Veoma tiha kampanja

"Mi poštujemo sve naše protivnike, poštujemo i radikale, želimo povređenim kandidatima te partije brz oporavak i nastavak fer utakmice, ali im poručujemo da mi ipak moramo da pobedimo", rekao je Boris Tadić, nosilac liste Demokratske stranke na predstojećim izborima, na konvenciji DS-a u Zaječaru.

Mnogi se slažu u oceni da će predstojeći vanredni parlamentarni izbori 28. decembra biti izbor između prošlosti i budućnosti. Ali, bez obzira na njihovu važnost, predizborna kampanja protiče bez afera, teških reči i većih obračuna.

Uz primedbe da je kampanja dosadna i nemaštovita, građani se još prisećaju kako je Slobodan Milošević svoje političke protivnike nazivao "janičarima", "snagama haosa i bezumlja" i "petom kolonom", a Vojislav Šešelj njegovu suprugu "crvena veštica sa Dedinja".

Posledica šoka

Od petooktobarskih dešavanja svaki novi izbori su sve mirniji.

Za vreme prošlogodišnjih predsedničkih izbora, u kojima su učestvovali dr Vojislav Koštunica i dr Miroljub Labus, potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin je govorio da je "flaster preko usta jedini način da se ne kritikuje vlada", a Miroljub Labus i Nebojša Čović da propast drugog kruga žele snage "destabilizacije" odnosno "snage haosa". Ali, to je već palo u zaborav.

Upravo propali treći predsednički izbori označeni su kao "najčistiji" do sada.

Politički analitičari su saglasni u mišljenju da jeste neobično što je tekuća predizborna kampanja tako mirna. "Ili su se ispucali, ili se čuvaju za kraj", kažu oni.

Đorđe Vukadinović, urednik "Nove srpske političke misli", veli da su afere možda služile samo kao sredstvo da se izdejstvuju izbori, kao instrument pritiska za raspisivanje izbora. Ali i da je možda u toku neka vrsta zatišja pred buru, mada ako bi se išlo sa nekim aferama, sada je poslednji trenutak za njih.

Po njegovoj oceni, moguće je i da je preovladalo uverenje da afere donose štetu onima koji ih pokreću isto koliko i onima na koje se odnose, pa se sada svi akteri uzdržavaju od afere zbog bojazni da to ne donosi politički profit.

Četvrto moguće objašnjenje jeste da je predizborna kampanja mirna jer je bilo izuzetno nemirno ono vreme koje joj je prethodilo, budući da su se političke strasti i energije istutnjale i najžešća oružja možda upotrebila i pre izbora u jednoj neobjavljenoj "pretpredizbornoj" kampanji koja je bila duga i žestoka.

Najzad, Vukadinović smatra da poslednji predsednički izbori predstavljaju jednu vrstu političkog šoka i zemljotresa na srpskoj političkoj sceni, sa mnogo većim dejstvom nego što smo u prvi mah bili svesni ili što su hteli da priznaju glavni akteri. Zato je ova tiha kampanja na neki način i posledica još prisutnog šoka izazvanog radikalskim uspehom na predsedničkim izborima. U toku je neka vrsta konsolidacije redova nakon tog šoka, smatra Vukadinović.

Puter na glavi

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, analizirajući činjenicu da je u ovoj kampanji izostalo "pljuvanje," kaže: "Ova kampanja je relativno čista. Mislim da su naši političari naučili da negativna predizborna kampanja ne pogađa samo onog ko je ciljan nego i onoga ko je pokreće. Trebalo im je malo vremena, ali, evo, vidim da su naučili. Možda je poslednji slučaj bio G17 plus koji je sa otvaranjem afera, od kojih su mnoge, po mom mišljenju, bile dobro argumentovane, platili opadanjem svoje političke popularnosti. Naime, narod, građani Srbije koji to gledaju sa strane, uglavnom ne zna ko je tu u pravu a ko nije. Zato što nemaju dostupne informacije, ne znaju tačno o čemu se radi, a onda se na kraju desi da su svi popljuvani, i oni koji prvi kreću u otvaranje afera i oni koji im uzvraćaju, tako da su na kraju svi "prljavi". Svi su angažovani u nekim mutnim poslovima, svi imaju neki "puter na glavi" i onda je to opšte prljanje u kojem niko ne ostaje čist i svi na kraju gube. Znači, naši političari su naučili ono što političari na Zapadu odavno znaju, a to je da se u napad kreće samo ako imate vrlo jake i teške argumente, u tom slučaju se manje gubi.

Centar za proučavanje alternativa jedna je od agencija koja je promašila rezultate predsedničkih izbora. Pogodili su izlaznost, ali ne i odnos Mićunovića i Nikolića, jer su računali na sto odsto izlaznosti, međutim izašlo je 39 odsto i među njima je bilo znatno više glasača opozicije nego DOS-a.

"Sada kad sve partije i koalicije budu na listama, taj odnos će biti malo drugačiji, ali opet smo imali preko 60 odsto građana koji su hteli da ova vlada ode. Znači, to se može ponoviti. Možda će radikali biti najjača pojedinačna partija, ali oni imaju ograničen izbor za pravljenje eventualnih koalicija. Dakle, teško će moći da naprave vladu, tako da će je najverovatnije formirati DSS i G17 plus, ali mislim da će oni morati da uzmu trećeg partnera, što će možda biti jedna od malih koalicija koje će preći cenzus, ili možda Demokratska stranka koju, kako sada vidimo, iz DSS-a odbacuju kao budućeg partnera za pravljenje vlade, ali to ne mora da ostane tako", kaže Nikolić.