Nije po zakonu, ali je praktično

Ministar odbrane Boris Tadić pozvao je građane koji žive u inostranstvu i protiv kojih je pokrenut krivični postupak zbog izbegavanja vojne obaveze da se vrate u zemlju, naglasivši da oni neće snositi posledice. Tadić je u satelitskom programu RTS namenjenom dijaspori pozvao ove građane da se obrate i objavio broj telefona na koji mogu da se vrate ukoliko imaju problema pri ulasku u Srbiju.
Iako ministrova izjava zvuči vrlo predizborno - vratite se i glasajte za mene - nema sumnje da je neophodno nešto preduzeti i omogućiti "dezerterima" poslednje generacije da povremeno dolaze u Srbiju i Crnu Goru. Iz privatnih razloga, za praznike, zašto ne i radi ostvarivanja građanskog prava.

Ostaje pitanje ko će ispuniti obećanje ministra ako pozvani na granici budu uhapšeni. I zašto bi bili povlašćeni oni koji su već napolju u odnosu na unutrašnje begunce koji bi da izađu iz zemlje?
Nije po Zakonu utoliko što ministar ne može da odlučuje ko će biti izuzet od krivičnog gonjenja, ali je praktično, smatra advokat Jovan Buturović, bivši sudija Vrhovnog vojnog suda i podseća da u situaciji kad jedno krivično delo poprimi ovakve razmere pravni problem postaje politički.

U potpunom haosu i pravnom vakuumu, u trenutku kada protiv građana koji izbegavaju vojnu obavezu nepostojeće vojno pravosuđe (po Ustavnoj povelji prestalo je da postoji 4. avgusta, a njegova ovlašćenja nisu preuzeli drugi sudovi i tužilaštva) vodi devet hiljada postupaka, ministar je posegao za vaninstitucionalnim sredstvom koje se, između ostalog, može tumačiti i kao jedna od vidljivih mera u cilju demilitarizacije društva i reforme sistema odbrane. Posle Zakona o amnestiji dezertera iz NATO intervencije, skraćenja vojnog roka, omogućavanja civilnog služenja (doduše nepotpunog i sa pojedinačnim incidentima), evo i najave oprosta ekonomskim i političkim emigrantima, onima koji su bežali od rata i ekonomske krize, ili, kako je bilo uobičajeno reći, ljudima koji glasaju nogama.
- Zakon ne valja, njime nije na pravi način regulisano izvršenje vojne obaveze za građane koji su u inostranstvu. Kada se ne odazovu na poziv čine krivično delo iz člana 214 Osnovnog krivičnog zakona. A postoje ljudi koji su stalno nastanjeni u inostranstvu i dolaskom u zemlju mogli bi da izgube posao ili poremete tok školovanja. Stoga njihovo izvršenje vojne obaveze treba na drugi način regulisati, maksimalno ga odlagati, ili ih osloboditi obaveze. U svakom slučaju elastičnije - ističe Jovan Buturović.
Sagovornik Danasa naslućuje da se priprema novi zakon kojim bi se regulisala vojna obaveza.
Možemo samo da pretpostavimo, ali će se ona profesionalizacijom regulisati verovatno na lokalnom nivou, u centrima za obuku - kaže Buturović.