima dominiraju plakati radikala. Ostalih kandidata gotovo da nema. Koliko plakati mogu da utiču na biračko telo i koliko je to deo strategije američke agencije koja im navodno radi kampanju?
- Ne verujem da ta američka agencija njima radi kampanju. Mislim da je to jedna racionalna odluka onih koji je vode. Suština svake kampanje je dobro istraživanje na početku kampanje: šta je moje a šta je neopredeljeno. Kampanjom se ne može dobiti protivnički birač, nego svoj. Radikali nikad nisu imali glasače na selu. Njihovo biračko telo je lumpenproletarijat na obodima gradova. Znači, imaju 1,2 miliona glasača bez sela. Sada su rešili da uđu i potroše novac gde su slabi. To je, prema njihovom razmišljanju, dodatni rezervoar glasova. Seljak neće da glasa za ono što je Šešelj i što je on predstavljao. Nikolić ima prednost što je Šumadinac i nema nasilnu retoriku kakvu imaju Hercegovci.

Miloš Miloradović