Popularni na ceni

Do sutra uveče moguća su iznenađenja, ali ako ih ne bude, onda će Liberali Srbije ove godine biti rekorderi po broju poznatih nestranačkih ličnosti na izbornoj listi. Jer, stranka Dušana Mihajlovića izlazi pred birače s muzičarom Zafirom Hadžimanovim kao petim, Zoranom Pavić, pevačicom, četrnaestom, Mićom Orlovićem, osamnaestim, kao i Danetom Koricom, nekadašnjim atletičarom. Treći na listi Liberala je policijski general Sreten Lukić, a 140. general VJ u penziji Marko Negovanović.

I Demohrišćanska stranka Srbije nudi nekoliko poznatih nepolitičara: Zorana Hristića i Radoslava Vučkovića, kompozitore, Ljupka Petrovića, nekadašnjeg trenera fudbalera Zvezde, Dragana Pantelića, nekadašnjeg čuvenog golmana. Demokratska alternativa ima publicistu Jovana Ćirilova, Vuka Bojovića, direktora ZOO-vrta, pijanistu Ivana Tasovca. G17 plus – Bogoljuba Mitića Đošu, glumca, dok su na listi koalicije Zajedno za toleranciju Borka Pavićević, dramaturg, i Mihajlo Mihajlov, publicista.

Ostali učesnici u izbornoj trci gotovo da nemaju nestranačke ličnosti. Naročito se to može reći za vodeće stranke nekadašnjeg DOS-a – DSS i DS, kao i za najjače predstavnike bivšeg režima – SRS i SPS. Ovo vezivanje manjih stranaka za popularne ličnosti analitičari objašnjavaju njihovom potrebom da skrenu pažnju javnosti na sebe. S druge strane, u većim partijama se procenjuje da im pomoć nestranačkih nije potrebna budući da su one dovoljno prepoznatljive u javnosti. Ove partije su, doduše, tokom devedesetih godina, baš kao i sadašnje male stranke, takođe angažovale biračke "animir ličnosti". Naročito su u tome bili aktivni socijalisti i DS.

Kako nestranački kandidati komentarišu svoje pojavljivanje na ovogodišnjim izbornim listama?

Zafir Hadžimanov kaže da su ga Liberali Srbije pozvali, a on je, imajući u vidu program stranke i uopšte liberalnu ideju, poziv rado prihvatio.

Podrška umerenima

– Naši ljudi se često vezuju za lidera stranke, ali meni pre svega odgovara liberalna ideja, jer sam se uvek u skladu s njom ponašao: privatnik sam, rezultate mog rada mnogi ocenjuju kao vrlo dobre – naglasio je Hadžimanov. On, istovremeno, iznosi veoma pozitivne ocene o lideru LS-a Mihajloviću. Podseća da je reč o čoveku koji je pokazao da "zna da pliva" u raznim uslovima i vremenima, što je pozitivna osobina političara. Poznati pevač i kompozitor ovu osobinu naziva "milošobrenovićkom" i kaže da su Srbiji potrebni takvi političari, iako se ovde populariše "Crni Đorđije".

I Dane Korica, nekadašnji atletičar a sada sportski funkcioner, iznosi pozitivne ocene o Liberalima, s tim što je i član stranke. Svoje prisustvo na listi njegov je doprinos umerenoj politici partije. I Korica i Hadžimanov, inače, ne bi odbili ponudu da budu poslanici u Skupštini Srbije. Korica kaže da sportisti nemaju svoje predstavnike u parlamentu, mada je "sport naš najbolji izvozni proizvod".

Hadžimanov navodi da nije dospeo među kandidate samo da bi bio "reklamni pano". Ako bi bio izabran za poslanika, bavio bi se, naravno, temama iz oblasti kulture i umetnosti, radio bi na tome da mlađim generacijama "ostavimo nešto lepo i dobro, a ne samo ružno".

Kompozitor Zoran Hristić, petnaesti na listi Samostalne Srbije – dr Vladan Batić, kaže da je prihvatio poziv DHSS zato što je uspešno sarađivao s liderom stranke kao član komisije za državne simbole. Kompozitoru su bliske ideje demohrišćana, pa i njihovo zalaganje za samostalnu Srbiju. Hristić je izuzetak po tome što je član Demokratske stranke – a kandidat je DHSS-a. On, međutim, smatra da tu nema ničeg spornog, jer programi dveju partija se u osnovi ne razlikuju. Stiče se utisak da i Hristić ne bi odbio ponudu da posle 28. decembra postane poslanik, "ako bi se bavio kulturom".

Naš veliki disident iz komunističkog perioda Mihajlo Mihajlov, međutim, naglašava da je njegovo prisustvo na listi Zajedno za toleranciju samo "moralna podrška toj koaliciji i pravima manjina", tako da on ne namerava da se angažuje kao poslanik.

Profesija kao i druge

– Poslanička funkcija je profesionalni posao koji zahteva celog čoveka, a ja na takav angažman ne mogu da pristanem. U razvijenim demokratijama političar je profesija kao i svaka druga. U zemljama u tranziciji u parlamentima je, međutim, mnogo onih koji ovu funkciju obavljaju kao sporednu, baveći se mnogim drugim poslovima. Na tako nešto ne bih pristao, a nisam ni za političara profesionalca – rekao nam je Mihajlov. On se ograničava na moralnu podršku manjinama. Ta podrška je manjinama u Srbiji potrebna, jer ovde nema, kao u većini zemalja, njihove obavezne zastupljenosti u parlamentima.

Mihajlov primećuje da će na izborima biti čak nekoliko lista koje nude veći broj kandidata nacionalnih manjina. To su partije levog centra koje bi, da su se ujedinile, ušle u parlament s velikim brojem poslanika. Ali one idu svaka za sebe i plašim se, kaže, da će se u Srbiji ponoviti ono što se dogodilo u Rusiji, gde su razjedinjene liberalne stranke propale, a u parlament ušle nacionalističke, konzervativne snage. Jačanje desničarskih pokreta je opšti trend u Evropi, a naročito u zemljama postsocijalizma, pa je Mihajlov "zbog svoje čiste savesti" odlučio da bar na ovaj način podrži ideju tolerancije i prava manjina.

Kako ovaj publicista objašnjava to što i na predstojećim izborima male stranke nude poznata nestranačka imena? Kaže da se time privlači pažnja glasača, ali je ubeđen da mnogi od njih neće u parlament. To je moguće čak i u situacijama kad su nepolitičke ličnosti u samom vrhu liste, jer partija nema obavezu da poštuje redosled imena prilikom izbora poslanika.

Stranačkim rukovodstvima je inače važno to šta će nestranački kandidati reći o njihovim partijama. Neki lideri ovih dana pripremaju s njima posebne sastanke i dogovore, jer popularne ličnosti će, osim što im se imena pojavljuju, ponešto u aktuelnoj kampanji svakako reći i u prilog partiji.