Mediji u službi političara

Medijski savet beogradskog Medija centra svake nedelje prati i analizira rad štampanih i elektronskih medija u Srbiji u kampanji za predsedničke izbore. Članovi Saveta su novinari: Lila Radonjić, Svetlana Lukić, Stevan Nikšić, Dragoljub Žarković i Dragan Janjić.

Većina medija se i dalje ponaša korektno, obazrivo. Pre svega prema predsedničkim kandidatima i članovima njihovih izbornih štabova. Izlazi u susret njihovim željama i služi njihovim političkim interesima. Stvarni interesi čitalaca, slušalaca i gledalaca, odnosno interes domaće javnosti da bude profesionalno, sveobuhvatno i objektivno informisana o predstojećim predsedničkim izborima, o programima i političkim ponudama pojedinih kandidata, za sada ostaju u drugom planu. To, drugim rečima, govori da se većina domaćih medija i dalje ponaša kao partijski mediji.

Ima mnogo primera koji to dokazuju.

Član tima koji je posmatrao TV Studio B, zabeležio je: U emisiji “U susret” (15. maj u 20 časova), gosti Pravdić (DSS) i Pop Lazić (SRS); sve vreme govori Pop Lazić… Voditelj ne drži emisiju u svojim rukama, sve prepušta gostima. U jednom momentu voditelj kaže `dozvolite da vam postavim jedno pitanje` , na šta Pop Lazić odgovara: `ne dozvoljavam `. To je očigledno najava novog manira koji će omogućiti gostima TV emsija da preuzmu sve u svoje ruke i isključe novinare, koji često i sede kao dekor u studiju, zaključuje član posmatračkog tima u svojoj belešci.

Pozitivno, uz zakašnjenje

Član tima koji je pratio Radio B92 i `Blic` kaže da je za svaku pohvalu to što su ova dva medija - makar naknadno, sa nekoliko dana zakašnjenja - objavljivila dokumentarni zapis (tonski snimak i tekst) razgovora predsedničkog kandidata vlade D. Maršićanina sa prodavcem na pijaci u Arilju. Građanin pita: `Otkud vam tolike pare, ljudi, za upaljače, za nalepnice, za plakate… Mi nemamo, bre, kome jedno jaje da prodamo`. A, vladin kandidat odgovara: `Sve po zakonu…` - Kako da nam bude drugačije? - pita građanin. `E, to ja znam`, odgovara vladin predsednički kandidat.... Karakteristično je, inače, da ovaj tonski zapis nije odmah objavljen ni na jednom domaćem elektronskom mediju (iako novinari tih medija prate svaki Maršićaninov korak u kampanji), nego na stranom, u emisiji radija `Slobodna Evropa`, a pomenuta domaća stanica i list su ga otuda tek naknadno preneli… Posmatrači, dalje, beleže da su pojedini mediji (naročito neki dnevni i nedeljni listovi), očito, više naklonjeni jednom, drugom ili trećem kandidatu… A, što je one koji se po pravilu ponašaju kao glasnogovornici vlade, valjda, motivisalo da se i ovoga puta žestoko - ne birajući ni sredstva ni reči - obruše na sve koji bi se usudili da tu vladu kritikuju… Što je samo po sebi i u toku predizborne kampanje, naravno, legitimno i ne predstavlja nikakv prekršaj. Pod uslovom da se ne laže, ne izmišlja, ne falsifikuje…

Favorizovanja kandidata

Tako, recimo, član tima koji je analizarao NIN primećuje da je kolumnista ovog nedeljnika u tekstu koji se odnosi na izbore (`Ponos i predrasude`, str. 49) napisao da `Đinđić nije bio demokratski izabran premijer nego da je na vlast došao revolucijom`, a pri tome još i negoduje zbog toga što `sadašnja opozicija po svaku cenu blati vladu`.
Drugi posmatrač primećuje: `U Nacionalu su, stiče se utisak, favorizovani kandidati T. Nikolić i B. Karić`. I, potom, dodaje: `Ova opaska ne sadrži negativnu konotaciju`. Treći, koji je analizirao `Balkan`, primećuje: `Pristrastno u korist B.Karića, ali bez kršenja pravila`. Četvrti ocenjuje: `U sferu manipulacije spada tekst o propustima u Zavodu za transfuziju krvi - gde se govori da će sindikat farmaceuta i lekara braniti doktorku kjoja je proglašena odgovornom za slučaj AIDS, itd. A, tekst je ilustrovan slikom Bogoljuba Karića koji sa suprugoim Milankom daje krv. Tako povezani slika i tekst nemaju ni profesionalno ni logično opravdanje ali pokazuju da će se svaka informacija i situacija koristiti u predizborne svrhe (Glas javnosti , utorak 11 maj).
I peti posmatrač se osvrće na istu temu. Primećuje da je u listu `Reporter` izneto više neobičnih tvrdnji (o `saradnji SRS i DS” i sl.), koje nisu ničim potkrepljne, a koja bi - da su tačne - imale ozbiljne konsekvence. Izneta je, pored ostalih, i tvrdnja da u Srbiji “gotovo da nema, niti je bilo, stranke koju Karić nije finansijski pomagao”.

To otvara (bar) dva delikatna pitanja: (1) novac u politici i predizbornim kampanjama i (2) novac u medijima.

