Izbori ne otvaraju radna mesta

Političke stranke u predizbornoj kampanji akcenat svojih obećanja upućenih biračima stavljaju na zapošljavanje. Posle izbora, u zavisnosti ko će na njima pobediti, biće zaposleno od najmanje 150.000 do neverovatnih milion građana Srbije. Ekonomisti smatraju da je porast broja zaposlenih moguć, ali samo pod jednim uslovom: da srpska privreda konačno počne da radi, da zabeleži osetan rast, da se stvore politički i ekonomski uslovi za investicije od bar 1,5 milijardi dolara.

Prva licitacija sa brojem radnih mesta za nezaposlene krenula je iz Vlade Srbije, još dok se zvanično nije znalo da će biti izbora. Prema vladinom projektu, do 2008. godine trebalo je da bude otvoreno milion radnih mesta, što je broj koji se nekako slučajno poklopio sa trenutnim brojem nezaposlenih u Srbiji. Za to je potrebno najmanje 10 milijardi evra. Kasnije je ministar finansija Božidar Đelić tu brojku „svukao“ na pola miliona i ona danas figurira kao predizborno obećanje Demokratske stranke.

Licitaciju od milion, u kartaškom žargonu, otpratila je Socijalistička partija Srbije, praćena tvrdnjama Milorada Vučelića koji je podsetio da „za vladavine SPS nikad nije bila tolika nezaposlenost kao danas“. U priču o milionu novozaposlenih ušla je i Laburistička partija aktuelnog ministra za rad i zapošljavanje Dragana Milovanovića. Bivši guverner i potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić obećao je 150.000 novih radnih mesta u posrnuloj tekstilnoj industriji, a novi-stari tandem Vuk Drašković - Velimir Ilić složno obećava oko 100.000 novih radnih mesta u prvoj godini od osvajanja vlasti.

Ostale stranke - DSS, SRS, „Otpor“, DA, liberali, demohrišćani... - nisu ulazile u licitaciju. Naprotiv, pojedine od njih shvatile su da na greškama drugih mogu da grade sopstveni imidž „ozbiljnih stranaka koje ne daju nerealna obećanja“ i „ne licitiraju lažnim ciframa“.

Za većinu ekonomista priče o stotinama hiljada novih radnih mesta, na brzinu i preko noći, predstavljaju nerealna predizborna obećanja, a priča o milionskom zapošljavanju čak i glupost.

- Najvećim delom to su nerealna obećanja i predstavljaju deo predizborne taktike stranaka koje time pokušavaju da pridobiju birače - kaže za „Blic“ ekonomista Boško Mijatović.

- Zanimljivo je da se tim obećanjima ne bave dve najveće stranke, DSS i SRS. Ove koje to rade verovatno licitiranjem pokušavaju da povećaju svoje izborne izglede - primećuje Mijatović.

- Može se pretpostaviti, s druge strane, da će u sledeće četiri godine doći do ekonomskog rasta i napretka zemlje, pa tako nisu sva obećanja preterana, ali neka od njih, kao ona o milion novih radnih mesta, čak su i glupa - kaže Mijatović.

Prema zvaničnim i najsvežijim podacima Republičkog zavoda za tržište rada, u Srbiji su trenutno bez posla 943.993 osobe. Tokom 2003. godine poslodavci su iskazali potrebu za čak 470.084 radnika, a do kraja oktobra preko Zavoda za tržište rada posao je dobilo 352.000 ljudi. U novembru mesecu otvorena su nova 40.674 radna mesta. U Zavodu pretpostavljaju da su ove, u najmanju ruku zbunjujuće cifre, koje su ekonomisti odbili da komentarišu sumnjajući u njihovu verodostojnost, rezultat novog zakona koji je „naterao“ pojedine privatnike da prijave svoje radnike.

Rast društvenog proizvoda u Srbiji tokom 2003. godine, prema zvaničnim procenama, mogao bi biti oko tri odsto. Nezavisni ekonomisti, međutim, procenjuju da će 2003. godina biti loša i navode da će biti dobro ukoliko rast društvenog proizvoda bude pozitivan. Oni smatraju da se neka od obećanja o broju novozaposlenih u Srbiji mogu posmatrati kao realna, ali i navode da je neophodno da rast društvenog proizvoda u narednim godinama bude bar pet odsto.

- Bilo bi idealno kada bi taj rast bio između šest i sedam odsto, ali je pet odsto realno. Sa takvim rastom možemo realno očekivati porast zaposlenih - kaže za „Blic“ ekonomista Jurij Bajec.

- Mi sada ulazimo u godinu u kojoj će morati da se počne sa racionalizacijom državne uprave i sa stvaranjem ambijenta za zapošljavanje radnika, ali ne kao što je bilo u socijalizmu da se zapošljava neko zato što ima vezu ili zato što je dobar drug i komunista, već zbog toga što će se tim radom stvarati kapital - navodi Bajec, dodajući da to ne znači da će „sada država da počne da zapošljava ljude, već da stvara povoljan ambijent za poslovni svet“.

- Zemlji je potrebna ekonomska i politička stabilnost i zakonski uslovi kako bi se privukle investicije. Procene govore da nam je potrebno bar milijardu i po dolara investicija u narednoj godini kako bi se pokrenula privreda - kaže Bajec.

On navodi da su neka od političkih obećanja realna i da se može pod određenim uslovima zaposliti bar 100.000 ljudi u 2004. godini.

- Kada pođete od broja zaposlenih u Srbiji i kada bi, na primer, od pet odsto društvenog proizvoda bar tri odsto otišlo na zapošljavanje, to bi značilo da bi bar 60.000 ljudi bilo zaposleno. Istovremeno, pravim akcijama za suzbijanje sive ekonomije iz tog sektora bi se moglo zaposliti bar još 40.000 - navodi Bajec, precizirajući da se mnogi od ljudi koji se zvanično vode kao nezaposleni bave sivom ekonomijom.

On dodaje da se sa ovakve pozicije mnoga predizborna obećanja mogu posmatrati kao realna jer partije „očekuju da će na vlasti biti bar četiri godine“. Kada su u pitanju strane investicije, Bajec navodi da je najvažnija politička stabilnost u zemlji i na pitanje da li je sada ima, odgovara: „Imamo vanredne izbore“.