Loše zakonodavstvo

Tim povodom treba i ovog puta skrenuti pažnju da Srbija ima veoma loše medijsko zakonodavstvo, koje ne zadovoljava elementarne standarde Saveta Evrope, pogotovu one koji nalažu da se obezbedi potpuna transparntnost u pogledu vlasništva nad medijima. Jer, da bi se pravilno ocenila težina i stvarna vrednost stava iznetog u medijima, ili nekog uredničkog poteza, treba znati i - čiji su to mediji?

Svi listovi i novinari imaju - naravno - pravo na izražavanje svog političkog stava. Ali, njihovi čitaoci i javnost moraju dobiti preciznu informaciju o vlasništvu nad tim medijima. Moraju znati: ko ih plaća? I: da li je ta ljubav prema vladi, ili prema B. Kariću, ili prema bilo kojem od likova sa domaće javne scene u nekoj vezi sa vlasničkom strukurom pojedinih medija, sa njihovim poslovnim i drugim interesima..?

U pogledu elektronskih medijia taj problem je još složeniji. Jer, svi se oni koriste frekvencijama koje predstavljaju - javno dobro.

`Dilema - kako će TV BK rešiti problem objektivnog informisanja i činjenice da je njen vlasnik jedan od kandidata – više ne postoji: očito je da je TV BK pre svega Karićevo vlasništvo.Vrhunac je bio direktan prenos njegovog predizbornog skupa u Sava centru na kome je u prvom redu sedela i glavna urednica BK, Bojana Lekić`, zaključuje jedan od članova tima. I, dodaje: `I u udarnoj informativnoj emisiji Telefakt na BK TV je u sredu 12 maja neposredno pre izbornog bloka emitovan izveštaj o “poslovnom“ sustretu Bogoljuba Karića sa italijanskim ambasadorom, da bi 2-3 minuta kasnije bio emitovan izveštaj o njegovim predizbornim aktivnostima. Favorizovanje vlasnika BK se ogleda i u tome što se jedino kod njega slikom pokrivaju sve njegove predizborne aktivnosti tog dana. a kod ostalih kandidata se samo nabroje gde su sve bili tog dana`, zaključuje ovaj posmatrač.

Drugi posmatrač, koji je pratio TV Pink, kaže: Oznaka “IT”, valjda, znači – “iznajmljeni termin”. Ako je to tačno, to treba jasnije obeležiti.

Legija, šećer i izbori

Članovi tima, takođe, ocenjuju da su mediji u protekloj nedelji počeli u prvi plan da ističu teme poput reformi prosvete, šećerne afere, nedoumice vezane za akciju Sablja i slično (na primer `Večernje Novosti`), zaključujući da `te teme funkcionišu kao deo predizborne kampanje`, te da je u `mnogim medjima vidljivo kako im ton daje vladajući blok`.

- `Isticanje tih (novih) tema u prvi plan automatski je rezultiralo smanjenjem prostora posvećenog slučaju Legija`, zaključuje jedan član posmatračkog tima. Međutim, drugi, koji je anlizirao druge medije, primećuje suprotno: `Fascinacija Legijom i dalje traje. Pod naslovom «Legija bira šefa države» objavljen je (u `Nacionalu`) tekst u kojem četiri sagovornika tvrde suprotno konstataciji iz naslova, odnosno kažu da eventualno Legijino svedočenje neće bitno uticati na rezultat izbora...

Slučaj “Legija”, “sećerna afera” i slične teme se, možda, formalno neće tretirati kao deo kampanje, a imaće velikog uticaja na odluku birača, primećuje jedan od posmatrača. I, pominje primer `Kurira`, koji ove nedelje objavljuje samo kratke izjave predsedničkih kandidata. A glavna tema ovog lista je i dalje Legija. U tekstu “Legija nam kroji izbornu kapu” (12 maja) kaže se da se “većina stručnjaka slaže da će najveću štetu od Legijinog iskaza pred Specijalnim sudom 10 juna imati predsednički kandidati koji pripadaju strankama predhodna dva režima, Miloševićevog i DOS-ovog, dok najmanje razloga za strahovanje ima Dragan Maršićanin.

Zanimljivo je da u daljem tekstu novinar ne navodi ni jednog “stručnjaka” koji je izrekao tu ocenu, već citira dvojicu `analitičara` (Nenada Danilovića iz “Marten bord internesenala” i vlasnika agencije “Ipres” Vinka Djurica) koji u svojim izjavama govore samo o tome da li će Legijino svedočenje uticati na izlaznost birača...

`Slučaj da tekstovi počinju dramaticnim ocenama i procenama, da se novinar poziva na “većinu strucnjaka”, a da u daljem tekstu nema ni jednog koji tu tezu potvrdjuje, nije redak u našem novinarstvu`, zaključuje još jedan od posmatrrača..

Ima, naravno, i hvale vrednih primera. Recimo, jedan posmatrač zapaža `pojačan napor dnevnog lista «Politika» da kvalitetnije i svestranije prati kampanju. Osim intervjua s kandidatima za predsednika, gotovo apotekarski jednako odmerene dužine bez obzira da li je reč o autsajderima ili favoritima, tu su i autorski prilozi (poput mini serijala «Ko stoji iza kandidata»), ankete o važnim pitanjima – Legijino svedočenje, zabrana UNMIK-a da se kampanja vodi na Kosovu, osvrti... Ali, tu je i jasno ukazivanje da se i skupštinska rasprava pretvara u predizbornu utakmicu...

«Politika» se drži neutralno i širi mogućnost saznanja o kandidatima, njihovim programima i političkom, ekonomskom i društvenom kontekstu u kome se igra izborna utakmica`, dodaje ovaj posmatrač u svojoj pohvali..